Stiven Sejbo: SAD i EU nemaju isti stav prema Iranu

Povodom početka Ženevskih razgovora pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Nemačke sa Iranom razgovarali smo sa Stivenom Sejbom, direktorom Transatlantske akademije pri Nemačkom Maršalovom fondu u Sjedinjenim Državama. Našeg sagovornika smo prvo pitali da li Amerika i evropske sile imaju isti stav prema spornom iranskom nuklearnom programu.

„Evropljani su neodlučni u pogledu uvođenja drakonskih ekonomskih sankcija Iranu, jer imaju mnogo veće ekonomske interese u Iranu od SAD. Nemačka kancelarka Angela Merkel, na primer, u svojoj hrišćansko-demokratskoj uniji ima veoma važan poslovni lobi za trgovinu sa Iranom.“

Za razliku od Amerikanaca, nastavlja Sejbo, evropski saveznici ne smatraju da Iran predstavlja bezbednosnu opasnost za Evropu:

„Mislim da oni ne žele da Iran stekne nuklearno oružje jednostavno zato što ne žele širenje oružja masovnog uništenja.  Oni brinu da bi, ako Iran stekne nuklearno oružje, usledila trka u nuklearnom naoružavanju na širem području Bliskog Istoka. Međutim, ne verujem da oni smatraju Iran direktnom pretnjom Evropi. Evropljani ističu da su i pre umeli da žive u miru sa neprijatnim susedom, kao što je bio Sovjetski Savez, i zato bi radije pristali na nuklearni Iran nego na vojnu akciju protiv te zemlje.“

Stiven Sejbo kaže kako sumnja da će Kina i Rusija, stalne članice Saveta bezbednosti, prihvatiti zavođenje strožijih sankcija Iranu ako Ženevski pregovori ne pokažu rezultate.

„Jedan broj evropskih zemalja, kao što sam rekao, ima ogromne ekonomske interese u Iranu. Oni smatraju da bi strožije sankcija potkopale njihove ekonomske veze sa Iranom i ujedno otvorile vrata većem ruskom i kineskom prodoru na taj teren.  Mislim da se Evropljani neće lako odreći svojih interesa. No, ne treba izgubiti iz vida da je posle predsedničkih izbora iranski režim znatno poljuljan. Evropljani su promenili stav prema Teheranu, oštro osudivši antidemokratsko i tvrodokorno ponašanje vlasti.“

Stiven Sejbo ne veruje da će Sjedinjene Države preduzimati bilo kakvu vojnu akciju protiv Irana, čak i ako započeti razgovori budu neuspešni.

„Ne mogu da zamislim da bi se Amerika upustila u bilo kakvu veću vojnu operaciju. Preduzimanje takve akcije bilo bi zaista potpuno nerazumno sa stanovišta posledica koje bi usledile po američku ekonomiju, snabdevanje naftom, terorizam, situaciju u Iraku, naše trupe u toj zemlji i još mnogo toga.“

Što se tiče daljih namera Irana, Sejbo ukazuje na dosadašnju stav iranskog režima, koji nije bio naročito kooperativan. On, međutim, ne isključuje mogućnost da Teheran ovog puta prihvati dijalog sa Zapadom da bi se zaštito od dalje međunarodne izolacije i sankcija.

(Glas Amerike)