Sonja Liht: Vučić je izabran da u naše ime donose vrlo teške odluke, pitanje Kosova može da bude jedna vrlo teška odluka

 Beograd -- Nemoguće je doći do održivog i odgovornog rešenja jednog tako značajnog pitanja kao što je Kosovo bez ozbiljnog i teškog dijaloga, ocenjuje Sonja Liht.

Ona je uverena da je širok dijalog o budućnosti odnosa Beograda i Prištine potreban jednako kao i dijalog o svim drugim važnim pitanjima, jer je, kaže, dijalog preduslov da razvijamo normalnu demokratsku proceduru i način da se vratimo osnovnim demokratskim principima. Oni koji unapred odbacuju dijalog o Kosovu, bez obzira od koga potiče inicijativa, u suštini dižu ruke od demokratskih procedura.

"Duboko sam uverena da, od belih listića do odbacivanja dijaloga, oni koji bi trebalo da budu na neki način i nosioci i čuvari demokratskih principa- od njih odustaju, odustaju od uloge u tome i od odgovornosti", uverena je Liht.

Činjenica da je odgovornost predstavnika vlasti nesporno najveća ništa na tome ne menja. Istovremeno, nada se da će vladajuća koalicija, vlada i predsednik ozbiljno i odgovorno slušati i učestvovati u dijalogu i učiti, jer, primećuje, stiglo je već mnogo korisnih ideja, ali oni moraju biti svesni da je njihova odgovornost najveća.

"Oni su izabrani da u naše ime donose vrlo teške odluke, a ovo može da bude jedna vrlo teška odluka", poručuje. Na pitanje koje su crvene linije koje Beograd ne bi smeo da pređe u razgovorima s međunarodnom zajednicom Prištinom, Liht primećuje da su one "s vremena na vreme mnogo fleksibilnije nego što to vidimo i nego što se pokazalo".

"Lično, duboko sam ubeđena da je zaštita državnih i nacionalnih interesa nešto o čemu apsolutno mora da se vodi računa", navodi Liht.

U tom smislu se poziva na, kako ocenjuje, izuzetno značajnu izjavu profesora Tibora Varadija, datu ranije Tanjugu, da su granice crvenih linija - teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu i zaštita kulturnih spomenika.

Liht kaže da bi ona možda išla i korak dalje i predložila eksteritorijalnost najznačajnijih kulturnih i istorijskih spomenika, koji su, dodaje, pre svega verske prirode. "To su objekti koji su ne samo tekovina srpske istorije i kulture, nego su civilizacijski spomenici i kao takvi moraju biti zaštićeni", smatra Liht.

Kad je reč o ishodu dijaloga, ona kaže da nikad ne možemo biti sigurni šta će da iskrsne, te da ovih dana sluša različite ideje, od kojih, priznaje, neke možda deluju utopijski, ali je, ponavlja, uverena da dijalog nema alternativu.

Kaže da je za nju izuzetno važno što ljudi posle godina zatišja opet osećaju potrebu ili, kako navodi, osećaju slobodu da razmišljaju na otvoren i kreativan način o tome kako rešiti odnose između Beograda i Prištine i kako te odnose zaista dovesti "preko normalizacije do potpune normalnosti".

Neka od tih razmišljanja kreću se upravo u kontekstu koji je njoj veoma blizak, a to je širi regionalni kontekst: "Jer samo kad u celom regionu uspemo da uspostavimo odnose mira, stabilnosti, poverenja možemo zajedno da planiramo jasnu i određenu evropsku perspektivu za sve nas"

(Tanjug)