Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji i postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.

Vavedenjem presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje ljudskog roda.

Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.

Doputovali su iz Nazareta sa srodnicima i svečano predali prvosvešteniku Zahariju, ocu Svetog Jovana Preteče koji je malu Mariju uveo u najsvetiji deo toga Hrama. Tu je, u molitvama i postu, buduća majka sina Božijeg, provela devet godina.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova. Uvek pada u vreme Božićnjeg posta, pa je i slavska trpeza posna. Bez obzira u koji dan padne, dozvoljena je riba.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U nekim selima žene koje nemaju decu, odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod.

I stočari je slave kako bi im zaštitila stoku od zveri.

Ponegde, veruje se, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.

Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, ako duva jak vetar nerodna. Ukoliko bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.

Vavedenje je praznik i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.

(RTS)