Sputnjik: Georgijevska lenta — simbol pobede i otpora

Crno-narandžasta lenta postala obeležje hrabrosti, viteštva, vrline i pobede. Na istoku Ukrajine i na Krimu ona simbolizuje otpor. U ostatku Evrope je simbol pobede nad fašizmom, a u Srbiji je još i simbol jedinstva sa ruskim narodom.

Georgijevska lenta predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola Dana pobede. Odavno je prešla granice Rusije i bivšeg SSSR. U nedelji koja prethodi Danu pobede može se videti u svim evropskim gradovima, pa i u srpskim. Međutim, građanima je nejasno šta ona zapravo znači.

Boje baruta i vatre

Malo je kulturnih i subkulturnih fenomena koji u Evropu dolaze sa ruske strane. Matrjoški, samovaru ili balalajki, po kojima je Rusija prepoznatljiva svuda u svetu, u poslednje vreme pridružuje se i Georgijevska lenta, crno-narandžasta traka koja simboliše pobedu u Drugom svetskom ratu.

Georgijevska lenta je, zahvaljujući ne baš srećnim događajima u Ukrajini, dobila i novo značenje — na prostorima Krima i istoka Ukrajine ona simboliše pripadnost i otpor.

U poslednje vreme, međutim, ovaj simbol pobede nad fašizmom može se videti i po Evropi — ne nose je samo Rusi, već i građani drugih zemalja, pa i Srbi. To je svojevrsno priznanje uloge Crvene armije u oslobađanju Evrope.

Nastanak i značenje

Nastanak Georgijevske lente dovodi se u vezu sa 26. novembrom 1769. godine. Na taj dan, carica Katarina Velika ustanovila je orden Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca i odredila boje ordena — crnu i narandžastu.

Nedoumice nastaju kada se govori o simbolici boja. Grof Lipka piše 1833. godine da boje simbolišu barut i vatru, dok se drugi istoričari ne slažu sa njegovom tezom i navode kako su crna i zlatna boja bile simboli carske Rusije još od vremena kada je za grb Rusije ustanovljen dvoglavi orao.

Obe teze imaju smisla, ali umesto rasprave o tome šta predstavljaju boje lente mnogo je važnije šta predstavlja lenta danas i šta je predstavljala u ruskoj istoriji.

Samo za najhrabrije

Orden svetog Georgija (Georgijevski krst ili, kako ga Rusi jednostavno zovu — Georgij) najviše je rusko odlikovanje za vojničke vrline. U carskoj Rusiji dobijao se retko, za iskazanu hrabrost na kopnu i moru, ili za 25 godina službe u kopnenoj vojsci ili za 18 godina u mornarici. Imao je četiri stepena — lenta je bila ista za sve stepene.

Georgijevski krst mogli su dobiti oficiri kopnene vojske i mornarice, dok je za obične vojnike, mornare i podoficire bila ustanovljena Medalja za hrabrost čija je lenta takođe bila narandžasto-crna. Tako su oni koji nisu poznavali ordenje sa lakoćom mogli da po boji lente raspoznaju za koje je zasluge dotični odlikovan.

Koliko je Georgijevski krst retko dodeljivan, ili bolje rečeno, za kakva je dela dodeljivan, govori činjenica da je Georgijevskim krstom 1. stepena, za vreme njegovog trajanja, odlikovano samo 25 ljudi — četiri oficira bila su nagrađena ordenima sva četiri stepena: knez M. I. Goleniščev-Kutuzov, grof M. B. Barklaj de Toli, grof I. F. Paskevič-Jerevanski i grof I. I. Dibič-Zabalkanski.

Prvi oficir odlikovan Georgijevskim krstom bio je potpukovnik 1. grenadirskog puka F. I. Fabricijan, za pokazanu hrabrost prlikom osvajanja Galaca.

Neslaganja nastaju kada se govori o simbolici boja. Grof Lipka piše 1833. godine da boje lente simbolišu barut i vatru, dok se drugi istoričari ne slažu sa njegovom tezom i navode kako su crna i zlatna boja bile simboli carske Rusije još od vremena kada je za grb Rusije ustanovljen dvoglavi orao.

U ruskoj armiji Georgijevskim odličjima nagrađivane su i vojne jedinice. Tako su, u vojnoj kampanji 1799. godine ovim odličjem odlikovani Arhangelogorodski, Moskovski, Smolenski i Tavričeski puk, a u kampanji 1810. i u rusko-turskom ratu 1806—1810 Moskovski grenadirski i Starodubski dragonski puk. Oni su bili nagrađeni Georgijevskim trubama — zlatnim trubama oko kojih je bila uvezana Georgijevska lenta.

Kasnije su bile odlikovane i pukovske zastave, a vojnici nagrađenih pukova na kapama su nosili crnu i narandžastu boju.

Tvrđava Verden je jedina koja je 1916. odlikovana ordenom svetog Georgija. Georgijevska lenta bila je uvezana i oko najvišeg odlikovanja za hrabrost u ruskoj vojsci — zlatne sablje.

Od Srba, Georgijevskim krstom bio je odlikovan knez Arsen Karađorđević, koji je u rusko-japanski rat otišao sa činom kapetana, a vratio se sa činom pukovnika.

Nosioci Georgijevskog krsta imali su pravo na nasledno dvorjanstvo, a od 1849. godine imena nosilaca svih stepena ordena zapisana su na mermernoj ploči u Georgijevskoj sali Kremaljskog dvorca. Osim toga, sve vojne škole u Rusiji morale su da istaknu portrete svojih bivših kadeta, nosilaca ordena.

Povratak slavnoj tradiciji

Sovjetske vlasti ukinule su sva odlikovanja carske Rusije i uvele nova.

Međutim, za vreme Drugog svetskog rata, kada je bilo potrebno oživeti ruske ratničke tradicije, Staljin odlučuje da, između ostalog, vrati i Georgijevski krst, doduše drugog imena i oblika, pa orden Slave ima crno-narandžastu lentu.

Posle raspada SSSR-a ruske vlasti ponovo vraćaju Georgijevski krst kao najviše vojničko odlikovanje. Poslednji put Georgija su dobile jedinice koje su avgusta 2008. godine učestvovale u operaciji „Primoravanje Gruzije na mir“.

Tako je crno-narandžasta lenta postala simbol hrabrosti, viteštva, vrline i pobede. Na istoku Ukrajine i na Krimu, ona je simbol otpora onima koji žele da zatru rusko ime. U ostatku Evrope ona je simbol pobede nad fašizmom, a u Srbiji je još i simbol jedinstva sa ruskim narodom.

(Nikola Joksimović – Sputnjik)