Стефан Сурлић: Намера САД да покажу да су кључни играч у договору Београда и Приштине; Немања Рујевић: Питање да ли је Косово толико битно да би Меркелова заоштравала ствари с Вашингтоном

"Председник Косова Хашим Тачи није открио потпуно карте, шта он жели да понуди Београду и убеђен је да је једини играч који може да обезбеди споразум с Београдом и да га међународна заједница гледа као човека који ће бити потписник споразума", сматра Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.

"Тачи никада није рекао да је за размену и поделу, али да јесте за неку корекцију, јавност је то читала да значи неку врсту поделе, у сваком случају другачије од онога како је сада. Тачи нема подршку, он јесте председник и води најјачу политичку опцију, али он је у коалиционој влади, његов глас није толико јак и пресудан, други лидери се труде да ограниче Тачија, најављује се нова декларација која би га спречила да преговара о промени граница", каже Сурлић.

Сурлић наводи да политичко искуство Тачија може да му представља залог и могућност да дође до споразума, али да ће бити тешко јер је јавност критична према њему и промени граница Косова.

"Овај процес нормализације је условљен с три чињенице. Међународна заједница очекује споразум у кратком року и да он буде делотворан, на терену имамо дистанцу Срба и Албанаца и ту су лидери који желе тај споразум да представе као националну победу. Пресудно је да ли ће Тачи обезбедити међународну подршку за свој предлог, ако постоји та подршка, уследиће притсак на остале политичке факторе на Косову".

Како каже, без споразума с Београдом, Косово не може да буде довршен пројекат, да почне евроинтеграције и обезбеди чластво у УН и зато Тачи инсистира на кованици - правно обавезујући споразум.

Намера САД да покажу да су кључни играч у договору Београда и Приштине

Говорећи о улози САД у преговорима, Сурлић је навео да је њихова намера да покажу да су кључни играч у договору.

"Зато што се читав процес одвијао под окриљем Брисела, Немачка је била пресудна у процесу условљавања Србије да нормализује односе с Косовом да би било интеграција. САД желе да покажу да ће бити ту на крају и одредити текст споразума ако изврше притисак пре свега на Приштину и ту имамо дисонантне тонове, немају чврст став о споразуму, али кажу да обе стране морају да се сагласе".

Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је да је у телефонском разговору са Доналдом Трампом било речи и о решењу проблема између Београда и Приштине. Каже да су постојеће територије вредност и да треба водити рачуна да одређена решења не доведу до последица у другим земљама.

"Она је нагласила да решење, ако укључује границе, да то не може да се односи на друге случајеве у региону и глобално, да ли ће то постати аргумент свих који се суочавају са сличним проблемом, да ли ће подстаћи друге актере да тако размишљају. Уколико разграничење значи размену, зашто сутра не би значило уједињење с Албанијом, има ту много питања. Њена бојазан је да се то не одрази на спорне случајеве у региону".

Сурлић је подсетио да је први став Ангеле Меркел био да је Косово у тренутним границама завршена прича, али да након разговора с Трампом долазимо до закључка да се идеја о подели граница озбиљно разматра у међународним круговима.

"Брисел се држи принципа да су теме само оне које предложе обе стране и да је договор само онај око којег се сложе обе стране. Нисмо имали одбијање тезе о разграничењу, још не знамо шта је то корекција граница која се помиње. Мора да постоји широк конзензус о праведности тог решења, разграничење мора да прати нормализација. Најгори сценарио је да не дође до споразума, навише ће трпети локално становништво", закључује Сурлић.

Рујевић: Питање да ли је Косово толико битно да би Меркел заоштравала ствари с Вашингтоном

Новинар Дојче велеа Немања Рујевић каже да се превише интерпретира изјава Ангеле Меркел о границама и да се свака реч ставља на вагу.

"Нашла је формулацију да се подржавају разговори који би водили циљу и нагласила значај територијалног интегритета. Јасно је да други ветрови дувају из Беле куће, Меркел је усамљена у ставу. Треба да се види на коју страну ће се окренути Берлин", каже Рујевић.

Он каже да Трампова администрација има различит став од Берлина, као и да је Џон Болтон развејао недоумице, када је рекао да нема ништа против решења које договоре Београд и Приштина. Рујевић наводи да са Трамповом администрацијом Европа има много проблема, пре свега трговинских, додајући да када се погледају ти фронтови мора да се запитате да ли је Косово толико битно да би Меркел заоштравала ствари с Вашингтоном.

"Федерика Могерини није битан играч, она је службеница бирократије и неће дуго остати на тој позицији, и није имала мандат када јој је додељено да модерира, није имала мандат да се бави статусом. Када се погледа ситуација широм Европе као да став меркел штрчи, више се нагађа да Француска није против промене граница, да Британци јесу, да Аустрија као доста битна земља има отворен став по питању евентуалног разграничења. Хан је променио став и говорио да треба да се прихвати свако мирно решење, али уз назнаку да било које решење да се постигне да оно није преседан који треба после користити даље у региону", рекао је Рујевић.

(Н1)