Slobodanka Žerajić: Bogdan Žerajić - čovek koji je stvorio Gavrila Principa

Šest hitaca je odjeknulo Sarajevom 1910, kada je mladobosanac Bogdan Žerajić, očajan zbog aneksije Bosne i Hercegovine, pucao na poglavara te oblasti Marijana Varešanina. Pet metaka je namenio njemu, a šestim je Žerajić sebi presudio, verujući da je „pokosio“ neprijatelja. Atentat nije uspeo, ali je Bogdan postao uzor u krugovima Mlade Bosne. Grob u kom je sahranjen u Sarajevu postao je mesto hodočašća, a i sam Princip je noć uoči atentata na Ferdinanda položio cveće na njegovu humku.

Bogdan Žerajić

Taj 15. jun 1910. uzburkao je javnost – nadvojvoda je odmah poglavaru Varešaninu poslao telegram u kom mu čestita što je izbegao smrt, a Sarajevom su kolale priče da je Varešanin, vrativši se na mesto s kog ga je Bogdan upravo promašio, šutnuo njegovo mrtvo telo, uzvikujući: „Đubre!“.

Iako je Žerajićevo telo policija tajno sahranila na kraju sarajevskog groblja gde leže samoubice i skitnice, mladobosanci su ga pronašli. Gavrilo Princip je svojoj majci pričao da je uzimao cveće sa drugih grobova i polagao ga na Bogdanov, a da je to policija uredno sklanjala. Isto je uradio i noć uoči atentata na Ferdinanda, a tradiciju su nastavili drugi mladobosanci.

- Kada je Gavrilo Princip prvi put išao u Srbiju, u povratku je doneo pregršt ''slobodne srpske zemlje'' i položio je na Žerajićev grob. Teza Vladimira Gaćinovića, začetnika Mlade Bosne i tvorca kulta o Žerajiću, da se sloboda ne stiče bez žrtve i žrtvovanja prihvaćena je kod svih mladobosanaca – objašnjava prof. dr Radoslav Gaćinović.

Legenda o žrtvi Bogdana Žerajića brzo se plela u duhu vremena koji je bio obojen njegovom smrću: pričalo se da je sarajevska policija, verujući da svaki kriminalac ima neki defekt, odsekla Žerajićevu glavu i čuvala je u Kriminalističkom muzeju u Sarajevu. Ona je kasnije, kako se moglo čuti, nađena u muzeju i sahranjena sa ostatkom tela.

Žrtvu Bogdana Žerajića je omladina pritisnuta šapom okupacije doživela kao simbol otpora prema austrougarskoj vlasti i motiv borbe za ujedinjenje Južnih Slovena i Srba.

„Osećam svu tegobu položaja u kome se nalazimo. Bedno je naše stanje. Duh je okovan u okove opšte volje. Sve što je bilo veliko i sveto, pravo istinito, sve je umuklo“, otvorio je Bogdan dušu prijatelju neposredno pre nego što će dati život za ideju o oslobođenju.

Ovaj učitelj i nesvršeni student prava prethodno je planirao i atentat na cara Franca Jozefa, ali je odustao od te namere. Neki su tvrdili da je bio dirnut njegovom starošću, a drugi da mu se pištolj zaglavio i da nije mogao da izvuče "brauning" iz džepa.

Neraskidiva veza između Bogdanove žrtve i Principa odjeknula je na suđenju 19. oktobra 1914, kada je pročitana Gaćinovićeva brošura o Žerajiću „Smrt jednog heroja“, za koju se smatralo da je uticala na delo optuženog Principa:

„Uprkos svojoj porobljenosti, srpski narod pokazuje znake života. Njega izražavaju mladi Srbi koji izazivaju duhovnu revoluciju. Ima mnogo tih mladih ljudi koji žrtvuju svoje živote za zajednički cilj. Oni pripovedaju revoluciju novih, promenjenih ideja, stvara se nova svetla etika, etika umiranja za ideju, za slobodu. Za ovu svetlu ideju krv Bogdana Žerajića prolila se sarajevskim ulicama...“. Na to je Princip uskliknuo: „Živio Žerajić! Živio!“

- Žerajić, sin seljaka iz okoline Nevesinja, bio je inspiracija Principu i mladobosancima, uostalom kao i mnogi drugi koji su izvršili atentate na visoke državne zvaničnike. Revolucionarna omladina stasala je i u Italiji, Poljskoj... - objašnjava istoričar Mile Bjelajac, dodajući da su atentati u to vreme bili veoma česti.

Princip je duboko poštovao Bogdanovu žrtvu - posle hapšenja je rekao da se još 1912. na Bogdanovom grobu zakleo da će osvetiti njegovu smrt. Ako je verovati krilatici da čovek ne umire dokle god traje sećanje na njega - Bogdan Žerajić će večno živeti. Jedini sačuvani stihovi koji se pripisuju Gavrilu Principu, za koje se smatra da ih je izgrebao na zatvorskoj manjerci: „Al’ pravo je rek’o pre/ Žerajić soko sivi/Ko hoće da živi nek mre/Ko hoće da mre nek živi“ pobrinuli su se za to.

(Blic)