Srećko Horvat: Jedino rešenje je izlazak Grčke iz evrozone, a najveće posledice trpeće upravo Evropska unija

Za hrvatskog filozofa Srećka Horvata, koji zdušno podržava Sirizu od njenog nastanka, jedino dobro što se dogodilo u Evropskom parlamentu u nedelji nakon grčkog referenduma jeste to da su govori Aleksisa Ciprasa, Žan-Kloda Junkera i Donalda Tuska na površinu izneli ideološki jaz unutar Evropske unije – s jedne strane nastavak mera štednje, s druge 61 odsto Grka koji su odlučno rekli „ne”.

„Dobra stvar s grčkim referendumom jeste u tome da su kreditori hteli proizvesti raskol Sirize, a zapravo su proizveli raskol unutar same ’trojke’ (MMF, ECB, Evropska komisija)”, objašnjava za „Politiku”.

„Sada vidimo da čak i MMF, u dokumentima koji su procurili upravo u sedmici referenduma, očito priznaje da novo zaduživanje i nove mere štednje Grčku ne bi izvukli iz krize. Grčki dug danas iznosi 323 milijarde evra, što iznosi oko 177 odsto BDP-a. Među evropskim državama Nemačka je najveći kreditor, a odmah iza nje su Francuska i Italija. No, Grčka nije dužna poreskim obveznicima tih država već privatnim bankama. Plan grčke vlade, nakon neočekivanih 61 odsto podrške na nedavnom referendumu, jeste otpisati barem 30 posto duga kako bi Grčka ponovo stala na noge. Premda je sada bivši ministar finansija Janis Varufakis i u ranijim pregovorima spominjao pitanje duga, ovo je prvi put da je restrukturacija duga glavno pregovaračko oružje Sirize.”

Tezu o otpisu dela duga zagovaraju i neki ekonomisti svetskog ugleda…

Nedavno je i inače suzdržani francuski ekonomista Toma Piketi u nemačkom „Cajtu” izneo predlog da se održi konferenciju o dugu po uzoru na onu nakon Drugog svetskog rata, i to ne samo za restrukturaciju grčkih dugova već i drugih zemalja. Naime, da nije Nemačkoj 1953. otpisano čak 60 odsto duga, ne bi danas ona bila najsnažnija ekonomija čitave Evrope. Na pitanje šta predlaže kancelarki Merkel, Piketi je neobično oštar: „Oni koji Grčku danas žele izgurati iz evrozone završiće na smetlištu istorije.” Sve više se čini da će se upravo to i dogoditi, da bi Grčka uskoro mogla izaći iz evrozone.

Kada Slavoj Žižek ovih dana u „Nju stejtsmenu” piše da je negiranje ideološkog sukoba (na relaciji Atina – kreditori) upravo najčistiji primer ideologije, da li to onda znači da će za pronalaženje rešenja grčke krize neko morati da promeni ideološki pogled na svet?

Sve vreme ovih četiri, pet meseci pregovora između Grčke i Evrogrupe radilo se o tome da su Grci insistirali na političkoj prirodi problema, a to je ideologija mera štednje i novoga zaduživanja, dok su čelnici evrozone, predvođeni najgorim tehnokratom svih vremena Jerunom Dejselblumom insistirali na tehnokratskim rešenjima kao da pitanje Grčke uopšte nije političko pitanje. I to je licemerje Evropske unije. I zato je tako teško doći do rešenja.

Pišući iz Grčke uoči referenduma provukli ste ideju o kolonijalnom odnosu prema Grčkoj…

Setite se samo kako je tekla „tranzicija” u bivšoj Jugoslaviji. Prvo je osamdesetih, što danas gotovo da je svako zaboravio, Međunarodni monetarni fond dao čak šest kredita Jugoslaviji, a zauzvrat tražio prve „mere štednje”. Mesec dana nakon smrti Tita MMF daje Jugoslaviji najveći kredit u istoriji te institucije. Onda imate radničke proteste, pa imate nacionalizam, pa raspad Jugoslavije i onda smo, kad smo već želeli banane sa Zapada, dobili niz „banana država”. I da skratim priču, potom su situaciju iskoristili Nemci, Francuzi i ostali sa Zapada, ali u Srbiji i sa Bliskog istoka pokupovali naše telekome, tvornice, banke, naftne kompanije. A isto se, samo u još goroj meri, dogodilo Grčkoj. I šta je to drugo nego neokolonijalni odnos?

Ne čini li vam se, ipak, da je cela priča otišla predaleko i da će najveće posledice trpeti upravo Evropska unija koja je u suštini nastala kao slobodarski projekat, jedinstven u svetu? Šta bi trebalo da se, najpre u Grčkoj pa i u ostalim zemljama, uradi da bi se sačuvali glavni temeljni postulati EU?

Kao prvo, nemojte zaboraviti da Evropska unija svoj začetak ima u Evropskoj zajednici za ugalj i čelik koja je osnovana Pariskim ugovorom 18. aprila 1951. kako bi se stvorilo jedinstveno tržište, nije tu bilo nikakve reči o „slobodi” osim slobodi „slobodnog tržišta”. I upravo je grčka kriza pokazala da trenutnim vođama EU, pre svega Nemačkoj, i nije do ničeg drugog nego do opstanka tržišta. Broj Grka koji žive ispod granice siromaštva danas je 34,6 odsto, to je preko tri miliona ljudi. Oko tri miliona ljudi u Grčkoj je bez zdravstvenog osiguranja. Broj ljudi koji pate od depresije od 2010. do 2014. porastao je za 270 procenata, broj samoubistava za čak 35 posto. I sada vi meni recite je li Evropska unija „slobodarski projekt” ako ne samo da dopušta nego i želi da Grčka krvari još više?

Šta bi trebalo da se uradi? Po svemu sudeći, jedino rešenje je izlazak Grčke iz evrozone. I kao što kažete, najveće posledice trpiće upravo Evropska unija. Čitav ovaj mesec sam u Atini i da me je neko teleportovao ovde i da nisam znao gde sam, nikada ne bih rekao da u ovoj zemlji već više od nedelju dana ne rade banke, da je država, neisplaćivanjem 1,6 milijardi evra MMF-u, de fakto bankrotirala. A šta imate na ulicama? Ljude koji ne samo da preživljavaju kreiranjem alternativne ekonomije, socijalnih klinika i socijalnih kuhinja, već ljude koji pokazuju šta je prava ideja Evrope, a to je – solidarnost. Od Grka danas učimo šta je zaista Evropa.

Dragan Vukotić

(Politika)