Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду: И Београд и Приштина симулирају да „нема споразума“, а заправо је споразум оно што је прикривено. Ово јесте прећутно призање „Косова“ и значи одустајање државе од дела своје територије

Напади премијерке на медије компаније Унитед Медиа нису ништа друго него покушај да се неке друге ствари закамуфлирају, каже Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду. "Ми смо иначе у тој логици симулације и дисимулације - радимо једно, а представљамо јавности нешто друго", оценио је Маринковић у емисији "Иза вести". Симулирање види и у преговорима Београда и Приштине и европском плану за решење проблема Косова. "Симулира и једна и друга страна као да нема споразума, а заправо је споразум оно што је дисимуловано, прикривено, а то је да су се обе стране очигледно споразумеле али да се јос увек у овој фази ти документи не потписују", казао је.

Премијерка Србије Ана Брнабић наставила је са кампањом против медија који критички извештавају и поред осуде јавности. Брнабић је у недељу увече током гостовања на телевизији Пинк у емисији Хит твит поново критиковала новинаре Унитед Медиа, показујући одштампане насловне стране и текстове Данаса.

„Можемо да претпоставимо да је реч о покушају да се неке друге ствари закамуфлирају… Нисам изненађен оваквим понашањем, али јесам забринут. Кад постоје овакви напади високих званичника власти према медијима, или пак, када се омаловажавају судске одлуке којима се оправдано кажњавају они који злоупотребљавају слободу изражавања“, изјавио је Маринковић.

Према његовим речима, не може председник Републике да нуди да плати новчану казну некоме ко је осуђен за увреду.

„Јер је то омаловажавање и првобитне судске одлуке да то јесте увреда, а онда и омаловажавање и мере преиначења новчане казне у казну затвора. Не можете се служити било каквим говором, није сваки говор дозвољен“, казао је Маринковић.

Подсетимо, главни и одговорни уредник таблоида Информер Драган Ј. Вучићевић осуђен је на новчану казну од 200.000 динара због увреде новинара Југослава Ћосића, али му је та казна преиначена у затворску, због тога што је одбио да је плати. Гостујући у медијима блиским власти, покушавао је да прикаже као да је првобитно осуђен на казну затвора. Председник Србије понудио се у медијима да плати ту новчану казну, али је на крају ипак платила супруга уредника Информера. Вучићевић је тако у затвору провео један дан.

На питање којим логиком може да се објасни то што је говорио да иде у затвор јер је осуђен на казну затвора, а није, Маринковић каже:

„То је омаловажавања свих врста стандарда… неко ко је осуђен се представља као жртва, да би показао да је и он гоњен од режима, да би дао представу о томе како режим гони и једне и друге“.

Маринковић подсећа да је говор мржње забрањен низом закона.

„Али, тужилаштво не реагује на говоре мржње… Увреда и клевета би требало да се гоне у приватним парницама, али све оно што је много опасније од тога и што представља такође повреду достојанства другог, мора да буде кривично гоњено“, сматра гост „Иза вести“.

Пречести избори

Говорећи о томе да ли нам се ускоро спремају нови избори, професор Правног факултета каже да је – забринут.

„Ја сам забринут, јер ни овај мандат није такорећи ни започет, ни парламент, ни градске скупштине… добили су мандат, нека спроведу одређену политику, па ћемо онда на изборе. Пречести избори нису фестивал демократије као што није све изречено слобода изражавања“, тврди Маринковић.

А о томе треба ли о француско-немачком плану за Косово одржати референдум, како то захтева Народна странка, гост Н1 каже да постоје две ствари.

„Једна је да ли је могућ тај референдум у нашим условима, а друга – да ли се тиме нешто постиже по питању очувања Косова“, наводи.

Наглашава да се види да и Београд и Приштина „симулирају“.

„Симулира и једна и друга страна као да нема споразума, а заправо је споразум оно што је дисимуловано, прикривено, а то је да су се обе стране очигледно споразумеле али да се јос увек у овој фази ти документи не потписују. А да је споразум постигнут види се по томе да су кренули о договору о декларацији о несталим лицима“, предочио је Маринковић.

Додаје да сматра да је реч о међународном споразуму.

„Ово јесте међународни споразум, Бечка конвенција допушта документ који није потписан, уколико је то воља страна. И то што га примењују, говори о томе да су га они прихватили“, уверен је.

Кад је реч о матици и призању отцепљења дела своје територије од матице - то има посебну тежину

На констатацију водитељке да је за агенцију Бета већ рекао да „овај француско-немачки споразум значи прећутно признање Косова“, Маринковић је одговорио: „Јесте, прећутно шризнање Косова. Има више елемената. Најважнији у том погледу је члан 4. Којим се Србија обавезује да се неће супротстављати чланству Косова у међународним организацијама, већ постоји обавеза из Бриселког споразума, која је везана само за ЕУ. Сад се та обавеза потврђује у члану 5. овог споразума. То су неки стандарди у међународним односима, на основу којих утврђујемо да ли је држава заправо одустала од својих захтева и права према делу своје територије.“

На поновљено питање водитељке, Маринковић је потврдио: „Прећутно признање значи одустајање државе од дела своје територије“.

„Кад је реч о матици и отцепљењу дела територије од матице, то има посебну тежину. Дакле, то није само једно од могућих признања за ту новонасталу државу. То је признање које тој држави даје ореол договорности, да она није само производ сецесије и унилатералног иступања – већ да постоји договор између матице и ње, и у том смислу олакшава могућност њеног даљег признања од стране других држава које имају своје сецесионистичке покрете“, рекао је професор Маринковић. 

(Н1)