Timot Les: Studenti artikulišu istinske zahteve, korupcija Ahilova peta ove vlasti. SAD više odgovara da Vučić i SNS ostanu na vlasti, jer su spremni da naprave dogovor oko Kosova

 Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les smatra da studenti artikulišu istinske zahteve i ukazuju na probleme koji zaista postoje u Srbiji i koji su Ahilova peta ove vlasti. Međutim, smatra da će režim preživeti i sadašnje izbijanje nezadovoljstva - na domaćem planu i dalje ima jaku podršku, dok međunarodnoj zajednici, a naročito SAD, više odgovara da Vučić i SNS ostanu na vlasti, jer su "spremni da naprave dogovor oko Kosova".

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu vlada Srbije je očigledno uznemirena, smatra Timot Les.

„Jasno je da su zabrinuti zbog ovih protesta iz, po mom mišljenju, tri glavna razloga. Prvi je da incident u Novom Sadu ukazuje na dokaze o korupciji i lošem upravljanju, što je Ahilova peta ove Vlade uvek i bila. Drugi je da se igra na temeljnu zabrinutost za legitimitet vlade, za koju je predsednik Vučić nedavno rekao da je najvažnija stvar u politici, posebno ako sagledamo to u kontekstu tvrdnji da poslednji izbori nisu bili slobodni i pošteni. I treće što treba reći jeste da protesti traju već skoro tri meseca i da su sve veći, uključujući i generalni štrajk“, opisao je on.

Kuda ovo vodi, još uvek je otvoreno pitanje, smatra Les.

„Sigurno postoji ta istorija studentskih demonstracija u Srbiji koje su uspele da obore vlast. Tako da se i taj scenario ne može u potpunosti isključiti. Ali mislim da će vlast verovatno preživeti sadašnje izbijanje nezadovoljstva u Srbiji. Na domaćem planu, njihova podrška je i dalje jaka. Ankete pokazuju da imaju podršku oko polovine glasačkog tela. I čini se da je Vlada uverena u to, da je predsednik Vučić spreman da rizikuje i raspiše referendum o svom legitimitetu“, naveo je.

Na međunarodnom planu ne vidi značajnu podršku demonstrantima, za razliku od situacije 2000. godine, na primer, kada je međunarodna zajednica u potpunosti podržavala bilo koji pokret koji je doveo do kraja predsednika Miloševića.

Utiska je da protesti izgledaju mnogo više organski.

„I to će biti izvor uznemirenosti za Vladu, jer shvata da je ovo izraz rasprostranjenog narodnog nezadovoljstva, a ne pokušaj opozicije da preuzme vlast. To čini ove proteste ozbiljnijim, zabrinjavajućim za vlast, zbog, kako kažete, organskih veza u društvu. A vlada to ne može lako da ukloni“, kazao je.

Vlast, u istom tonu kao i ranije, reaguje i na ove proteste, uz tabloide. Les kaže da je to kako Vlada portretiše demonstrante samo dokaz da su zabrinuti.

„Moje lično mišljenje je da u Srbiji postoje stvarni problemi oko korupcije i demokratskog nazadovanja. I mislim da demonstranti artikulišu istinske zamerke, što mislim da i vlast prepoznaje. Kao što sam rekao, mislim da je ovo Ahilova peta vlasti i oni su odlučili da je najbolji način da se suprotstavi ovome – diskreditacija opozicije“, dodao je.

Dok od Evropske unije nismo videli skoro ništa, Ričard Grenel je pre samo nekoliko dana rekao da SAD ne podržavaju one koji su upali u zgrade i institucije, iako je smešno što dolazi iz administracije čiji je predsednik pozvao na razbijanje u Kongres i Kapitol. Ni u Rusiji, ni u Kini ne podržavaju ove proteste.

Les izdvaja dve stvari.

„Ako govorimo o Evropskoj uniji, mislim da je pošteno reći da tamo nema velikog interesovanja za ove proteste. Svakako sa moje tačke gledišta ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu, mogu reći da ovo nije tma ovde. Povremeno se pojavljuje na stranim stranicama novina, ali svakako ne na naslovnim stranama. To nije priča koja ima velike posledice van Srbije, i dolazi u trenutku kada se političari i javnost fokusiraju na druga pitanja. Očigledno, sve promene koje se dešavaju u Sjedinjenim Državama, koje su izazvale čitav niz problema oko tarifa i rat u Ukrajini i Rusiji, pa čak i stvari poput statusa Grenlanda, odvraćaju pažnju. I zaista, u ovom trenutku evropske zemlje imaju sopstvene probleme i socijalne nemire na ulicama. Dakle, to je Evropa“, opisao je.

Što se tiče Sjedinjenih Država, može se pretpostaviti da Ričard Grenel predstavlja glas sadašnje administracije.

„Moj utisak je da SAD ne žele nestabilnost u Srbiji. To bi moglo vlast u Srbiji da navede da učini nešto brzopleto, na primer, da zapreti Kosovu. Ali što je još važnije, mislim da SAD samo žele popustljivog partnera sa kojim mogu da rade. Mislim, u teoriji, to može biti bilo ko, ali stranka na vlasti, za koju ankete kažu da ima podršku oko polovine stanovništva, jeste SNS. SAD će zauzeti stav da su predsednik Vučić i SNS spremni da naprave dogovor oko Kosova, što je ključno pitanje za SAD, za razliku od, na primer, tvrdolinijaških nacionalista koji bi mogli da se suprotstave bilo kakvom kompromisu oko Kosova, ili liberala ili levičara kojima nedostaje podrška naroda da bi postigli dogovor“, naveo je on.

Stoga su, ocenjuje on, interesi SAD daVučić i SNS drže vlast.

„Mislim, to ne znači da nisu saglasni sa demonstrantima, za koje sam siguran da Vašington priznaje da imaju legitimnu primedbu na korupciju i stanje demokratije u Srbiji. Ali posebno ova nova administracija u Sjedinjenim Državama nije najbolji primer u pogledu promovisanja demokratije i neće smatrati da je u interesu Sjedinjenih Država da demonstranti uspeju, ako to znači destabilizaciju Vlade, ostavljajući Vašington bez održivog partnera sa kojim bi mogao raditi na postizanju dogovora oko Kosova“, kazao je. 

Što se Rusije i Kine tiče, njih uopšte ne zanimaju pitanja korupcije i demokratije, istakao je Les.

„Rusija ima sopstveni interes da podrži sadašnju Vladu, koja je prijateljski nastrojena prema Rusiji, posebno sada kada je rusko vlasništvo nad Nisom u pitanju. A Rusija svakako ne želi da prozapadne i antiruske stranke preuzmu vlast. Tako da za sada mislim da je njeno protivljenje protestu potpuno razumljivo“, dodao je.

Upitan o široj slici – protesti su i u Gruziji, Slovačkoj, Srbiji, sve tri zemlje povezane s Moskom – Les kaže da sličnost postoji.

„Svaka zemlja ima vladu koja se ponaša na autoritaran način. A na ulicama ima ljudi koji pozivaju na ostavku vlade. Ali mislim da treba istaći još dve stvari. Prvi je da postoje važne razlike između ovih slučajeva. U slučaju Srbije, radi se o korupciji, lošem upravljanju, frustraciji među srpskim urbanim srednjim slojevima što ne mogu da ostvare svoju viziju Srbije kao onoga što bi videli kao neku normalnu evropsku zemlju. U Gruziji su drugačija pitanja. U osnovi se radi o međunarodnoj orijentaciji zemlje i da li da se udružimo sa Evropskom unijom protiv Rusije po cenu usvajanja liberalne socijalne agende EU i potencijalne odmazde od Rusije. Mislim da su u Slovačkoj opet drugačija pitanja. Niko zapravo ne dovodi u pitanje legitimitet vlade koja je pobedila na poslednjim izborima, bez ikakvih očiglednih povreda izbornog procesa. Tamo je reč o nedostatku podrške Ukrajini pod novom vladom i njenom produbljivanju odnosa sa Rusijom, što ljuti veliko i moćno proevropsko, antirusko biračko telo u zemlji“, rekao je.

Ali problema ima svuda,dodao je.

„Samo u poslednjih nekoliko nedelja, Evropska unija pokušava da ograniči slobodu govora, počevši od X. U Nemačkoj, vodeći političari pozivaju na zabranu partije Alternativa za Nemačku. U mojoj zemlji, Velikoj Britaniji, ljudi su sada zatvoreni zbog izražavanja stavova koji su u suprotnosti sa zvaničnom ideologijom. I, znate, ovo je na neki način zbunjujući fenomen“, naveo je.

Razlozi za to su složeni, dodaje Timoti Les.

„Ono što možemo reći je da na Zapadu postoji opšta društvena i ekonomska slabost, široko rasprostranjen osećaj da stvari idu naopako. Ne postoji konsenzus o tome kako izbeći ovu bolest. Uopšteno govoreći, populistički pobunjenici smatraju da ceo liberalni ekonomski model treba da se promeni. Vladajući establišmenti žele da ga se drže, a nijedna strana nije zaista voljna da toleriše drugu ili da joj dozvoli da zadrži vlast. Političari iz establišmenta koriste autoritarnu taktiku da zadrže izazivače, a kada populisti preuzmu vlast, onda koriste autoritarna sredstva da tu ostanu, ne samo čišćenjem institucija starog političkog establišmenta. Dakle, u tom smislu, Srbija, Gruzija, Slovačka su zaista deo mnogo šireg trenda, mnogo većeg fenomena koji je trenutno u toku u evropskoj politici“, naveo je on.

Upitan o tome šta misli da će se desiti na Kosovu u narednih nekoliko meseci, Les kaže da je trenutno velika verovatnoća da će Srpska lista učestvovati na predstojećim izborima.

„Najnoviji razvoj događaja je da je Apelacioni sud poništio zabranu Centralne izborne komisije. Dakle, formalno, to im daje zeleno svetlo za učešće na izborima. I politički, postoji veliki međunarodni pritisak na Vladu da dozvoli Srbima da učestvuju. Pokušaji Vlade na Kosovu da demontira paralelne strukture su dovele do toga da ankete na Kosovu vrlo jasno ukazuju na veliku pobedu Samopredeljenja. Tako da mislim da je njihov željeni scenario to da Samoopredeljenje ostane na vlasti i da zadrži većinu u parlamentu, što podrazumeva nastavak politike iz poslednjih nekoliko godina. A to je odbijanje da se Srbima na severu Kosova da autonomija i nastojanja da se sever integriše silom, uz pokušaj da se zapadne vlade ubede da prime Kosovo u međunarodne organizacije bez obzira na prigovore Srbije“, ocenio je on.

Ono što misli da je nepoznat faktor u svemu tome jeste stav Trampove administracije, za koju pretpostavlja da neće pasivno prihvatiti opstrukcije Kosova, na način na koji je to uradila Bajdenova administracija.

„Mislim da je verovatno, s obzirom na neuspeh Evropske unije da obezbedi dogovor i interes Trampove administracije za rešavanje statusa Kosova, verovatno da će SAD sada preuzeti vođstvo u pregovorima između Beograda i Prištine, da će verovatno odustati od sporazuma u Ohridu, koji je neka vrsta mrtvog slova na papiru, neprivlačan za obe strane i bez bilo kakvog sredstva za sprovođenje. I umesto toga, SAD će se vratiti tamo gde su stvari bile 2017. Ako Trampova administracija krene ovim putem, moraće da izvrši mnogo veći pritisak na Kosovo, s obzirom na njihovo očigledno oklevanje čak i da Srbima da autonomiju unutar Kosova, a kamoli da prihvati podelu. A to podrazumeva mnogo teže sankcije, trgovinske tarife, povlačenje pomoći i investicija na Kosovu kako bi se nova tamošnja vlada primorala da sarađuje“, ocenio je Timoti Les.

(N1)