Teodor Meron: Haški tribunal zauvek transformisao lice međunarodne pravde

Srbija oštro protestovala zbog "selektivne pravde" Haškog suda. Aleksandar Vučić zatražio da srpski državljani kazne izdržavaju u Srbiji i obavestio Savet bezbednosti da Srbija saradnju sa tim Sudom svodi na tehnički nivo. Rusija: Hag diskreditovao ideju o međunarodnoj pravdi. Amerika podržava sud.

00.30 - Završena sednica Saveta bezbednosti posvećena radu međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.

00.15 - Vlada Republike Srbije će nastaviti saradnju sa Tribunalom na tehničkom nivou. Vučić zatražio da Savet bezbednosti dozvoli državljanima Srbije da zatvorske kazne izdržavaju u Srbiji.

00.13 - Vučić: Moramo naglasiti da kad se sumiraju rezultati rada Tribunala, ne može da se izbegne činjenica da je Tribunal za stotine hiljada srpskih izbeglica, hiljade mrtvih, ranjenih, unesrećenih, osudio nekoliko čuvara logora Čelebići u Bosni, i dvojicu kosovskih Albanaca, takođe, neposrednih izvršilaca nižeg ranga. Napominjemo da Srbija nikada nije tražila veštačku simetriju ni u optuženjima niti u presudama Tribunala. Međutim, ovakav rezultat upravo pobuđuje sumnju da je pravda u postupcima pred Tribunalom bila selektivna, a jasno je da se selektivna pravda i ne može smatrati pravdom.

00.01 - Za moju zemlju, za Srbiju, ovo nije obična sednica. Ovo je prilika da kažemo, jasno i otvoreno, da međunarodno pravo mora da važi za sve podjednako, a ne za neke narode više, a druge manje. Pravo i pravda za Srbiju su ispred politike. Međutim, mi smatramo da pravo i pravda nisu uvek bili ključni principi kojima se rukovodio Haški tribunal.

23.34 - Sjedinjene Države podržavaju rad Haškog suda i poštuju donete presude, rekao je zamenik američkog ambasadora pri UN DŽefri Delaurentis. Amerika smatra da su Tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu doprineli pomirenju.

22.53 - Nemački ambasador pri UN Peter Vitig rekao da je Srbija pismeno obavestila Savet bezbednosti UN da je saradnju sa Haškim tribunalom svela na tehnički nivo.

22.44 - Rusija uvek staje u zaštitu međunarodne pravde... Tribunal nije pokazao ni pravdu ni efikasnost... Šokirani smo odlukom Apelacionog veća na suđenju hrvatskim generalima i pitamo: Ko je kriv za smrt stotina i progon četvrt miliona Srba? Sud diskreditovao ideju o međunarodnoj pravdi, rekao je ruski aambasador pri UN Vitalij Čurkin.

22.04 - Izveštaj podneo glavni haški tužilac Serž Bramerc, koji je naveo da je nastavak saradnje Srbije sa Tribunalom od ključne važnosti za okončanje tekućih procesa. Naveo je da je smanjen broj službenika Tužilaštva.

21.20 - Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron podnosi izveštaj o radu tog suda.

21.15 - Počela sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Srbija i Rusija oštro kritikovali rad Haškog tribunala, posle nedavnih presuda hrvatskim generalima i bivšem komandantu OVK, smatrajući da je sud UN omanuo u ispunjavanju jednog od glavnih zadataka - stvaranja preduslova za pomirenje na Balkanu posle ratova. koji su ovaj region potresali tokom 90-ih godina prošlog veka.

"Postavlja se samo jedno pitanje? Imaju li i Srbi pravo na pravdu i ko je odgovoran za brojna ubistva srpskih civila na području Hrvatske, kao i najveće i najteže etničko čišćenje sprovedeno na evropskom tlu po okončanju Drugog svetskog rata?", rekao je potpredsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić.

Vučić je od Saveta bezbednosti zatražio da srpski državljani, koje je Haški sud osudio za ratne zločine kazne izdržavaju u Srbiji, ali je, istovremeno, najmoćnije telo svetske organizacije obavestio da je Srbija saradnju sa Tribunalom svela na tehnički nivo.

"Moramo naglasiti da kad se sumiraju rezultati rada Tribunala, ne može da se izbegne činjenica da je Tribunal za stotine hiljada srpskih izbeglica, hiljade mrtvih, ranjenih, unesrećenih, osudio nekoliko čuvara logora Čelebići u Bosni, i dvojicu kosovskih Albanaca, takođe, neposrednih izvršilaca nižeg ranga", rekao je Vučić.

"Napominjemo da Srbija nikada nije tražila veštačku simetriju ni u optuženjima niti u presudama Tribunala. Međutim, ovakav rezultat upravo pobuđuje sumnju da je pravda u postupcima pred Tribunalom bila selektivna, a jasno je da se selektivna pravda i ne može smatrati pravdom", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.

Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin je oštro kritikovao Tribunal tvrdeći da sud koji je osnovao Savet bezbednosti "nije pokazao ni pravdu ni efikasnost".

"Šokirani smo odlukom Apelacionog veća na suđenju hrvatskim generalima i pitamo: Ko je kriv za smrt stotina i progon četvrt miliona Srba? Sud diskreditovao ideju o međunarodnoj pravdi", rekao je Čurkin.

Hrvatska: Oslobađanje generala ne trivijalizuje zločine  

Hrvatska sudi krivcima za ratne zločine počinjene na njenoj teritoriji i nastaviće da to čini, rekao je ambasador Hrvatske pri UN Ranko Vilović. Vilović je rekao da je Tribunal, uprkos pojedinim propustima, odigrao važnu ulogu u kažnjavanju krivaca za ratne zločine i suočavanju sa prošlošću, "ma kako to teško bilo".

Prema njegovim rečima, Hrvatska razume da ima onih koji pokušavaju da izjednače odgovornost, ali ne može da prihvati reakcije kojima se odbacuju odluke Haškog tribunala, jer to ugrožava proces pomirenja u regionu.

Taj proces se, kako je rekao Vilović, može postići samo utvrđivanjem istine.

Deo istine koji je, kako je rekao, ustanovljen suđenjem hrvatskim generalima, jeste da Hrvatska nije bila umešana u udruženi zločinački poduhvat, ali sa druge strane odlukom Haškog suda nije rečeno da ratnih zločina nije bilo, niti ta odluka trivijalizuje te zločine.

"Hrvatska sudi za ratne zločine počinjene na njenoj teritoriji i nastaviće da to čini. Pozivamo i druge države naslednice da sude za ratne zločine koje su počinili njihovi građani", rekao je Vilović.

Izveštaji Bramerca i Merona

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenio je da je taj sud ostvario odličan napredak u radu i dodao da je Tribunal zauvek transformisao lice međunarodne pravde u potpunosti uvažavajući prava optuženih i principe pravde.

Kao primer odličnog napretka on je, između ostalog, naveo završetak suđenja bivšem komandantu takozvane OVK Haradinaju.

Uprkos pojedinim kašnjenjima u okončavanju suđenja i žalbenih postupaka pred sudom, nema sumnje da su posao koji je tribunal do sada obavio i nasleđe koje će ostaviti od velikog značaja", rekao je Meron pred savetom bezbednosti UN.

On je dodao da je Haški tribunal "zauvek transformisao lice međunarodne pravde, istovremeno u potpunosti uvažavajući prava optuženih i principe pravde".

Glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc naveo je da je nastavak saradnje sa Srbijom, BiH i Hrvatskom ključni faktor za uspešno okončanje rada Tribunala.

"Tužilaštvo sa zadovoljstvom zapaža da prve indikacije navode na zaključak da će nova Vlada Srbije zadržati isti nivo pozitivne saradnje kao što je to činila prethodna", rekao je Bramerc.

Tužilaštvo je, takođe, navelo da je pristup dokumentima i dalje važan faktor za tekuće procese i žalbene postupke. Srpske vlasti i dalje adekvatno dogovaraju na zahteve za pristup svedocima.

Za razliku od niza izveštaja koje su ranije podnosili Bramerc i njegova prethodnica na mestu Glavnog tužioca Karla del Ponte, problem zaštite svedoka na Kosovu ovaj put nije pomenut.

Tužilaštvo je u prethodna tri meseca smanjilo broj zaposlenih za 76 i u njemu trenutno radi 207 osoba. Pred Haškim tribunalom je još uvek u toku suđenje za 18 pojedinaca, dok se za 15 osoba razmatra predmet u žalbenom postupku.

(RTS)