Стопа сиромаштва у Аргентини скочила за више од 10 процената

Стопа сиромаштва у Аргентини је скочила са скоро 42 процента на 53 процената током првих шест месеци председавања Хавијера Милеија, известила је данас статистичка агенција.

Владин налаз да је стопа сиромаштва у Аргентини 2024. порасла на највиши ниво од 2003. године, када се земља опорављала од катастрофалног неплаћања спољног дуга и девалвације валуте, представља назадовање за крајње десничарског економисту.

До сада су страни инвеститори и Међународни монетарни фонд коме Аргентина дугује 43 милијарде долара подржавали његову контроверзну терапију фискалног шока која је успела да смањи месечну инфлацију у земљи са 25,5 процената прошлог децембра на 4,2 процента последњих месеци.

Аргентинска инфлација, која сада износи више од 230 процената годишње, међу најгорима је на свету.

Спремајући се за негативне вести неколико сати пре објављивања извештаја о сиромаштву, Милејин портпарол покушао је да „ублажи ситуацију“ на конференцији за штампу.

„Влада је наследила катастрофалну ситуацију. Оставили су нас на ивици да будемо земља у којој су у суштини сви њени становници сиромашни“ рекао је Мануел Адорни новинарима, осуђујући деценије необуздане потрошње под Милејевим левичарским претходницима који су генерисали хроничну инфлацију.

За разлику од претходних популистичких влада које су држале потрошњу високо по цену огромног буџетског дефицита, Милеј је укинуо контролу цена, смањио субвенције за енергију и транспорт и девалвирао пезос за 54 процена у децембру након преузимања функције.

Мере штедње и дерегулација обележили су брутално смањење потрошачке моћи и увукли привреду дубоко у рецесију.

Политички аутсајдер који је борбу против вртоглаве инфлације у Аргентини учинио својим главним предизборним обећањем, Милеј се клади да ће се раст вратити, ако његова влада успе да задржи пад цена, и подстакне опоравак.

Милеијеве мере штедње помогле су да се смањи годишња стопа инфлације са максимума од скоро 300 процената.

Предлог буџета његове владе очекује да ће годишња инфлација до краја године пасти на 122,9 одсто.

Али наредни месеци ће бити незгодни, кажу економисти.

Након почетног пада, месечна инфлација је од јула заглављена око 4 процента.

Милеијев предлог буџета за 2025. има за циљ фискални суфицит од преко 1,3 процента годишње економске производње земље.

То би захтевало даље смањење потрошње јер су све гласнији позиви за поновно покретање замрзнутих јавних радова и повећање пензија и плата.

(Н1)