Судско веће Специјалног суда осудило четворицу некадашњих припадника Државне безбедности на укупно 100 година затвора за убиство Славка Ћурувије

 Судско веће Специјалног суда осудило је четворицу некадашњих припадника Државне безбедности (ДБ), на укупно 100 година затвора за убиство новинара Славка Ћурувије.

Некадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић такође је осуђен на 30 година затвора за тешко убиство у саизвршилаштву.

Некадашњи припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Курак осуђени су на по 20 година затвора за тешко убиство у саизвршилаштву. Курак је у бекству и пресуда му је изречена у одсуству.

У образложењу пресуде се наводи да је Радомир Марковић испланирао убиство и детлаје пренео Радоњићу, којије ангажовао Курака и Ромића да изврше убиство.

Радоњић је, како се наводи, два данапре убиства дао усмену наредбу о праћењу Ћурувије, а потом и да мусе из минута у минут преносе информације о Ћурувијином кретању.

Потом је дао налог и да се Ромићу преда бели голф у власништву Ресора ДБ-а, који је у голфу, преко радио везе, слушао информације о кретању Ћурувије, чиме је омогућио да Ромић и Курак буду упознати са тиме, и тиме омогућио непосредно извршење дела.

Подсетимо, заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић, који заступа оптужницу, предложио је максималне казне од по 40 година, наводећи да је Ћурувија мученички страдао у борби за истину и бољу будућност.

Ћурувија није имао шансе да преживи, рекао је Мандић, наводећи да је тадашња власт видела у њему опасног противника.

Одбрана оптужених је, у завршној речи, тражила ослобађајућу пресуду, сматрајући да Тужилаштво није доказало да су криви, уз тврдњу да је оптужница "плод маште".

Првооптужени, некадашњи начелник ДБ Радомир Марковић је рекао да је поступак покренут како би се све лоше што се у том периоду дешавало приписало тој служби и тадашњем председнику државе Слободану Милошевићу.

Пресуда коју је изрекло Веће судије Снежане Јовановић је првостепена и на њу одбрана и тужилаштво имају право жалбе.

Тужилаштво је навело у оптужници да је Ћурувија убијен 11. априла 1999, на Ускрс, из ниских побуда по налогу НН лица из највиших структура власти. Као мотив се наводи жеља да се ограничи слобода медија и очува моћ и власт, чије је представнике Ћурувија јавно критиковао.

Првооптужени Марковић се налази на издржавању казне затвора од 40 година, због казни изречених у предметима Ибарска магистрала и Будва, када су изведени атентати на Вука Драшковића, као и у предмету убиства Ивана Стамболића.

Према незваничним информацијама, Курак је пре више година отишао у Африку и тамо организовао лов на крупну дивљач.

Курак и Ромић су означени као непосредни извршиоци, тако што су Ћурувији пришли неопажено с леђа у хаустору испред зграде где је живео. Курак пуца, тврди тужилаштво, аутоматским пиштољем са метар и по раздаљине а затим прилази и пуца поново у главу Ћурувији који је пао на земљу.

Оптужница је подигнута после исказа у истрази Милорада Улемека Легије, некадашњег команданта Јединице за специјалне операције, који је у везу са злочином довео, пре свега, Марковића.

Улемек је на издржавању максималне казне затвора јер је осуђен у истим предметима као Марковић, али и за убиство премијера Зорана Ђинђића и злочине Земунског клана.

У предмету Стамболић-Будва, у којем су осуђени Марковић и Улемек, директно је наведено да је тадашњи председник државе Слободан Милошевић дао налог да се из "ниских побуда лише живота поједини његови политички противници".

Током суђења за убиство Ћурувије саслушани су као сведоци бројни припадници ДБ који су учествовали тог дана у тајном праћењу да би се проверила тврдња Тужилаштва да их је Радоњић ангажовао мимо правила, како би имао податке о његовом кретању.

Они, наводи Тужилаштво, нису знали да је намера Радоњића да податке достави извршиоцима.

Велики део поступка протекао је у сведочењу тих и других припадника ДБ, али је приличан део њих тврдио да не могу прецизно да одговоре на питања јер је прошло пуно времена па се не сећају.

Завршницу суђења обележила је неизвесност да ли ће моћи да се користи један од најважнијих доказа Тужилаштва, које тврди да подаци са базних станица мобилне телефоније указују да су непосредни извршиоци убиства били на локацији где је Ћурувија убијен и у то време.

Веће је, одлучујући о предлогу одбране, издвојило део тих трака али их је Апелациони суд вратио у списе предмета.

Веће није прихватило предлог одбране да се у судници као сведоци појаве и политичари из државног врха, у време када се злочин догодио, међу њима и тадашњи министар информисања Александар Вучић.

На предлог тужилаштва саслушан је као сведок аутор текста у Експрес политици Мирослав Марковић, под називом "Ћурувија дочекао бомбе", објављен у време НАТО бомбардовања.

У њему се позивао на говор супруге Милошевића, Мире Марковић одржан приликом оснивања Комитета Универзитетске левице Југославије.

У оптужници је детаљно описано економско уништавање Ћурувијиних листова Дневни телеграф и Европљанин кажњавањем по тадашњем Закону о информисању, непосредно пред убиство, као и део прислушкиваних разговора из којих се виде његови пословни планови и политички контакти.

(Н1)