Stjepan Mesić: Pomaci u BiH mogući ukoliko se spreče negativni uticaji iz Zagreba i Beograda

 Nekadašnji predsednik Hrvatske i SFR Jugoslavije Stjepan Mesić ocenio je da su pomaci u Bosni i Hercegovini mogući ukoliko se spreče negativni uticaji iz Zagreba i Beograda, i ukoliko EU konkretno sankcioniše lidere iz BiH koji neprestano rade na njenom raspadu.

„Ako se Zagreb pridržava principijelne politike da podržava BiH u njenim granicama, onda politika prema (lideru HDZ-a u BIH) Draganu Čoviću, razbijaču BiH, mora biti drugačija. Ovamo pričamo o tome kako podržavamo BiH, a onda podržavamo onoga koji razbija BiH. Isto to se odnosi i na Beograd koji je navodno za celovitu BiH, a u svemu podržava Milorada Dodika koji svakodnevno razbija BiH“, rekao je Mesić na onlajn Forumu Igmanske inicijative „Evroatlantske integracije i Zapadni Balkan“.

Ocenio je da još uvek ima onih koji misle da je sporazum pokojnih predsednika Srbije i Hrvatske, Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana iz Karađorđeva 1991. godine o podeli BiH, moguće sprovesti, da je moguće razbiti BiH i promeniti granice u regionu.

Mesić je rekao da međunarodna zajednica treba da isključi iz politike u BiH one koji ne priznaju pravila.

„Moraš priznavati državu u kojoj živiš. A Dodik i Čović je ne priznaju. Ako predstavnici određenih političkih snaga kažu da su protiv građanske države, oni nemaju šta tražiti u Evropi. Pa o čemu oni govore? Oni govore o 17. veku! S druge strane, Evropa nažalost nema danas lidera, ona rešava svoje unutrašnje probleme i nema poruka onima koji imaju pogrešnu politiku prema BiH, koji razbijaju BiH“, ukazao je Mesić.

Profesor Univerziteta u Mostaru, Slavo Kukić, rekao je na istom skupu da BiH nema alternativu integracijama u EU i NATO jer „to je garancija mirne BiH, svi ostali scenariji su opasnost po BiH i po Evropu u celini“.

Po njegovim rečima, pozicije glavnih političkih aktera su toliko udaljene, da je mogućnost kompromisa gotovo isključena. Upozorio je da se sve što se iz Srbije i Hrvatske preliva u BiH, negativno se odražava na njenu stabilizaciju i integraciju: „I jedni i drugi bi popovali u tuđoj zemlji, i to ne malo, nego presudno. Rezultat svega toga je jedini koji može biti: BiH sve više zaostaje na evropskom putu i ona postaje žarište političkog virusa koji se može proširiti i regionom i Evropom. Evropsko integrisanje BiH nije samo njen, već i interes EU“, ocenio je Kukić.

Novinar i diplomata iz Sarajeva Zlatko Dizdarević ocenio je na onlajn Forumu Igmanske inicijative da je Dejtonski sporazum napravljen tako da nema ni pobednika, ni poraženog u ratu koji se u BIH vodio 1990-ih.

„Ali, kada bi postojao minimum volje i rezona da se popravi Ustav BiH, to bi se moglo uraditi za mesec dana. Međutim, drama BiH je potpuni raspad društva koji je projektovan i koji traje 30 godina“, ocenio je Dizdarević.

Smatra da do raspada BiH ne može doći, jer to znači otvaranje teme pitanja granica, što se može proširiti celom Evropom.

Profesor Univerziteta u Zagrebu Dejan Jović izrazio je na skupu bojazan da proces dezintegracije Jugoslavije još nije završen.

„Ako EU ostavi zemlje Zapadnog Balkana van EU, one će dalje nazadovati. EU se mora okrenuti strateškim odlukama i primiti zemlje kakve jesu, jer će one biti sve gore ako ih ne primi. I to sve zajedno i to sada!“, kazao je Jović.

Političar i diplomata iz Hrvatske Božo Kovačević ocenio je na forumu da se politika proširenja EU na Zapadni Balkan pokazala kao neverodostojna.

On je ocenio da je po BiH povoljna okolnost što je američki predsednik DŽozef Bajden zainteresovan za Balkan i generalno za dobre odnose sa EU, dok Rusija koristi BiH kao jedan od zamrznutih konflikta, s ciljem ometanja evroatlantskih integracija zemalja regiona.

Profesorka Univerziteta u Podgorici i bivša ministarka za evropske integracije Crne Gore Gordana Đurović izrazila je žaljenje što EU nije stavila proširenje na Zapadni Balkan među svoje prioritete i ocenila da je to razlog za zabrinutost u regionu da Evropa „opet ne zakasni, kao što je 1990. godine zakasnila“.

Pozvala je EU da bude više uključena u zbivanja u Crnoj Gori jer, kako je rekla, „za tango je potrebno dvoje“.

Kopredsednik Igmanske inicijative za Crnu Goru Branislav Radulović podsetio je da pojave „non-pejpera“ i pokušaja prekrajanja granica u regionu nisu u skladu sa vrednostima EU.

Kopredsednik Saveta Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov ocenio je da je nedavni samit lidera regiona na Brdu kod Kranja u Sloveniji, pokazao da je region „u ulozi psa koji juri sopstveni rep“.

„Srbija, na primer, ne samo da ne napreduje u reformama, već nastavljaju sa urušavanjem vrednosti vladavine prava“, kazao je Popov i ocenio da je to i posledica činjenice da je EU zauzeta sopstvenim problemima i da se ne bavi politikom proširenja.

(Beta)