Tim DŽuda: Beograd zaoštrava retoriku i rizikuje kandidaturu za EU

Dok najviši zvaničnici Srbije, uoči 16. septembra, kad je najavljeno postavljanje carinika na prelaz Brnjak, poručuju Euleksu, KFOR-u, ali i široj zapadnoj međunarodnoj zajednici, da time ruše Rezoluciju 1244 i stavljaju se na stranu Prištine, čime moraju preuzeti i sve eventualne neželjene posledice, domaći i zapadni analitičari ocenjuju da je Srbiji ostalo veoma malo manevarskog prostora da na kosovske događaje utiče i da je u njenom najboljem interesu da ne otvara konfrontaciju sa međunarodnim činiocima.

Kao i prethodnih dana, najviši zvaničnici Srbije, među kojima je i predsednik Boris Tadić, oštrom retorikom upozoravaju međunarodne institucije da odustanu od namere postavljanja kosovsko-albanskih carinika na prelazima severnog Kosova. Tadić je izjavio da Srbija zvaničnim kanalima jeste obaveštena o uspostavljanju novog režima na prelazima ali i dodao:

“To što je Srbija obaveštena zvaničnim kanalima o takvim namerama, ne znači da Srbija prihvata takve namere. Mi ćemo sve učiniti u diplomatskoj komunikaciji da do toga ne dođe, ali ja moram i jasno da upozorim međunarodne institucije da preuzimaju odgovornost za sve novonastale konsekvence", rekao je Tadić.

Pitanje je da li još važi bilo koji sporazum koji je Srbija u vezi sa Kosovom sklopila sa međunarodnom zajednicom, jetko je prokomentarisao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

“Bilo kakav, uključujući i  Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244... Neki ljudi ne shvataju da će ponovo dovesti do sukoba, nestabilnosti, a možda i širih konflikata u regionu zato što misle da je sada momenat da se zaokruži kosovska nezavisnost. Mi želimo dijalog, oni žele silom da to ostvare”, rekao je Dačić.

Da će se Srbija mirnim, diplomatskim putem, suprotstaviti namerama međunarodne zajednice da jednostrano zauzmu prelaze i ubiraju porez ponovio je i ministar za Kosovo Goran Bogdanović, dok je njegov kolega iz vlade Rasim Ljajić bio realističniji u proceni situacije, ocenivši da Srbija “nema gotovo nikakav manevarski prostor” za reakciju ako vlasti Prištine 16. septembra pošalju kosovske carinike i policiju na prelaze Brnjak i Jarinje.

On je naveo da se odluka o tome ne donosi u Prištini i da oni neće poslati kosovske carinike i policiju na te prelaze bez prećutne podrške važnih međunarodnih činilaca.

Tvrdo krilo severnokosovskih Srba, oličeno u Milanu Ivanoviću, predsedniku Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, kritikuje državni vrh u Beogradu, što kako kaže, javno poručuje da “na provokaciju silom treba odgovoriti mirom”, čime, kako tvrdi, daje zeleno svetlo za agresivne i nasile metode Albanaca. Ivanović već obećava masovne proteste i blokade puteva, ali, to čini i njegov prezimenjak, zamenik ministra za Kosovo Oliver Ivanović.

“Reakcija Srba može biti veoma brza i veoma efikasna. Oni mogu u potpunosti zablokirati sve puteve i glavne, ali i sporedne saobraćajnice, odnosno alternativne puteve koje bi eventualno mogla koristiti nekakva prištinska jedinica ili KFOR, ako bi asistirao Prištini u takvim radikalnim i agresivnim potezima”, poručio je Ivanović.

Nema nikakve sumnje da je na ponovo na delu jedinstvo između zvaničnog Beograda i tvrdog krila srpskih lidera na severu Kosova i da Beograd u ovoj situaciji jedva skriva da se zbog Kosova upustio u konfrontaciju sa EU i širom međunarodnom zajednicom.

U tom smislu, Boško Jakšić, komentator “Politike”, podseća da je još vlada Vojislava Koštunice dala EULEX-u blagoslov da dođe na Kosovo.

“Prema tome, sadašnja konfrontacija sa EULEX-om i njegovom misijom govorila bi o tome da je Beograd odustao od politike koju je bio prihvatio", kaže Jakšić.

Ovaj sagovornik Radija Slobodna Evropa podseća i na činjenicu da je svojevremeno baš Beograd insistirao da se Srbi povuku iz kosovskih policijskih snaga. Da nije bilo tog pokušaja, odnosno, da ih je u tim jedinicama sada više, to bi, kaže, EULEX-u svakako omogućilo da upravo Srbe angažuje i da se na taj način, ako ništa drugo, spuste tenzije.

Sve sada govori o tome, zaključuje Jakšić, “da je manevarski prostor Beograda vrlo sužen i da bi najbolje bilo da se oko toga ne pravi neki veliki problem, kako se ne bi ponovila situacija kao sa carinskim pečatom, da se prvo nešto odbija, a da se onda, posle kratkog vremena i opasne političke bure, to prihvati”.

S obzirom na najave protesta i blokada od strane lokalnih Srba na severu Kosova, ali i zvaničnika Beograda, ugledni britanski publicista Tim DŽuda kaže za Radio Slobodna Evropa da se eventualna eskalacija nasilja ne može isključiti. Neizvesno je, međutim, kaže, da li će carinici i biti postavljeni 16. septembra, ukoliko putevi budu bili blokirani.

DŽuda ocenjuje da se Srbija sada našla u situaciji da na zbivanja na severu Kosova ne može uticati, čak ni podrškom protestima tamošnjih Srba, a da ne ugrozi ono što tvrdi da joj je prioritet.

“Ako Srbija bude bude pravila previše galame oko toga, ako se bude aktivno suprotstavljala, rizikuje kandidaturu za EU; s druge strane, ona ne može prihvatiti ni to da ne čini baš ništa zbog domaćeg javnog mnenja, tako da se sada zaista našla između čekića i nakovnja”, smatra DŽuda.

Upitan da li postavljanje carinika i policije na severnokosovske prelaze, bez obzira na to da li će se dogoditi 16. septembra ili nekog drugog dana, znači definitivan kraj svih srpskih snova o očuvanju statusa kvo i budućoj podeli Kosova, britanski publicista kaže:

“Oni u Srbiji koji su se do skora nadali da mogu dovesti do podele Kosova, počinju sad polako da shvataju da se to neće dogoditi”.

Autor: Branka Trivić

 (RSE)