ССП ступа данас на снагу

Београд -- Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и Србије ступа данас на снагу.

Подсећамо, ЕУ 24. јула известила Србију да је окончан поступак ратификације споразума у државама чланицама.

Ступањем на снагу ССП биће образована тела која ће пратити спровођење Споразума, а у којима ће представнике имати Србија и ЕУ - Савет за стабилизацију и придруживање, Одбор за стабилизацију и придруживање, као и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање.

На дан ступања на снагу ССП престаје примена Прелазног трговинског споразума са ЕУ, а рокови који су почели да теку почетком примене Прелазног споразума од 1. јануара 2009. наставиће без прекида да теку и након престанка његовог важења, подсетила је Канцеларија Владе Србије за евроинтеграције.

Бивша директорка Канцеларије за евроинтеграције Тања Мишчевић, која је 2008. парафирала тај споразум, објаснила је Танјугу да се фактички тим формалним чином у већ успостављеним економским односима неће много тога променити.

Мишчевић је указала на, пре свега, симболички значај ступања на снагу ССП, јер је тиме задовољен формални предуслов за почетак преговора о чланству, а Србија добија статус државе придружене ЕУ.

"Нема нових рокова и нових пара, односно фондова који нам ступањем на снагу ССП постају доступни, али је ово заокруживање претходног процеса и овим је наш процес придруживања прерастао у процес приступања ЕУ", објаснила је Мишчевић.

Подсећајући да Србија и ЕУ већ годинама примењују Прелазни трговински споразум, а то значи трговински део ССП-а, Мишчевић је Танјугу изјавила да је новина то што сада на снагу ступа и политички део споразума.

"У политичком делу су дефинисани принципи придруживања које се заснива на европским вредностима, њима се држава припрема за евентуално будуће чланство, формирају се институције које се баве применом споразума и праћењем његовог остваривања и које евентуално решавају спорове између два уговорна партнера", навела је Мишчевић.

Ступањем на снагу ССП-а биће, наиме, формирана заједничка тела за његово спровођење: поред већ постојећег Одбора за праћење спровођења Прелазног трговинског споразума, који ће бити преименован у Одбор за стабилизацију и придруживање, биће формиран Савет за стабилизацију и придруживање и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање.

Као најзанимљивију новину која проистиче из ступања на снагу ССП, Мишчевић издваја обавезу да Србија усклади ставове у спољној политици са заједничким ставовима ЕУ, уколико они постоје.

"Спољна и безбедносна политика ЕУ је различита од трговинске политике где се чланице и они који су у уговорном односу са ЕУ морају усклађивати. У том сегменту постоји само позив да државе заузму исти став, али ни саме државе чланице ЕУ то нису успевале у многим случајевима, као на пример у случају Либије", рекла је Мишчевић, и додала да у последњих годину и по дана, када је реч о спољној политици, Србија није имала неслагања са ставовима ЕУ.

Када је реч о трговинским односима, биће настављен процес либерализације започет применом Прелазног трговинског споразума, што значи да ће 1. јануара 2014. године бити завршена либерализација за све индустријске производе пореклом из ЕУ и за највећи број пољопривредних производа.

За одређени број пољопривредних производа ће, наиме, како би били заштићени домаћи произвођачи, Србија задржати одређене царинске стопе за производе побројане у анексима 3б и 3г споразума.

"Не би било згорег подсетити да пољопривредна роба у Србији није остављена без заштите, јер смо у току преговора о споразуму успели да либерализујемо око 80 одсто тржишта пољопривредним производима, а 20 одсто производње, у шта спадају пшеница и кукуруз, јесте заштићено, и оно чак ни ступањем на снагу споразума неће бити потпуно либерализовано", рекла је Мишчевић.

Трговинска либерализација са ЕУ је протеклих година наилазила на оштре критике евроскептика, који су уверени да Србија, као недовољно развијена држава, губи укидањем царина на европске производе.

Званичне статистике, у које је Танјуг имао увид, говоре управо супротно, јер је око 82 одсто српског извоза у ЕУ у 2012. години био преференцијални извоз, док је удео преференцијалног извоза из ЕУ у Србију око 60 одсто.

Анализа тршкова и користи показује да је Србија током 2012. године имала више користи (692 милиона евра) у односу на тршкове (312 милиона евра) од имплементације Прелазног трговинског споразума, као и у првих пет месеци 2013. када користи износе 222 милина евра, а трошкови око 88 милиона евра.

Такође, индиректне користи од примене Прелазног трговинског споразума су повећање инвестиција, запошљавање, раст бруто домаћег производа, пораст извоза, будући да је ЕУ, не само највећи трговински партнер, већ и највећи инвеститор у Србију.

(Танјуг)