Početna strana > Hronika > Sreto Malinović: Presija da se zadatak izvrši prevagnula nad profesionalnom procenom
Hronika

Sreto Malinović: Presija da se zadatak izvrši prevagnula nad profesionalnom procenom

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 15. mart 2015.

Nekadašnji zamenik komandanta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, brigadni general u penziji Sreto Malinović, ocenio je povodom pada helikoptera Mi-17 da je očigledno da je postojala "presija da se taj zadatak izvrši" i da je to prevagnulo nad profesionalnom procenom.

"Zašto donosioci odluka iz sastava vojske i vazduhoplovstva nisu bili u stanju da se odupru tome ili koliko su i sami imali predstavu o celoj situaciji, pitanje je koje definiše njihovu ličnu odgovornost za posledice svojih odluka", rekao je Malinović agenciji Beta.

Četiri pripadnika Vojske Srbije, dva medicinska radnika iz Novog Pazara i beba stara pet dana poginuli su u petak, 13. marta, u udesu helikoptera Mi-17 kod Surčina. Letelica Vojske Srbije angažovana je da bi hitno transportovala životno ugroženu bebu u bolnicu u Beogradu, nakon što je zbog odrona bila zatvorena Ibarska magistrala.

Malinović je dodao da je trebalo razmotriti i uslove za izvršenje tog zadatka, pre svega stvarno stanje mesto situacije i prognoze za naredni period, stručnu osposobljenost i trenažu posade za letenje u složenim meteorološkim uslovima noću, opremljenost letelice za takve uslove i moguće alternacije za sletanje. On je naglasio da je vrlo malo verovatno da je u tako kratkom roku sve to moglo biti u potpunosti sagledano na pravi način pri donošenju odluke.

"Odgovor na pitanje da li su naši piloti imali obuku za letenje u složenim meteo uslovima noću i na to kada su poslednju put leteli u takvim uslovima, najbolje će oslikati i stvarnu osposobljenost posada za tu vrstu letenja", rekao je Malinović.

Malinović, koji je u svojoj karijeri leteo kao pilot jurišne avijacije, rekao je da je bilo evidentno da su meteo uslovi bili "više nego složeni", pre svega zbog niske oblačnosti, loše vidljivosti i magle i da je zato nejasno zbog čega posada tog kvaliteta i iskustva nije na vreme odlučila da sleti na neki drugi prostor.

"Posada je sigurno uočila promene u situaciji i morala je doneti odluku o sletanju na neki drugi teren, pa makar i neuređen... Ako su oni već radarski vođeni, kako je moguće da letelica poput helikoptera ne uspe da sleti na aerodrom? Ostaje i pitanje koliko su imali istinske pomoći sa kontrole letenja", rekao je Malinović.

Penzionisani general Sreto Malinović leteo je na jurišnim avionima J-21 "Jastreb" i J-22 "Orao" kao i na G-4 "Supergaleb" u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, Vojsci Republike Srpske i Vojsci Srbije.

Do 2011. godine bio je zamenik komandanta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, a pre toga pomoćnik komandanta za operacije.

(Beta)

Da li je posada palog helikoptera bila obučena za zadatak?

Dok potpukovnik u penziji tvrdi da posada helikoptera Mi-17 nije bila pripremljena na loše uslove letenja, što bi za posledicu imalo tragediju koja se dogodila u petak uveče, civilni izvori tvrde da je pilot Omer Mehić, koji je upravljao letelicom, imao prilike da u sličnim uslovima to čini više puta, a poslednji put pre nekoliko dana.

Potpukovnik u penziji Zlatomir Bogdanović četiri godine bio je komandant eskadrile koja je izgubila svoje kolege i helikopter Mi-17, a za portal Tango Six ispričao je da stradali članovi posade nisu nikada iskusili tako teške uslove letenja.

- Treba da znate da Mi-8 nema ništa od opreme za instrumentalno letenje, ima zabranjen ulazak u oblake i let u njima. Helikopteri Mi-17 koji su u RV i PVO došli iz MUP-a imaju ILS i VOR ali ga nikad nismo koristili. Treba da znate da to nema ko i da ih nauči, jer niko u vojsci to nije radio. Kao bivši komandant i nosilac zlatnog letačkog znaka ovo odgovorno tvrdim. Tvrdim i da oni nisu bili obučeni za ovakve zadatke, oprema sama po sebi ne znači ništa ako se ne zna koristiti - rekao je Bogdanović.

Bogdanović je pilot helikoptera Mi-8, Mi-17 i Mi-24, bio je komandant 890. eskadrile od 2002. do 2006. godine i naglašava da je sa Mi-8 leteo 26 godina.

Portal Tango Six objavio je, međutim, i suprotstavljeno mišljenje civilnog izvora koji tvrdi da je pilot Mehić ne samo bio dovoljno obučen, već i da je u istim uslovima leteo pre samo nekoliko dana, odnosno 11. marta.

- Kada smo čuli da je u pitanju on, u kontaktu sa vojskom, reći ću da smo odahnuli, jer smo zajedno obavljali takve zadatke pre samo tri dana. Tako da priča vojske itekako ima osnova. Takođe je poznato da sa Batajnice u poslednje vreme dosta lete noću i da je tempo i kvalitet obuke znatno unapređen. Sredstva za priciznu orijentaciju u prostoru (GPS) su sastavni deo opreme i jednostavno nije bilo moguće da se navođenje, što je ovaj pilot sa nama već vežbao, ne uradi kako treba. Šta se konkretno dogodilo u poslednjim trenucima, ostaje na nadležnim organima - ispričao je civilni izvor za Tango Six.

Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik portala Tango Six, za "Blic" kaže da se radi o kompleksnom događaju i poručio da je potrebno da se u javnosti smire strasti i da se sačeka kraj istrage.

- Komentari da je vojska svoje slala u smrt i da nisu dorasli zadacima su preterani. Da tehnika može biti novija, sposobnija i ceo sistem civilno-vojnog reagovanja bolji, neophodno je. Imali smo Obrenovac, imali smo potrebe i analize, ali se sve uvek završava na herojima i hvali. Herojima se nikada ne poboljšavaju uslovi rada, herojima se takođe smanjuje plata i od heroja se očekuje da budu ono sto jesu bez konkretne podrške države. Kada kažem konkretne, mislim na teške ali neophodne odluke modernizacije uz manje praznih medijskih igara - kaže Vojinović.

(Blic-Tango Six)

"Opcija mnogo, crna kutija ključna"

Beograd -- Crna kutija palog helikoptera trebalo bi da otkrije poslednje poteze koje su piloti preduzeli pre obrušavanja u okolini Beograda.

Dve komisije istražuju uzroke pada vojnog helikoptera koji je odneo sedam života, a prvi izveštaj se očekuje u sredu. Stručnjaci se slažu da vojni helikopter ne bi poleteo da nije bio adekvatno opremljen i da posada nije procenila da može da ga kontroliše.

Za sada je sigurno da su meteorološki uslovi bili nepovoljni a da je helikopter bio opremljen za noćno letenje.

"Spekulacije o tome da je helikopter leteo neispravan su sigurno netačne, a ako je opremljen kako kažu da jeste, onda helikopter može da leti sa tim", kaže Milorad Đošić, pukovnik avijacije u penziji.

Ipak, noć je posebno nezgodna jer postoji mogućnost pada u nepravilan položaj, kaže nekadašnji pilot helikoptera Trivo Jokanović.

"Da li je to možda bilo zakačinjanje neke prepreke s obzirom na vreme, da li su pokušali let pa nisu uspeli, da li je to pad u nepravilan položaj, opcije su otvorene i nezhvalno je sad o tome govoriti. Pustimo nadležene da završe svoj posao", navodi Trivo Jokanović, načelnik Odeljenja vazduhoplovnog osoblja u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

Za sada ostaju dileme oko toga da li je vojni helikopter trebalo da leti po vremenskim uslovima kakvi su vladali u petak i zašto je insistirano na sletanju u Surčinu.

"Kada je reč o vojnim pilotima, da li možete da odbijete naređenje? Kako da odbijete naređenje? Vas godinama neko obučava, ulaže u vas, vi kažete neću da izvršim. Međutim ako procenite, da su meteo uslovi složeni, naravno nećete poći, niko vas ne može naterati", objašnjava Jokanović.

"Sve piše i sve se zna. Ako komisije rade kako treba, oni će da ispitaju to kako jeste. Znači sve piše u zapisu. Da li im je neko naredio, da li je vršen pritisak da se ide na Surčin, to piše u zapisu", kaže Đošić.

Transportni helikopter Mi-17, koji se srušio kod Surčina, bio je jedan od svega dva primerka te letelice koja je korišćena u Vojsci Srbije. Uvezeni su kao polovni 1997. godine za potrebe Jedinice za specijalne operacije na Kosovu, a posle remonta 2010. ponovo su uključeni u upotrebu.

(B92)