Stevan Gajić: Vučić ima podršku Rusije za svoju antisrpsku i antirusku politiku

 Evropska komisija je nedavno usvojila novu „Strategiju verodostojne perspektive proširenja i angažovanog prisustva EU u regionu Zapadnog Balkana“ u kojoj je zemljama regiona obećano da će mogućnosti njihovog stupanja u EU 2025. godine biti razmotrene, ukoliko one ispune niz neophodnih, uglavnom prilično bolnih uslova. Kakvi se novi momenti za Srbiju kriju u tom dokumentu za EADaily je ispričao srpski ekspert, doktor političkih nauka, saradnik Instituta za evropska istraživanja (Beograd) Stevan Gajić.

„Pre svega od Srbije se zahteva priznanje nezavisnosti Kosova. Predsednik zemlje, koji posredno dopušta ovu mogućnost, odlučivši se na takav korak, prekršio bi ustavni poredak. Drugi momenat koji za rusku publiku može da bude zanimljiviji jeste to da se od Srbije traži da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU. Drugim rečima, Srbija mora da uvede sankcije Rusiji. Vučić je o tome govorio posle sastanka sa evropskim komesarom za pitanja proširenja Johanesom Hanom u Beogradu, narednog dana posle usvajanja strategije“, izdvojio je glavne momente srpski politikolog.

Prema njegovim rečima, zanimljivo je to što „Vučić dosledno, još od 2012. godine, ima podršku ruskih vlasti, mada sve vreme vodi antirusku politiku – u prvom redu antisrpsku, a zatim i antirusku“. Kako bi postalo jasno u čemu je suština takve politike, ekspert je pozvao da se vratimo onome što je Vučić kazao na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Johanesom Hanom u Beogradu.

„Hoćemo li mi donositi hrabre odluke ili ćemo nastaviti da se svađamo sami sa sobom i bunimo… Ovde nije pitanje da li ćete se zvati ovako ili onako, ovde je reč o hiljadama kvadratnih kilometara teritorije i ljudima koji tamo žive, o tome kako će biti regulisan njihov status“,- citirao je Gajić saopštenja srpskih medija o pomenutoj konferenciji za štampu. Kako smatra politikolog, Vučić je time pitanje državne teritorije „prebacio“ sa na pitanje statusa srpskog stanovništva. „A mi smo posle nedavnog ubistva Olivera Ivanovića i paljenja srpske imovine videli kakav je status Srba na Kosovu i šta oni mogu da očekuju u albanskoj državi. Tom izjavom on praktično dopušta predaju teritorije, za koju se lično zakleo da će je čuvati, položivši ruku na Ustav“, rekao je Gajić.

Stevan Gajić je takođe skrenuo pažnju na reči predsednika Srbije o tome da od četiri zemlje i jedne teritorije (Kosovo) na Zapadnom Balkanu, najozbiljniji zadaci stoje pred Srbijom. „Došlo je vreme da prihvatimo odluke, platimo određenu cenu za greške iz prošlosti“, – izjavio je Vučić.

„On govori kao da su Srbi nešto krivi, preuzima na sebe odgovornost krivca u ime celog naroda. Takođe on je rekao da je došlo vreme da se „donose odluke koje decenijama pre nas niko nije donosio“. To su šifre kojima on praktično najavljuje mogućnost priznanja nezavisnosti Kosova. Šta to znači hoćemo li se zvati ovako ili onako? U Ustavu piše kako se ta teritorija zove i u kojoj se državi nalazi. Ako se od toga odstupi makar na milimetar, to će značiti direktno kršenje ustava, što povlači za sobom odgovornost“, – podvukao je ekspert.

Gajić je istakao da je Vučić u datoj izjavio pomenuo pet zemalja i jednu teritoriju. Zašto? Zato što je Španija, koja ima sopstveni problem sa Katalonijom, kazala da nikada ni pod kakvim uslovima neće priznati Kosovo, podsetio je ekspert. „Čak ako Srbija to učini. Španija je izjavila da Kosovo može u EU samo kao deo Srbije. I za Vučića je to očigledno problem. Kao i opoziv priznanja nezavisnosti Kosova od strane Surinama, što Vučić nikako nije prokomentarisao“, – smatra Stevan Gajić.

Što se tiče sankcija protiv Rusije, ekspert je podsetio da je na konferenciji za štampu predsednik Srbije izjavio: „Predmet političke diskusije ovde u Srbiji će postati činjenica da se od nas očekuje ubrzano usaglašavanje naše politike sa spoljnopolitičkim rešenjima EU, uključujući restriktivne mere. Moram da istaknem da ovaj stav protivreči onim pregovaračkim okvirima koji su nam bili zadati do sada i da je naravno reč o dodatnom političkom pritisku na Srbiju zbog odnosa sa RF“ (prema videu objavljenom na portalu N1).

Kako je istakao Gajić, predsednik nije direktno izjavio da Srbija mora da uvede sankcije Rusiji i nazvao je taj uslov „restriktivnim merama“. Ali mi svi dobro znamo šta podrazumeva usklađivanje spoljne politike sa politikom EU, podvukao je on.

Suština nove strategije EU za Zapadni Balkan je u tome da Srbija mora da odustane od svoje državnosti i da pristane na potpuni raspad, smatra srpski politikolog. Ako se Kosovo konačno odvoji, na tome se proces neće zaustaviti, upozorio je on i podsetio da se u Jugoslaviji posle otcepljenja Slovenije raspala država. Takođe i kada je posle Beloveškog ugovora prestao da funkcioniše sistem 15 republika SSSR, prestala je da funkcioniše savezna država, naveo je on još jednu paralelu.

„Ja u tome vidim još masovniju tendenciju. Predsednik Srbije Vučić, premijer Grčke Cipras i premijer Makedonije Zaev u stvari rade prema istoj agendi. Sva trojica deluju suprotno interesima sopstvenog naroda. Ciprasu je nedavno milion ljudi izašlo na ulice, uključujući predstavnike crkve, negodujući protiv njegove namere da dozvoli kompromisni naziv Makedonije. Takođe u Makedoniji većina naroda je protiv kompromisnog naziva. Ali uprkos tome, Zaev i Cipras se sastaju, izlaze jedan drugom u susret. Tako je Zaev rekao da će promeniti naziv aerodroma u Skoplju i autoputa koji nose ime Aleksandra Makedonskog. Cipras je sa svoje strane spreman da pristane na kompromisni naziv Makedonije (gde bi pojam Makedonija bio pomenut zajedno sa geografskim ili istorijskim određenjem)“, smatra Stevan Gajić.

Prema mišljenju eksperta, suština ovog procesa je uvući Makedoniju po kratkom postupku u NATO, a zatim unutar države dozvoliti podelu na etničkoj osnovi.

„Dozvoliti Bugarima da pojačaju uticaj na makedonsko stanovništvo preko sporazuma o dobrosusedstvu, koji je Zaev potpisao sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovom. Albance prepustiti „Velikoj Albaniji“, kao i kosovske Albance. Ovde vidimo s jedne strane spremnost lokalnih elita na potpunu kapitulaciju. Sa druge strane nekim članovima zapadne koalicije to ne odgovara. Španija se radi očuvanja sopstvenog teritorijalnog integriteta protivi stupanju separatističke teritorije u EU“, rekao je politikolog.

Pri tome on je skrenuo pažnju da trenutno ne vidimo nikakve poluge pritiska zbog kojih bi bilo neophodno hitno doneti radikalne odluke. Srbiji se ništa konkretno ne nudi, takođe nema konkretnih sankcija ili pretnji, istakao je ekspert. „Niko ne preti bombardovanjem“, konstatovao je Gajić.

U Vučićevoj izjavi su prisutni momenti kojima on pokušava da izvrši pritisak na srpski narod, tvrdeći da ako zemlja ne stupi u EU, nju očekuje masovna emigracija radno sposobnog stanovništva, podsetio je ekspert.

„Ako priznamo Kosovo, narod će živeti u Srbiji, ako ne, onda će emigrirati. Ako stupimo u EU, narod će ostati. U tome nema nikakve logike. Svaka zemlje Istočne Evrope posle stupanja u EU izgubila je skoro trećinu stanovništva. Pogledajte šta se desilo sa baltičkim zemljama. Svi koji su imali takvu mogućnost, otišli su da peru sudove u London. Rumunija je izgubila četiri miliona stanovnika, Bugarska dva. Stanovništvo će napustiti zemlju koja se raspada i koja se odlučila na „samoukidanje“. Ali neće otići iz suverene zemlje, koja ne želi da pristane na „nepristojne ponude“ nedobronamernih“, izjavio je Stevan Gajić.

Pri tome ekspert je skrenuo pažnju na to da u svemu tome čudi dosledna podrška takvoj politici srpskog rukovodstva od strane Rusije od same 2012. godine, kada je predsednik postao kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić.

„U predizbornoj kampanji tada aktualni ambasador RF u Srbiji je otišao na miting i podržao ga. Na poslednjim predsedničkim izborima na kojima se kandidovao Vučić, funkcioneri Jedinstvene Rusije su dolazili i pojavljivali se na predizbornom mitingu. Predsednik Rusije Vladimir Putin za vreme posete Aleksandra Vučića Moskvi u decembru izjavio je da će se Moskva složiti sa svakom odlukom o Kosovu o kojoj se dogovore Beograd i Priština. Nama zaista nije potrebna takva usluga, zato što ako se Vučić dogovori da preda našu teritoriju, to može da se uradi i bez podrške Rusije“, kazao je Gajić novinaru EADaily.

„Mnogo puta smo čuli iz Moskve da Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba. Ja se sa tim u potpunosti slažem. Ali mogu da budu veći Srbi od srpskih izdajnika, kao što su i Srbi u izvesnim istorijskim periodima bili veći Rusi od Rusa. Da podsetim da je na hiljade emigranata našlo utočište upravo u Srbiji, njih je primila Kraljevina Jugoslavija. Da je Beograda tada donosio odluke u skladu sa Moskvom, mi bismo ih sve deportovali. A danas se njihovi potomci vraćaju u Rusiju. Siguran sam da je Rusiji drago što su oni živi i zdravi“, podsetio je ekspert na istoriju rusko-srpskih odnosa.

Stevan Gajić je takođe podvukao da je Rusija bila u odličnim odnosima sa režimom Mila Đukanovića u Crnoj Gori, ali kada je Crna Gora stupila u NATO, ruska javnost se začudila kako je to moguće. A to se nije desilo tek tako, od početka je bilo jasno u kom pravcu se zemlja kreće, kazao je politikolog. „Iz nekog razloga Đukanović je dugo uživao podršku zvanične Moskve, dok nije počeo da vodi otvorenu rusofobsku politiku“, – izjavio je on.

„U Srbiji se pitanje diplomatskog statusa Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu više ne nalazi na dnevnom redu. Kada je Aeroflot bio zainteresovan da kupi JAT, posao nije dogovoren, zatim su kompaniju kupili Emirati. Nameće se pitanje zašto takva politika nailazi na podršku. Hajde da pogledamo njene rezultate. Jednostavno se plašim da će Srbija sutra preko noći priznati Kosovo, srpske vlasti će dozvoliti separatistima da se odvoje preko potpisivanja čuvenog pravno obavezujućeg sporazuma, Srbija će uvesti sankcije Rusiji i ući u NATO. Tada ćemo iz Moskve čuti da je Srbija nekog izdala“,  rezimirao je Stevan Gajić.

(EADaily)