Хроника | |||
Шпански премијер представио мере за смањење државног дефицита |
среда, 12. мај 2010. | |
Шпански премијер Хосе Луис Запатеро је представио мере своје владе за смањење великог државног дефицита. Премијер Запатеро је саопштио да ће смањити пензије и плате у државним службама као и финансирање регионалних органа власти. Рекао је да ће плате у јавном сектору бити смањене за пет посто, и потврдио смањења пензија и давања у буџете регионалних власти. Додао је да је, овим мерама, планирана укупна уштеда од преко деветнаест милијарди долара у следеће две године. Представљајући мере, он је признао да се још једном очекује од запослених у јавном сектору да поднесу главни терет у опоравку земље од економске кризе. "Углавном ће они, још једном, морати да допринесу напорима за излазак из кризе. Укратко, запослени у јавном сектору су окосница опоравка. Они су гарант садашњости и будућности овог друштва. Шансе за опоравак, напредак и успех леже на заслугама вашег рада и државним приходима које сте остварили током протеклих година", поручио је запосленима у јавном сектору шпански премијер Запатеро представљајући нове мере штедње у земљи. Синдикат одбацује владин предлог На премијерове мере је одмах реаговао лидер једног од главних синдиката у Шпанији (CCOO) рекавши да синдикат одбацује предложено смањење буџета које је влада најавила - односно замрзавање пензија и смањење плата у јавном сектору. "Предложена смањења заслужују да их одмах одбацимо", рекао је Фернандес Токсо и додао да синдикат не искључује могућност да предузме акцију поводом нових владиних мера буџетске штедње. Шпанија брине и берзе Вредност акција на светским берзама пала је после значајног раста на вест о формирању фонда за подршку чланицама еврозоне које би се нашле у тешкоћама сличним Грчким. Инвеститори су поново сумњичави и страхују да ни обећаних хиљаду милијарди долара не могу решити суштински проблем превеликог буџетског дефицита многих чланица еврозоне. Једна од потенцијално угрожених земаља је Шпанија, а тржишта су очекивала данашње обраћање премијера Запатера и садржај пакета мера штедње. Шпански буџетски дефицит износи више од 11 одсто бруто домаћег производа док смернице Европске уније наводе да не сме да премаши 3 процента. Сличан пакет из јануара Сличан пакет усвојен у јануару предвиђао је уштеде од 60 милијарди долара, али мало тога је спроведено у дело. Страхује се да би Шпанија могла да доживи истоветне недаће као и Грчка што би довело до новог притиска на евро. Шеф мадридског бироа Фајненшел тајмса, Виктор Малет, рекао је у програму BBC-ја да Шпанци свакако неће бити пресрећни мерама које је данас објавила влада, али да је њихово увођење било неизбежно. "Било је толико притисака за њихово увођење и на тржишту, као и од стране других лидера земаља чланица Европске уније, па чак и од стране Американаца. Председник Обама рецимо, јуче је звао шпанског премијера Запатера да му каже како заиста мора да смањи буџет, што је невероватан догађај. Претпостављам да ће у Шпанији бити протеста и демонстрација, али оне неће бити толико масовне и насилне као оне у Грчкој", сматра Виктор Малет. BBC га је питао и да ли шпанска влада може да позајми одређени новац и ублажи ефекте кризе? "Читав овај пакет помоћи вредан 750 милијарди евра који су за викенд одобрили у Бриселу, заправо је усмерен ка Шпанији. Велики део тог пакета односи се на Шпанију која је заиста, постала мета на тржишту. Она је одмах по избијању грчке кризе означена као следећа. Означен је и Португал као потенцијални проблем, али португалска економија је мала за разлику од шпанске која је једна од четири највеће у оквиру еврозоне. Еврозона и ММФ су предузели кораке за помоћ Шпанцима и другима, али је онда шпанска влада заузврат морала да испуни одређене услове. Данашње мере су за Запатера горка пилула нарочито зато што је пре неколико дана рекао да неће убрзано да смањује буџетску потрошњу, као и да неће да смањује плате запосленима у јавном сектору, да би све то данас урадио", рекао је BBC-ју шеф мадридског дописништва Фајненшел тајмса Виктор Малет. (BBC) |