Tačijev savetnik Bljerim Šalja: Nema indicija da će biti incidenata na severu Kosova - naš cilj je da nas Srbija prizna do februara 2019.

 Savetnik predsednika Kosova za dijalog sa Srbijom Bljerim Šalja izjavio je juče za naš list da, uprkos raznim spekulacijama o mogućim dogovorenim akcijama na severu KiM, čak i navodnoj kosovskoj Oluji „nije video niti čuo u poslednje vreme da postoji konkretna indicija o ozbiljnim incidentima na Severu niti bio gde drugde na Kosovu“.

– Postoji napetost i zbog raznoraznih spekulacija, ali bezbednost je na nivou i ne vidim da ima najava incidenata na Severu ili Jugu. Situacije je pod kontrolom. Ne postoji neka autentična volja na Kosovu za incidentima – kaže Šalja, koji je juče u Beogradu gostovao na okruglom stolu Foruma za etničke odnose i portala KoSSev, povodom objavljivanja knjige njegovih i kolumni Dušana Janjića „Na plus 38“.

* Zbog čega je onda KPS uvela radnu obavezu?

– U principu, kad očekujete sporazum uvek treba da se podiže pripravnost, jer neko može da to zloupotrebi. To čak ne mora da bude neka od pregovaračkih strana, nego neka treća strana koja verovatno ne želi taj sporazum između Prištine i Beograda i koja može da zloupotrebi tu situaciju.

* Šta u ovako napetoj situaciji znači najava ukidanja granica između Albanije i Kosova od Nove godine?

– Pokušavamo da preuzmemo dobro iskustvo EU oko toga, ali to nema nikakve političke implikacije.

* Ali to, najblaže rečeno, uvećava tenzije.

– Pa, može da služi za svakojake spekulacije. Mi smo takva društva i na Kosovu i u Srbiji, koja žive od spekulacija, raznoraznih priča. Mislim da situacija može da se drži pod kontrolom i da se uđe u ozbiljan završni ciklus pregovora između Prištine i Beograda.

* Da li Priština ima rokove do kojih mora da završi pregovore?

– Evropska unija uma rokove, ne samo mi i Beograd. Rokovi su do februara 2019, jer imamo izbore za evropski parlament u maju iduće godine. Ova evropska vlada biće u ostavci od februara, marta 2019. i želi da završi posao tokom svog mandata, što jeste ambiciozno, ali zašto ne i realno, ako postoji ozbiljna volja. Mislim da postoji volja Prištine i Beograda o sporazumu, a na šta će da on da liči, to je veliko pitanje i za nas i za Beograd.

* Da li postoje dogovorene i zajedničke aktivnosti Beograda i Prištine, koje kao „spojeni sudovi“ održavaju vlasti na obe strane?

– Ja ne verujem u takve spekulacije. Teško dolazimo do pozitivnih sporazuma, a kamoli do takvih konspiracija – da namerno napravimo nešto protiv nekoga.

* Mislite da su nemoguće priče o navodnom saučesništvu Beograda i Prištine u eventualnim incidentima na severu KiM gde bi, hipotetično, Srpska lista samostalno proglasila ZSO, Priština poslala jedine Rosu, a Srbi izašli na barikade..?

– Ne verujem u takve stvari. Ako krenemo na radikalizaciju stanja na Kosovu, to neće značiti pospešivanje dijaloga, nego njegovu suspenziju. Da li je to u interesu Prištine i Beograda, koji bi opet trebalo da čekaju neko novo bolje vreme da dođe do sporazuma? Mi znamo šta se dešava u svetu i u EU. Ili će do zajedničkog sporazuma doći sada ili će, ako ga ne bude sledećih šest meseci, doći do velikih problema i posledica po stabilnost i Kosova i Srbije.

* Čuju se izjave o podeli, razgraničenju, korekciji granica, razmeni teritorija. Šta je od toga tačno?

– Za mene je glavna priča da dođemo da sporazuma o normalizaciji između Kosova i Srbije. Kao drugo, za nas je od velike važnosti da dođemo do situacije kad će nas Srbija formalno priznati kao nezavisnu državu, jer je namera Kosova da bude članica UN. To ne možemo da budemo bez formalnog priznanja Srbije u dogledno vreme. To treba da bude recipročno priznanje. To je naš plan i cilj. Mislimo da normalizacija treba da bude formalno priznanje kososvske nezavisnosti.

* Kako ste shvatili izjavu Milorada Dodika da će se, ako Kosovo dobije stolicu u UN, i RS odmah kandidovati?

– Objektivno gledano, takva simetrija ne postoji. Ako krenu sa takvim simetrijama, gde ćemo stići. Bosna je poseban slučaj, Kosovo je poseban slučaj. Znamo šta smo sve prošli, tako da pokušavamo da dođemo do rešenja koje će biti obostrano prihvatljivo i koje neće imati neke velike posedice po destabilizaciju regiona. Šta više, suprotno – da će uticati na stabilizaciju regiona.

* Kako sve ovo što se sada događa utiče na odnos političkih snaga među kosovskim Albancima, pre svega kad je reč o odnosima između predsednika i premijera Kosova?

– Tu se radi o demokratiji i na Kosovu i u Srbiji. Nema šanse da imate istovetne stavove o svim problemima, ali u vezi s dijalogom premijer, naravno, podržava glavnu ulogu predsednika Tačija i ideju da što je brže moguće dobijemo normalizaciju odnosa preko recipročnog priznanja Kosova i Srbije.

* Da li između Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, kako se priča, ima napetosti zbog mogućih procesa pred Specijalnim sudom za ratne zločine na KiM?

– Niko živ na Kosovu i ne samo na Kosovu ne zna šta će biti sa tim Specijalnim sudom. Mi smo sad ušli u treću godinu od ratifikacije u Skupštini Kosova u avgustu 2015. Zakona o uspostavljanju tog suda. I gde smo sad tri godina nakon svega – imamo novog tužioca. Ja ne verujem da moramo da radimo kao Kosovo i kao Srbija kalkulišući šta će biti. Imamo mnogo toga da napravimo u međuvremenu – došlo je vreme za veliki sporazum.

* Da li Priština u Aleksandru Vučiću vidi jedinog sagovornika sa srpske strane, spremnog na sporazum o normalizaciji odnosa?

– Pa, on je predsednik i glavni autoritet u Srbiji. Kosovo ne može da bira s kim će da razgovara, kao što to ne može ni Srbija. Onda bi dijalog bio nešto drugo. Ali, tu smo gde jesmo i moramo da bude jasno da je to zajednička situacija. Nema druge varijante. Ako ne postoji dobra volja Prištine i Beograda, nema šanse da nam Brisel i Vašington pomognu. Ako ima dobre volje, onda će se naći način da se dođe do rešenja.

* Da li ubistvo Olivera Ivanovića ima bilo kakve veze sa ovim što se sad dešava na KiM?

– Ubistvo Olivera Ivanovića pokazuje da je glavni problem na severu Kosova vladavina prava. Mi sad možemo uzajamno da se optužujemo – da kažemo da je jedna ili druga strana kriva, ali ako se ne dođe do istine o ubistvu Olivera Ivanovića to će biti veliki problem za dugoročnu stabilnost severa i celog Kosova.

* Da li se na osnovu eventualnih saznanja iz istrage slučaj Ivanović koristi za „ucenjivanje“ pregovaračkih strana?

– Istina će na bilo koji način zasigurno izaći na videlo. Ni jedna od strana to ne može da pokrije. Oliver Ivanović je bio izuzetno važna politička figura kosovskih Srba – njihov autentični glas, a pošto je znao albanski, mogao je da komunicira sa svim građanima Mitrovice.

Janjić: Podela i ograničeni sukobi

Beograd – Podela Kosova predstavljala bi bežanje iz okvira normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ona može da počne i ograničenim sukobima, posle kojih bi moralo da se pregovara. kad je reč o podeli, ono što niko od zvaničnih političara neće da prizna jeste da je „Oluja“ u Hrvatskoj bila dogovoren zajednički projekat razmene stanovništva – rekao je Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose juče na okruglom stolu „Izazovi dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“ u beogradskom Medija centru, s kog je pozvao javnost da narednih dana „reflektore“ usmeri na dešavanja na severu KiM. J. T.

(Danas)