Срђа Поповић: Република Српска је награда за судски доказани геноцид

Помпезну свечаност у поводу обиљежавања 20 година Републике Српске или, како би то рекао патријарх Иринеј, најмлађе српске државе, којој су у понедјељак у Бањој Луци присуствовали највиши српски политички и духовни званичници с обје стране Дрине, легендарни београдски адвокат и интелектуалац Срђа Поповић доживио је као чињеницу да "сви ти ратови нису окончани ни на праведан, а чак ни на нормалан начин". 

Лоша симболика

Наводне поруке мира које је србијански предсједник Борис Тадић одаслао са скупа који, гле апсурда, у основи велича датум када је почео геноцид над Бошњацима, те атмосфера која је подсјећала на вријеме Слободана Милошевића, Поповић је у разговору за "Дневни аваз" назвао "лошом симболиком". 

- Све се своди на рехабилитацију Караџића и Младића, као и свега онога што се уопште дешавало на овим просторима - истиче Поповић за "Аваз".

Напросто је, каже, остало нејасно шта се то, уствари, догађало и како је уопће "дошло до формирања те творевине", односно РС. 

- Ја се сјећам да су и када је потписиван тај Дејтонски споразум, двије ствари биле јасне. Да они нису смјели добити ту Републику Српску. Они су, уствари, били награђени за нешто што је било судски доказани геноцид. А друго, између мира и правде (у БиХ), одлучило се за мир. Трећа ствар која је била јасна јесте да та ствар не може функционисати и да је то само један фластер који је прелијепљен на ту ситуацију. Можда је он зауставио тренутно крварење по тијелу, али процес није ни окончан, нити је ријешен. Уствари, није дошло до неке хисторијске пресуде о свим тим догађајима. И сад се то, наравно, испод тог фластера загнојило и имате то што имате - сликовито је објаснио Поповић. 

Посебно је, сматра он, мучно то што се "слаба србијанска Влада и слаби предсједник не усуђују супротставити овим тобоже пораженим, али врло живим снагама у Србији". Указујући, наиме, на четничку и уопће екстремну идеологију у својој земљи, Поповић наводи да те снаге у првом реду "не признају хисторијски пораз који су доживјели и настављају одржавати ову јавност у неким слатким заблудама како се хисторија може фалсификовати". 

- То је страшно прије свега за људе овдје у Србији. Мислим да су се запетљали у тај систем лажи. Просто се на тај начин не може живјети - казао је Поповић.  

Прави пут

Говорећи о недавној пријави коју је у име Миле Ђинђић и Гордане Ђинђић-Филиповић, мајке и сестре убијеног Зорана Ђинђића, поднио србијанском тужилаштву тражећи да проведе истрагу против предсједника политичке партије Нова Србија Велимира Илића и бившег потпредсједника Владе Србије Небојше Човића, а због веза с убиством бившег србијанског премијера, Поповић се нада да ће политички налогодавци тог злочина бити откривени.   

- Нада ми је, међутим, слаба, јер они (тужилаштво и полиција Србије, оп. а.) реагују само на оно на шта морају реаговати. Не знам колико ту има праве воље да се та ствар истјера, а нарочито ме чини скептичним то што не видим да ико има било какав политички интерес за то. Напротив. То се жели сахранити! Мислим да већини смета та симболична улога Ђинђића. Све то њих баца у сјену и умањује им значај. Ствара се увјерење да је то био једини прави пут и да је он тим убиством напуштен - закључује Поповић.

Уз атентат у Србији је припреман државни удар

- Не могу рећи шта би све открила (непристрасна) истрага о убиству Ђинђића, али видим којим би се путем требало ићи. Ја немам ни своју полицију ни своју истрагу. Ја што могу схватити из доступних доказа јесте да постоји врло озбиљна сумња да су сви они учествовали у томе, и Томић (Аца, бивши шеф тајне војне службе), и Војислав Коштуница, и Човић, и Илић, и многи, многи други. Очигледно је да је све то било замишљено не само као атентат него као државни удар. Он је спријечен једино тиме што је, на њихово изненађење, заведено ванредно стање и што су одмах похапшени извршиоци - сматра Поповић.

Фарук Веле

(Дневни аваз)