Студенти бициклисти у „Утиску недеље“: Наша генерација ће имати велику улогу у ослобађању Србије. Ми ћемо стати уз наше професоре и ректоре. Као што су они нас подржали, тако ћемо и ми њих

Гости емисије „Утисак недеље“ били су Софија Јанковић, студенткиња Архитектонског факултета у Београду, Богдан Јелача, студент Медицинског факултета, Виктор Ђорђиоски, студент Електротехничког факултета и Радован Сератлић, репортер телевизије Нова С - учесници двонедељне бициклистичке “Туре до Стразбура”, коју су возили с циљем да европску јавност и релевантне институције упознају са друштвено-политичком кризом у Србији.

Водитељка Оља Бећковић упитала је студенте какав је био њихов лични утисак током „Туре до Стразбура“ и шта је то што, након хиљада пређених километара, неће заборавити.

“Мој најјачи утисак су људи из дијаспоре. Док смо гледали на Србију оданде, слобода је деловала ближе. Док сам био тамо, највећи утисак су ми били наши људи који имају потпуно другачије погледе на свет. И ми смо део тог света – само нам треба мало времена да се очистимо од свега“, рекао је Виктор Ђорђиоски, студент ЕТФ-а.

Софија Јанковић сложила се са Виктором и истакла да је свима највећи утисак оставила дијаспора, која их је дочекивала у сваком граду на путу до Стразбура.

 “Када се сусретнемо с толиком љубављу с њихове стране, цео систем се заиста напуни. Мешавина емоција једноставно избаци сузе, то је та срећа када на крају стигнемо до њих“, додала је Јанковић.

Богдан Јелача је рекао да су све сузе које су видели код људи из дијаспоре заправо потекле из несреће у којој се налази наша земља, због које су многи морали да оду. Како је навео, те сузе представљале су сав тај бол, али су истовремено показале и колико наде полажу у студенте и њихов труд.

На питање да ли су прошлог Ускрса могли да замисле – или им је уопште пало на памет – да ће данас бити доживљени као хероји, Виктор Ђорђиоски је рекао да је знао да ће се нешто у држави променити.

“Имао сам добре професоре који су ми помагали да се образујем и у једном тренутку сам схватио да нешто не функционише како треба. Када се сетим прошлог Ускрса, био сам сигуран да нешто мора да се промени. Знао сам да ће се нешто десити, нека промена. И да ће наша генерација имати велику улогу у ослобађању Србије”, објашњава Ђорђиоски.

„Мислим да је очај прошао, он је обележио претходних 12 година“

На Викторову изјаву надовезала се Софија, истакавши да је дух очаја замењен новим осећајем наде.

“Мислим да је очај прошао, он је обележио претходних 12 година. Ова година је, заправо, почела с надом. Очај више не постоји у том облику. Сваким кораком жеља постаје све јача и гура нас преко сваке границе”, поручила је Софија.

На питање Оље Бећковић да ли мисле да у Стразбуру постоји неко ко не зна шта се дешава у Србији, Богдан је одговорио да је било много људи који су већ знали за њихову акцију.

 “Изненадило нас је колико је људи чуло за нас. Уз помоћ страних медија, многи су сазнали за нашу туру која је прешла толики пут”, каже Богдан.

„Нису ми толико недостајали родитељи, јер сам био у породицама које су ме чувале“

На питање како се боре са природним непогодама попут ветра, али и неприродним изазовима,с обзиром да су пролазили кроз градове док су им наше амбасаде закључавале врата и спуштале ролетне, Софија је рекла:

“Против њих смо се борили организацијом, направили смо формацију која нас штити. Таквим организовањем се боримо и против овог система. Мислим да је управо у томе лежала наша снага у борби против природних непогода. Што се тиче увреда од стране амбасада које знају да долазимо и какав пут смо прешли, као и да се боримо за чист и праведан циљ, у Будимпешти смо били испред наше амбасаде, где је градоначелник Будимпеште дошао на бициклу, док је амбасада била блиндирана“.

Богдан се затим надовезао, истичући да их то није дотицало, јер су, како каже, имали невероватне дочеке свуда где су били.

“Наши људи у иностранству су то надоместили својом организацијом и топлином”, додаје он.

Виктор је нагласио да је амбасада управо све оно због чега су и кренули на овај пут.

“Дочекао нас је наш народ у великом броју и није нам било јасно зашто нико није дошао из амбасаде. У сваком дому у којем сам био, осећао сам топлину дома. Нису ми толико недостајали родитељи, јер сам био у породицама које су ме грејале и чувале”, каже Ђорђиоски.

Студенти су се прокоментарисали и блокаду РТС-а, а Богдан Јелача је истакао да су се одлучили на тај корак јер не постоји адекватно тело које може да прати рад јавног сервиса.

“Рекли смо да ће блокада трајати док се не објаве конкурси за састав РЕМ-а. Мислим да је довољно људи свесно шта се дешава и да прате како неко о нама говори и прича. То тако не би требало да изгледа у јавности и медијима”, објашњава Јелача.

Виктор Ђорђиоски рекао је да РТС није послао ниједну екипу да извештава са њихове бициклистичке туре до Стразбура.

„РТС није послао ниједну екипу да извештава, иако је велики део Србије био заинтересован да прати шта се дешава на нашем путу. Они су већ тражили од студената, наших медијских тимова, који су нас пратили да им спреме материјал и пошаљу им. Наша колегиница је то редовно радила и слала им. Али, они за то потпишу њихове камермане и то је остало тако све док се она није жалила и припретила тужбом. Тек тада су потписали као аутора Студенте у блокади. Не само да не раде свој посао већ крше све норме, постали су стварно безобзирни”, каже он.

„Ми ћемо стати уз наше професоре и ректоре“

Две недеље након што је Дарко Глишић захтевао хапшење ректора БУ Владана Ђокића, он је позван на информативни разговор. Упитани да ли их такви догађаји доводе до очаја они су рекли:

“Блокаде су покренули студенти и студенти воде ову борбу. На већини факултета подржали су нас декани и ректори, и то је велика ствар, то нам даје ветар у леђа. Међутим, све блокаде су покренули студенти, а све оптужбе да нас декани и ректори воде је лаж. То није тачно“, рекао је Виктор

“Ми ћемо стати уз наше професоре и ректоре. Као што су они нас подржали, тако ћемо и ми њих. Једни без других не можемо да постојимо – не постоји професор без студента, а ни студент без професора”, додала је Софија.

Виктор је истакао и да се чини да ова влада представља казнену експедицију за све што се дешава. Како је рекао, прави изазов је направити гору владу од претходне, што није посао за свакога.

Такође, сумња да је премијер, као неко ко подржава СНС-а, способан да испуни студентске захтеве и мења ситуацију у земљи.

„Да ли је то влада за освету или за ново подмиривање – нисам сигуран. Знам само да би макар неки помак био да је власт покушала да за министра грађевинарства позове професоре који су нам протеклих пет месеци указивали на то шта је био проблем 1. новембра. То би био показатељ да неко има добру вољу“, рекао је Радован Сератлић, репортер телевизије Нова С.

(Нова.рс)