Svetski ekonomski forum u Davosu okončan bez odgovora na krizu

DAVOS – Svetski ekonomski forum u Davosu završen je uz široku saglasnost vodećih poslovnih ljudi i predstavnika vlada da je postignut labilan oporavak svetske privrede, ali bez konsenzusa kako podstaći rast zaposlenosti i sprečiti novi ekonomski krah.

U ovom švajcarskom zimskom turističkom centru oko 2.500 uticajnih ljudi pet dana žustro je raspravljalo da li je u finansijskoj oblasti potrebno više propisa, kako se suočiti s nezaposlenošću i naći način da se oporavak održi i ove godine.

Atmosfera propasti s prošlogodišnjeg foruma ove godine je zamenjena osećajem zadovoljstva zbog skromnog oporavka ali i neizvesnošću kako dalje i kako bi banke trebalo da reaguju.

Direktor Dojče banke Jozef Akerman rekao je na završnom panelu da je najgora finansijska ekonomska kriza „prilično uspešno” savladana, ali da sada treba odgovoriti na pitanje: „Da li treba više rizikovati, biti kreativna snaga rasta ili bi trebalo da se usredsredi na sigurnost?”

Direktor britanske Standard čarted benk Piter Sends rekao je da se mora uspostaviti ravnoteža „između stvaranja sigurnijeg bankarskog sistema i finansijskog sistema koji može podržati dinamiku i rast u stvaranju radnih mesta”.

„Pogrešimo li u jednom, imamo rizik od nove krize; pogrešimo li u drugom, smanjićemo snagu oporavka i šanse za stvaranje novih radnih mesta”, rekao je Sends.

Na ovogodišnjem najvećem svetskom skupu vodećih poslovnih ljudi i predstavnika vlada dominirala je ekonomija, za razliku od ranijih foruma kada su bile aktuelne i druge goruće svetske teme.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi zatražio je u obraćanju učesnicima Svetskog ekonomskog foruma vraćanje morala u biznis i kritikovao kapitalizam otvorenog tržista.

Osnivač foruma Klaus Švab zatvorio je sastanak pozivom poslovnim liderima i vodećim političarima da razmišljaju „o vrednostima” i društvenoj odgovornosti.

Sarkozi je međunarodnim bankarima poručio upravno ono što nisu želeli da čuju: smanjititi bonuse direktorima, pooštriti propise o bankama i uvesti nova pravila u finansije. To je bio odjek zahteva radnika u SAD, Evropi i Aziji, ali i podudarno zahtevu američkog predsednika Baraka Obame da se reformiše Volstrit.

Najvažniji sastanak možda je bio onaj nenajavljen - juče su na marginama foruma zvaničnici vlada, ministri finansija i centralni bankari iz SAD i Evrope na dvočasovnom sastanku s direktorima banaka izložili planove za finansijske reforme.

Slavne ličnosti koje se bave humanitarnim radom, poput Andželine DŽoli i Bonoa, koje su ranije bile u središtu pažnje, ove godine su izostale.

Učesnici su takođe uočili odsustvo visokorangiranih zvaničnika administracije američkog predsednika – najviši zvaničnik je bio Loren Samers, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće.

(Beta)