Srbija će imati pet regiona

Umesto najavljenih sedam, Srbija bi do leta trebalo da bude podeljena na pet statističkih regiona. Istočna i južna Srbija spojiće se u jedan region, a Šumadija i zapadna Srbija u drugi.

Srbija bi, najverovatnije do leta, umesto sedam, trebalo da ima pet statističkih regiona, rekli su za RTS u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Postavlja se pitanje da li je Vlada popustila pod pritiskom ministara Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, kako tvrde neki predsednici opština, ili su najvažniji ekonomski interesi, kako objašnjavaju u Vladi.

Nepromenjeni ostaju regioni Vojvodine, Beograda i Kosova i Metohije. Izmenama zakona, istočna i južna Srbija spojiće se u jedan region, a Šumadija i zapadna Srbija u drugi, u kojem će se, zajedno, naći i Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš.

Prvobitnim rešenjem, Novi Pazar i Tutin pripadali su Centralnom, a ostale četiri opštine Zapadnom regionu. U resornom Ministarstvu kažu da nije reč o popuštanju dvojici ministara, već da se tako dobijaju uporediviji regioni, koji će se ravnomernije razvijati.

Državni sekretar za regionalni razvoj Dejan Jovanović je rekao da je reč o statističkoj regionalizaciji, a ne administrativnoj i dodao je da je zamena teza da se na taj način i na tu temu građani dele po nacionalnoj osnovi.

Predsednici opština primećuju da će sada samo Šumadija biti podeljena.

Uvereni da ekonomski interes nije bio primaran u predlaganju izmena, to ilustruju primerom Priboja koji, navode, nema ekonomske, istorijske i kulturne veze sa Tutinom i Brusom, a sada su u istom regionu.

Bošnjaci ipak u jednom regionu

Topola, koja je, podsećaju, od davnina centar države, postaje, pogranična opština tog regiona, a Smederevska Palanka, s kojom je povezana selima, pripašće drugom regionu.

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković je rekao da se poslednjih godina ne zna po kom se kriterijumu određuju transferna sredstva.

"Ne znamo u ovom trenutku da li ćemo više para dobijali ako pripadnemo Zapadnom ili Istočnom regionu", naglasio je Marković.

Iako su i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića i Bošnjačka lista za evropski Sandžak Sulejmana Ugljanina tražile da opštine u kojima žive Bošnjaci budu u jednom regionu, Ljajićeva stranka i dalje smatra da je najbolja ideja o sedam regiona, a Ugljaninova Bošnjačka lista da je pet regiona "izvanredno rešenje".

Ipak, i jedni i drugi protive se stvaranju subregiona, na čemu insistira Bošnjačko nacionalno veće.

Esad DŽudžević iz Bošnjačkog nacionalnog veća naglasio je da je ta podela adekvatnija sa stanovišta države, a da je u daljem procesu decentralizacije Srbije potrebno da šest sandžačkih opština čine jednu administrativnu oblast, jer bi to prema njegovom mišljenju, bilo u skladu s ustavnim, zakonskim i međunarodnim standardima, i olakšalo bi korišćenje prava bošnjačke nacionalne manjine.

Iako ocenjuju da je pet statističkih regiona solomonsko rešenje, u Centru za regionalizam upozoravaju na mogući novi problem.

Značaj pretpristupnih fondova

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov istakao je da je postojala ideja da statistički regioni, kada se pristupi pravoj decentralizaciji, prerastu u funkcionalne regione koji bi imali svoj subjektivitet, svoje organe itd.

Kako je rekao, to bi bilo najbolje rešenje, jer bi se tako najbolje iskoristili pretpristupni fondovi zbog kojih se i stvaraju statistički regioni.

Popov je rekao da se podelom na dva regiona neće ispuniti uslov da prerastu u funkcionalne regione jer to nisu prirodne celine.

Primer Mađarske, u kojoj su stvoreni regioni koji nisu zaokružene prirodne celine, kaže, pokazuje da se ne postiže puni efekat u korišćenju fondova EU.

Smanjenje broja regiona sa sedam na pet trenutno je najbolje moguće rešenje. Njime su zadovoljni i oni koji su tražili da opštine u kojima žive Bošnjaci budu u jednom regionu, ali i država.

Pitanje je samo da li će neko novo, eventualno nezadovoljstvo, usloviti treće crtanje regiona.

Izmene Zakona o regionalnom razvoju stižu posle sedam meseci od njegovog usvajanja, čemu je prethodila duga javna rasprava.

(RTS)