SPC i vernici danas proslavljaju Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Svetog Trifuna, hrišćanskog velikomučenika iz trećeg veka, koji je u srpskom narodu poznat i kao zaštitnik vinogradara i vinara koji ga slave i kao slavu.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog mučenika Trifuna, zaštitnika vinogradara, ali i mehandžija, pa i guščara.

Sveti Trifun se smatra zaštitnikom voća, posebno loze, otuda i grožđa, ali i drugih plodova.

Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska) od siromašnih roditelja, u 3. veku.

U detinjstvu je čuvao je guske i, prema predanju, data mu je velika Božja blagodat – mogao je da isceljuje i ljude i stoku, ali i izgoni zle duhove.

Izlečio ćerku rimskog cara Gordijana. Car je bogato nagradio Trifuna, ali darove koje je dobio razdelio je siromašnima i vratio se čuvanju gusaka.

Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Sveti Trifun je prvo bio mučen, ali je po predanju sva mučenja podneo sa velikom radošću velikom, govoreći: "O, kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!"

Zato su ga mučitelji posekli mačem 250. godine, kada je svetac imao samo 18 godina.

Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen. Ne zna se tačno kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad. Odatle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna.

Običaji na današnji dan

Među srpskim narodom je Sveti Trifun veoma omiljen.

Kaže se: "Na Trišindan vedro, biće suše" ili: "Pašće kiša ο Triši, biće rodno".

Najviše ga slave vinogradari. Odlazi se danas u vinograde, orezuje i vinom zaliva po koji čokot.

Veruje se da se ovim praznikom završava zima. Počinje period od četiri dana koji se zovu Trivunci.

(RTS)