Српске кладионице такође предвиђају победу Бајдена, али са нешто мало мањом вероватноћом него стране агенције и портали

Кладионице у Србији и у свету дају мању вероватноћу победи кандидата демократа Џозефа Бајдена на председничким изборима у САД у односу на истраживања и процене специјализованих портала, а један од разлога је што у обзир узимају улоге, односно уплате играча.

У изјави агенцији Бета, букмејкер кладионице Моцарт Небојша Рашић рекао је да тим људи који одређује квоте ослушкује истраживања агенција, али да се ипак највише узда у сопствено искуство и уплате кладилаца.

Према порталима специјализованим за америчку политику, вероватноћа да ће Бајден на сутрашњим изборима победити председника САД Доналда Трампа креће се између 80 и 95 одсто.

Највеће шансе Трампу, чак 49 одсто, претходних дана је давала кладионица Моцарт, јер њихов тим верује у неизвесне изборе у САД, а делом зато што се играчи у Србији кладе на америчког председника

За разлику од тога, водеће светске кладионице дају измедју 62 и 69 одсто шансе Бајдену за победу, док је вероватноћа да ће у Белој кући остати Трамп између 32 и 40 одсто.

Кладионице у Србији дају још мање шансе Бајдену, измедју 59 и 67 одсто, а веће Трампу, а то се креће између 37 и 49 одсто.

Највеће шансе Трампу, чак 49 одсто, претходних дана је давала кладионица Моцарт, чији букмејкер Рашић наводи да је то делом зато што њихов тим верује у неизвесне изборе у САД, а делом зато што се играчи у Србији кладе на америчког председника.

Уплате кладилаца меродавније од резултата истраживања

„Наша искуства су показала да су уплате кладилаца, поготово оне веће, много меродавније од агенција. Наравно, веће шансе су на страни Бајдена, победа Трампа би била изненађење, али нас не би зачудила јер видимо да ће бити изузетно неизвесно“, рекао је Рашић.

На изради квота ради тим стручњака који уз букмејкере чине и математичари, статистичари, аналитичари и програмери

Он је казао да на изради квота ради тим стручњака који уз букмејкере чине и математичари, статистичари, аналитичари и програмери.

„Наше квоте се разликују од предвиђања агенција зато што ми, када их одређујемо, ослушкујемо резлтате истраживања, али се ипак највише уздамо у наше искуство и уплате кладилаца“, навео је Рашић.

Описао је због чега за букмејкере већи значај имају уплате од предизборних анкета.

„Једно је када се раде истраживања и када неко напомене за кога ће да гласа, он то и не мора да учини на дан избора, а сасвим друго је када улаже свој новац, то је чиста логика“, рекао је Рашић.

Након уплата на победу трампа квоте кориговане

Према почетним квотама Моцарта, формираним на основу америчких истраживања, вероватноћа да ће Бајден победити била је око 75 одсто, али су оне кориговане након уплата на победу Трампа, казао је Рашић.

„Када дамо почетне квоте, кладиоци почињу да улажу новац и свака уплата стиже код нас у централу. У зависности од висине и учесталости опклада на одређеног кандидата, ми процењујемо завршне шансе и једног и другог кандидата“, навео је букмејкер кладионице Моцарт.

Уплате на исход избора у САД неупоредиво мање него на резултате парламентарних и председничких избора у Србији

Додао је да су уплате на исход избора у САД неупоредиво мање него на резултате парламентарних и председничких избора у Србији.

Британски Економист је израчунао да су Бајденове шансе за победу 95 одсто, а Трампове пет одсто

Модели страних портала који предвиђају шансе, победи Бајдена приписују од 80 до 95 одсто вероватноће.

Британски Економист је израчунао да су Бајденове шансе за победу 95 одсто, а Трампове пет одсто. Тај часопис користи модел који комбинује истраживања на нивоу САД и савезних држава с економским индикаторима.

Амерички портал „Фајв трти ејт“ је нешто уздржанији, пошто на основу 40.000 симулација даје Бајдену 89 одсто шансе за победу на изборима, а Трампу 10 одсто.

Слично процењује и амерички портал „Рил клир политикс“, који наводи просек најновијих истраживања јавног мњења.

Истраживања прошли пут оманула

На претходним изборима у САД, пре четири године, анкете, модели и кладионице предвиђали су победу кандидаткиње демократа Хилари Клинтон, али је неочекивано славио Трамп.

Портал „Фајв трти ејт“ тада је седам дана пре избора давао 75 одсто шансе Хилари Клинтон за победу, колико и кладионице.

Рашић наводи да је кладионица Моцарт и пре четири године кориговала почетне квоте после уплата на победу Трампа.

„Вероватноћа да ће Хилари победити код нас је била много мања него на агенцијама, 65 према 35 одсто. У почетку је била већа, али како су долазиле учестале уплате, морали смо да дамо много веће шансе Трампу“, рекао је Рашић агенцији Бета.

Америчке агенције које су предвиђале победу Хилари Клинтон нису много погрешиле, јер су релативно прецизно предвиделе ко ће однети колико гласова.

Клинтон је изгубила изборе због особености изборног система САД према којем не побеђује нужно кандидат који освоји највише гласова на нивоу целе земље, већ који скупи најмање 270 од 538 такозваних електора

Клинтон је 2016. освојила око три милиона гласова више од Трампа. Она је добила 48,2 одсто, а Трамп 46,1 одсто гласова, док је просечна разлика у анкетама на дан избора била 3,2 одсто.

Међутим, она је изгубила изборе због особености изборног система САД према којем не побеђује нужно кандидат који освоји највише гласова на нивоу целе земље, већ који „скупи“ најмање 270 од 538 такозваних електора.

Електори у децембру бирају председника САД, али је тај чин формалност, зато што они готово без изузетка гласају за кандидата кога су представљали на изборима, односно за Трампа или Бајдена. Због тога се победник зна одмах после избора.

У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, најмање три.

Када гласају, бирачи се опредељују за читаву групу електора једне странке у одређеној савезној држави.

Кандидат који победи у једној савезној држави „добија“ све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу изборних јединица тих држава.

На предстојећим изборима, победник је унапред познат у 37 од 50 савезних држава у којима је бирачко тело чврсто наклоњено Бајдену или Трампу.

Да би остао у Белој кући, Трамп мора да победи у свим државама у којима је, према анкетама и кладионицама, или нерешено или је он фаворит

У преосталих 13 могућа је победа оба кандидата, због чега се називају „колебљиве државе“ (свинг стејтс).

Да би остао у Белој кући, Трамп мора да победи у свим државама у којима је, према анкетама и кладионицама, или нерешено (Флорида, Северна Каролина, Аризона) или је он фаворит (Тексас, Охајо, Ајова, Џорџија), али уз то мора да задржи и две од три кључне државе Средњег Запада (Пенсилванија, Мичиген, Висконсин) или једну од њих ако она није Висконсин.

Бајден, да би постао председник, уз очекиване победе у Невади, Минесоти и Њу Хемпширу, где важи за фаворита, мора да освоји и Пенсилванију и Мичиген и Висконсин, где му анкете и кладионице такође дају јасну предност.

Ако у томе не успе, до улазнице за Белу кућу мораће тежим путем, освајањем Флориде, Северне Каролине или Аризоне, где је готово изједначен с председником САД, или неке државе у којој је Трамп фаворит (Тексас, Охајо, Џорџија, Ајова).

(Бета, Данас)