Stratfor: U Nišu i ruska vojna baza?

OSTIN - Sporazumom Rusije i Srbije o osnivanju humanitarnog centra za reagovanje u vanrednim situacijama Moskva bi mogla da uspostavi svoju prvu vojnu bazu izvan teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, ocenjuje danas teksaška agencija za strateške analize Stratfor.

Ministar unutrašnih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu potpisali su juče plan o projektu za formiranje zajedničkog centra za reagovanje u vanrednim situacijama koji bi trebalo da bude u Nišu.

Centar bi, ako se slože zemlje regiona, mogao biti i regionalni centar zadužen za reagovanje u prirodnim katastrofama kao što su šumski požari, a imao bi i jedinicu za razmontiranje mina.

Stratfor navodi da bi svi oni koji su "upoznati s ruskim ministarstvom za vanredne situacije i njenim dugogodišnjim ministrom, trebalo da se zamisle nad najavom", jer plan "ima potencijal da redefiniše pogled sveta na Balkan i rusku umešanost u regionu".

Ministarstvo za vanredne situacije je "sve osim beznačajnog ministarstva u ruskoj vladi", ocenjuje Stratfor, navodeći da Šojgu u suštini vodi Ministarstvo od 1994. godine.

Šojgu je, dodaje se u tekstu, "član moćnog i probranog ruskog Saveta za bezbednost - ključnog savetodavnog tela izvršne vlasti za nacionalnu bezbednost - i ima koren u direktoratu za strano vojno obaveštavanje, bolje poznato kao GRU, koje je jedno od najmoćnijih institucija u senci u Rusiji".

Kako navodi Stratfor, to ministarstvo je "nezvanično krilo GRU i izdanak njegovih aktivnosti". Delatnosti ministarstva prevazilaze prirodne katastrofe: umešano je u suzbijanje ekstremističkih aktivnosti na Kavkazu i nadležno je za ruske civilne odbrambene trupe - čime ministarstvo u osnovi ima sopstvene paramilitarne snage kao i pristup ostatku ruske vojske.

Pored toga, rusko ministarstvo za vanredne situacije ima znatne mogućnosti za prebacivanje vazdušnim linijama, pre svega zbog velikog prostranstva Rusije i često nepristupačnog terena za dostavljanje pomoći.

S druge strane, navodi Stratfor, Zapad je posle raspada Jugoslavije, nezavisnosti Kosova, proširenja NATO-a na Balkan, uključujući susede Srbije Bugarsku i Rumuniju, imao luksuz da uglavnom može da zaboravi na Balkan.

To je, ocenjuje teksaška agencija, "istorijska anomalija" imajući u vidu nestabilnu prošlost regiona i njegovu "sklonost da izaziva požare velikih razmera". Pored toga, situacije u BiH i na Kosovu, očiglednim zapadnim protektoratima, imaju potencijal da se rasplamsaju.

Stratfor navodi da nije jasno šta plan Rusije i Srbije o centru u Nišu može doneti u smislu logističkih kapaciteta. Iako je region podložan katastrofama poput šumskih požara, susednim zemljama koje su članice NATO-a ili EU ili na putu da to postanu, "teško da je potreban regionalni logistički centar kojim upravljaju Moskva i Beograd", ocenjuje ta agencija.

"Prema tome, ako se razmotre veze GRU i iskustva ruskog ministarstva za vanredne situacije s avioprevozom i pratećom logistikom, onda se mora razmotriti da Moskva možda polaže logističku podlogu koja, namerno ili ne, ima vojnu vrednost", navodi Statfor.

To može obuhvatiti nadzor aerodroma ali i razmeštanje logističke opreme što bi omogućilo da se postrojenje brzo pretvori u pogodnu bazu u vreme krize, navodi Stratfor. Agencija podseća da su SAD na Balkanu već postavile više takvih takozvanih lokvanj baza (lily pad bases), malih baza bez vojnog osoblja, kojima se može promeniti namena.

Pored toga, Niš je interesantna lokacija, jer je taj grad dugo bio vojni centar, prvo u Jugoslaviji, a potom u južnoj Srbiji, ima veliki aerodrom, a u gradu je i baza srpske 63. padobranske jedinice, koja je kako navodi Stratfor, "vrlo moguće najefikasnija borbena snaga Beograda (ako ne i regiona)".

Stratfor navodi da su pred ruskim planom i ozbiljne prepreke: Srbija je okružena clanicama NATO-a zbog čega lako u vreme krize može biti zatvoren njen vazdušni prostor, a i ograničena je količina opreme koja može biti dopremljena a da ne izazove sumnju. Ograničenje je i to što je ruska vojska uglavnom zasnovana na kopnenim trupama.

"Uprkos ovim ograničenjima, čime je ovaj potez uglavnom simboličan za period bliske budućnosti, Moskva na svoj način uspostavlja svoj prvi logistički centar s potencijalno vojnom upotrebom izvan bivšeg Sovjetskog Saveza", navodi se u tekstu.

Dodaje se da se u kontekstu posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu i obećanog zajma Srbiji od 1,5 milijardi dolara, "mora zaključiti da Rusija s entuzijazmom ulazi na Balkan".

Stratfor navodi i da Beograd polaže nade da će ulazak Rusije u region pomoći njegovoj integraciji u EU, dodajući da je ta strategija donela neke plodove - EU je uzvratila najavom od 1,5 milijardi dolara investicija Srbiji u narednih pet godina.

"Ipak, ova strategija je opasna. Jedna je stvar uzimati jedan zajam za drugim, a druga biti viđen kao potencijalni saveznik Moskve. Srbija bi lako mogla da se nađe usred kovitlaca, s potencijalom ponovnog otvaranja Balkana kao glavne tačke spora Zapada i Rusije", zaključuje Stratfor.

(Beta)