Tanasije Marinković: Od pada nadstrešnice do danas, politički organi vlasti, ne samo da svojim postupcima ne doprinose utvrđivanju odgovornosti, već opstruišu postupak u kome to treba da se desi

 "Od pada nadstrešnice u Novom Sadu do danas suočavamo se s činjenicom da politički organi vlasti, izvršna i zakonodavna, ne samo da svojim postupcima ne doprinose utvrđivanju odgovornosti, već opstruišu postupak u kome to treba da se desi", kaže za N1 profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković. Zbog toga je, dodaje, osnovana Anketna komisija koja bi trebalo da, u granicama onog što je javno dostupno, utvrdi ko je odgovoran za tragediju u Novom Sadu i pod kojim okolnostima je do nje došlo.

Grupa profesora univerziteta, bivših sudija i eksperata formirala je Anketnu komisiju koja će se na osnovu dopstupnih podataka baviti okolnostima i odgovornošću za tragediju u Novom Sadu. Tanasije Marinković objasnio je da je reč o tri vrste odgovornosti – javnopravnoj, krivičnopravnoj i građanskopravnoj odgovornosti. Da li vaninsitucionalna komisija može da bude surogat za institucije, šta će se dešavati sa nalazima i kakvu će oni imati težinu, imajući u vidu da je najavljeno i preispitivanje odgovornosti predsednika i uloge medija? Da li su uzor za ovu komisiju, one koje su posle velikih društvenih previranja tokom 20. veka, bile formirane u pojedinim državama poput Južne Afrike nakon aparthejda?

„Vidimo da su se od juče uzbudili duhovi u nekim kvazimedijima, ali i u nekim institucijama koje ćemo morati u jednom trenutku da nazovemo kvazi institucijama ako ne počnu da rade svoj posao. Ne bi se desila ova komisija i mi građani da su naše državne institucije, one koje oličavaju narodnu suverenost i vladavinu prava, obavljale svoje funkcije u skladu sa Ustavom“, izjavio je Marinković u „Iza vesti“.

Kako kaže, od nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu organi vlasti opstruišu postupak utvrđivanje odgovornosti.

 „A odgovornost nije samo na njima, krivica opstruiranja u pogledu odgovornosti za urušavanje nadstrešnice, već i samo opstruiranje tog postupka jeste povreda prava svih nas, a pogotovo žrtava“, smatra Marinković.

Na pitanje da li je to nepoverenje u institucije razlog da se napravi to neformalno telo u visu anketne komisije, Marinković kaže da jeste.

„Apsolutno, i to ne nepoverenje koje dolazi od juče i koje nije već toliko puta testirano, ti organi vlasti su se toliko puta do sada pokazali neodgovornima, niko nije odgovoran za masakre u ‘Ribnikaru’, Malom Orašju i Duboni, a tu je postojala jasna sistemska odgovornost. Nije samo pitanje odgovornosti onoga ko je upotrebio oružje, već čitave republike, što smo stvorili i kreirali društvo u kojem tako nešto može da se desi“, naveo je gost N1.

I dodaje da nije samo krivično-pravna odgovornost jedini oblik odgovornosti.

„Ta odgovornost je u žiži naše pažnje, jer je ona po posledicama najozbiljnija. Kad se desi ovako, mi očekujemo da se odgovorni kazne. A ne bi se tako nešto moglo desiti da smo mi kao društvo prethodno reagovali na ove druge oblike odgovornosti koje su blaži za dokazivanje, a to je javnopravna odgovornost, ili odgovornost medija, javnog servisa…“, pojašnjava.

Marinković kaže da će nalaze komisije predočiti javnosti.

„Mi branimo ustavni poredak, nije prvi put da građani kroz svoje proteste, jednu vrstu neposlušnosti ne da ruše ustavni poredak, kako se to maliciozno predstavlja, već ga zapravo brane“, naglasio je.

„Nije pritisak na pravosudne organe“

Profesor odbacuje tvrdnje da se anketnom komisijom vrši pritisak na pravosudne organe.

„Ne, to nije pritisak, pritisak je kad vršite hajku, kad se služite nedozvoljenim sredstvima u obraćanju tim pravosudnim organima. Svako može da se poboljša, ali mi vidimo iz dana u dan, od 1. novembra, stvari koje se ponavljaju jer niko sistemski ne odgovara. Nema reči o pritisku, nego o konstruktivnom uticaju, koji je dozvoljen i Ustavom i zakonima“, predočava Marinković.

Kako kaže, želja je da ovaj stručni tim omogući „svojim kolegama da na što nezavisniji način obavljaju svoju funkciju“.

Govoreći o studentima, Marinković je kazao da nisu tačne tvrdnje u režimskim medijima da studenti blokiraju državu.

„Predsednik Srbije je blokirao državu, nisu studenti blokirali državu. On treba da je deblokira, jer je blokirana 13 godina. Mi kao pravnici smo znali da je pitanje odgovornosti mnogo šire, da se ne svodi samo na krivičnu odgovornost, već da se proteže od javnopravne odgovornosti, vlade, ministara, predsednika Republike, tužilaštva i sudstva“, naveo je.

Kaže i da nikog ne optužuje, ali da će anketna komisija pozabaviti svim i da će „svi moći da cene validnost“ njihovih nalaza.

Anketnu komisiju čine, osim Marinkovića, i Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog suda u penziji i nekadašnja predsednica tog suda, Radmila Dragićević-Dičić, sudija Vrhovnog suda u penziji Krivičnog odeljenja, Sava Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Krivičnog odeljenja, takođe u penziji, profesorka Vesna Rakić-Vodinelić, advokat Jovan Rajić, master pravnica Sofija Mandić i pravnik Vladica Ilić, kao i profesor Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović i Danijel Dašić, ispred građevinske struke. Ispred ekonomske struke, ekonomsko-finansijske struke su profesor Dušan Dobromirov, profesor Dejan Šoškić, profesor Ognjen Radonjić i profesor Vladimir Obradović. A ispred medijske struke – profesorka Dubrovka Valić Nedeljković, profesor Rade Veljanovski i Zoran Gavrilović.

„Ovo što radimo je potpuno u skladu sa slobodom izražavanja. Svako ima pravo da na stručan način kritikuje organe vlasti. Jer su naše pravosudne institucije više zarobljene nego ranije. Iz medija vidimo da pokušavaju da nam zabrane i ovo društveno delovanje“, kazao je Marinković.

Nema dijaloga

Prema njihovim saznanjima, kaže, na sajtu Vlade Srbije je objavljeno 20.000 dokumenata kojima se, kako je rekao, tobože ispunjavaju uslovi da se započne dijalog. „Nema dijaloga, nema dobre volje dok se taj materijal ne sistematizuje i posebno ne dostavi samo materijal vezan za nadstrešnicu i železničku stanicu, a mi ćemo sve pretražiti svakako. Ovako baciti sve pred nas ovo, pa koliko ljudi treba to da čita? Svako ko želi da se uključi u ovaj posao, dobrodošao je da nam se pridruži“, poručio je profesor.

„Mi postupamo po javno dostupnim podatacima i očekujemo da nam se građani koji imaju podatke od javnog značaja obrate, poput Zorana Đajića. Da, očekujemo uzbunjivače. Sva svedočenja treba potvrditi i to je pitanje kapaciteta, moramo imati strpljenja za ovaj posao. Nas je toliko koliko nas je, mi ne možemo da obavljamo tako efikasno ove poslove kao država jer ima resurse. Mi smo, znate, suspendovali svoje obaveze da bismo se posvetili ovom pitanju. Već su počeli da nam se obraćaju građani na mejl, ja sam im zahvalan, nismo u mogućnosti da odgovorimo na svaki, ali ćemo odgovoriti kada budemo u prilici“, poručio je Marinković.

Prema rečima Marinkovića, Anketna komisija nije se ugledala ni na jednu u svetu.

„Nismo se ugledali ni na koga, postoji paralela sa drugim telima u tim situacijama u kojima se ne dostiže do pravde u postojećim institucijama, ta iznuđenost je paralela. Mi smo se formirali s obzirom na svest o tome šta se dešava u Srbiji od 2012. do danas, s obzirom na sve katastrofe, da se nije nijednom sistemska odgovornost preispitivala“, kaže.

I dodaje: „Da je kojim slučajem pitanje pada helikoptera sistemski bilo do kraja istraženo, pa pitanje rušenja u Savamali, ili masakri u ‘Ribnikaru’ i Orašju i Duboni, ne bi se ovakve stvari dešavale“.

(N1)