Србија ће имати пет региона

Уместо најављених седам, Србија би до лета требало да буде подељена на пет статистичких региона. Источна и јужна Србија спојиће се у један регион, а Шумадија и западна Србија у други.

Србија би, највероватније до лета, уместо седам, требало да има пет статистичких региона, рекли су за РТС у Министарству економије и регионалног развоја.

Поставља се питање да ли је Влада попустила под притиском министара Расима Љајића и Сулејмана Угљанина, како тврде неки председници општина, или су најважнији економски интереси, како објашњавају у Влади.

Непромењени остају региони Војводине, Београда и Косова и Метохије. Изменама закона, источна и јужна Србија спојиће се у један регион, а Шумадија и западна Србија у други, у којем ће се, заједно, наћи и Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Прибој и Нова Варош.

Првобитним решењем, Нови Пазар и Тутин припадали су Централном, а остале четири општине Западном региону. У ресорном Министарству кажу да није реч о попуштању двојици министара, већ да се тако добијају упоредивији региони, који ће се равномерније развијати.

Државни секретар за регионални развој Дејан Јовановић је рекао да је реч о статистичкој регионализацији, а не административној и додао је да је замена теза да се на тај начин и на ту тему грађани деле по националној основи.

Председници општина примећују да ће сада само Шумадија бити подељена.

Уверени да економски интерес није био примаран у предлагању измена, то илуструју примером Прибоја који, наводе, нема економске, историјске и културне везе са Тутином и Брусом, а сада су у истом региону.

Бошњаци ипак у једном региону

Топола, која је, подсећају, од давнина центар државе, постаје, погранична општина тог региона, а Смедеревска Паланка, с којом је повезана селима, припашће другом региону.

Градоначелник Јагодине Драган Марковић је рекао да се последњих година не зна по ком се критеријуму одређују трансферна средства.

"Не знамо у овом тренутку да ли ћемо више пара добијали ако припаднемо Западном или Источном региону", нагласио је Марковић.

Иако су и Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића и Бошњачка листа за европски Санџак Сулејмана Угљанина тражиле да општине у којима живе Бошњаци буду у једном региону, Љајићева странка и даље сматра да је најбоља идеја о седам региона, а Угљанинова Бошњачка листа да је пет региона "изванредно решење".

Ипак, и једни и други противе се стварању субрегиона, на чему инсистира Бошњачко национално веће.

Есад Џуџевић из Бошњачког националног већа нагласио је да је та подела адекватнија са становишта државе, а да је у даљем процесу децентрализације Србије потребно да шест санџачких општина чине једну административну област, јер би то према његовом мишљењу, било у складу с уставним, законским и међународним стандардима, и олакшало би коришћење права бошњачке националне мањине.

Иако оцењују да је пет статистичких региона соломонско решење, у Центру за регионализам упозоравају на могући нови проблем.

Значај претприступних фондова

Директор Центра за регионализам Александар Попов истакао је да је постојала идеја да статистички региони, када се приступи правој децентрализацији, прерасту у функционалне регионе који би имали свој субјективитет, своје органе итд.

Како је рекао, то би било најбоље решење, јер би се тако најбоље искористили претприступни фондови због којих се и стварају статистички региони.

Попов је рекао да се поделом на два региона неће испунити услов да прерасту у функционалне регионе јер то нису природне целине.

Пример Мађарске, у којој су створени региони који нису заокружене природне целине, каже, показује да се не постиже пуни ефекат у коришћењу фондова ЕУ.

Смањење броја региона са седам на пет тренутно је најбоље могуће решење. Њиме су задовољни и они који су тражили да општине у којима живе Бошњаци буду у једном региону, али и држава.

Питање је само да ли ће неко ново, евентуално незадовољство, условити треће цртање региона.

Измене Закона о регионалном развоју стижу после седам месеци од његовог усвајања, чему је претходила дуга јавна расправа.

(РТС)