Slobodan Orlović: Politička rampa za vojvođanske simbole

Grb i zastava znak su prepoznatljivosti neke teritorije koji pored kolektivnog identiteta često nose i jake emocije, od ljubavi do mržnje (ratna zastava se napada i brani do poslednje snage). Novi Statut Vojvodine (2014) je pored postojećeg pokrajinskog grba i zastave uveo i tradicionalne simbole Vojvodine. Međutim, tradicionalni grb i zastava još uvek nisu u upotrebi. Skorašnje nedonošenje odluke o korišćenju simbola (na Skuštini od 10. marta 2015) produbilo je stranačka politička neprijateljstva i još podelilo narod u Vojvodini.

Autonomna pokrajina Vojvodina sve do 2002. godine nije imala grb a do 2004. godine zastavu. U njoj su od osnivanja (srpskim Zakonom o ustrojstvu...,1945) korišćeni simboli Srbije (i Jugoslavije). Važeći „prvorođeni“ vojvođanski grb je od usvajanja kritikovan iz mnogih razloga. Heraldički - suprotno standardu te nauke on je prost i neuk spoj tri feudalna grba Bačke (1699), Srema (1747) i Banata (1799), uz to i neautentičnog izgleda. Istorijski - ta tri grba predstavljaju habzburške županije a ne Vojvodinu. Politički -  grb je donet po inicijativi i pritisku manje stranke u pokrajinskoj vlasti pa otuda i ime „Čankovi simboli“.

Pravne kritike kazuju da je onomad grb usvojen bez ustavnog i zakonskog osnova, dok mu se u nacionalnom smislu zamera da nema ikakvu vezu sa srpskim narodom i Srbijom. Slično je kritikovana i vojvođanska zastava od tri boje nejednake širine i tri u trouglu zvezdice. Sve to je dovelo do toga da ti simboli od naroda u Vojvodini ne budu valjano prihvaćeni, da se ignorišu, ne poznaju, čak cepaju i pale.

Statut Vojvodine nastoji da prevaziđe takvu netrepeljivost prema pokrajinskim simbolima upravo uvođenjem i tradicionalnih simbola - grba Srbske Vojvodovine i trobojke iz 1848. godine. Oni su po slovu, duhu i cilju statutarnih normi jednakovredni sa dotadašnjim obeležjima. Uz to, heraldički, istorijski, politički i nacionalno tradicionalni simboli „popravljaju“ od ranije postojeći pokrajinski grb i zastavu.

Kako je ubedljiva većina u pokrajinskoj (91 od 120 poslanika) i državnoj skupštini (186 od 250 narodnih poslanika) usvajanjem Statuta usvojila i sva četiri pokrajinska simbola, izgledalo je da će donošenje odluke o načinu njihovog korišćenja biti rutina. Jer ta odluka je tek „tehnička“ stvar primene Statuta. Ipak, ni posle evo sedam meseci, a rok je bio tri, odluke nema.

Stvar sa tom odlukom je išla neobičnim tokom. Posle polugodišnjeg čekanja, na skupštinskom kolegijumu i nadležnom skupštinskom odboru brzo je i u potpunosti usklađen predlog odluke o simbolima. Iza tog predloga je stala neophodna dvotrećinska politička većina. Međutim, na samoj sednici pokrajinske Skupštine vladajuća Demokratska stranka je povukla utanačenu saglasnost, grubo obmanuvši ostale učesnike političkog dogovora. Iz nekih motiva pogazivši ono za šta je još pri donošenju Statuta glasala, ta stranka je ocrtala makijavelističko lice politike. Da se pomisliti kako se u toj „tami“ ništa ne zna i da je sve dozvoljeno.

Iz ovog stanja kršenja Statuta zbog nedonošenja odluke o korišćenju simbola dva su pravna izlaza. Oba su nesavršena a time i privremena. Prvi je da se, s obzirom na to da nema odluke o korišćenju simbola, pokrajinska zastava i grb i ne upotrebljavaju. I to sve dok se takva odluka ne usvoji. Drugo, rešenje je da se neposredno primeni član 9 Statuta („Simboli AP Vojvodine“) i da se na taj način u upotrebu uvedu i tradicionalni simboli.

Oni bi se uporedo sa postojećim obeležjima morali istaći na zgradama pokrajinskih organa i organizacija, ustanovama gradova i opština u Vojvodini, koristiti u pečatima, dokumentima i dr. Ovo bi bila statutarna dužnost pokrajinskih i lokalnih organa. Ali dužnost koja, na žalost, zavisi samo od trenutne i promenljive političke volje stranaka na ta dva nivoa vlasti.

Autor je član Srpskog pravničkog kluba

(Politika - NSPM)