Slaviša Ristić: Sa ogorčenjem i gađanjem neopozivo istupam iz članstva u DSS

 OTVORENO PISMO

Dragan Maršićanin

v.d.predsednika

 Ne radi se ovde o „autonomiji“ lokalnih odbora da samostalno odlučuju o koalicijama, već o tome da li treba imati bilo kakvog posla sa onima koji već četiri godine izdaju Kosovo i Metohiju, upropašćuju državu i uništavaju nam stranku. 

Ne mogu reći da sam iznenađen sramnom odlukom lažnog predsedništva DSS o isključenju šefa poslaničkog kluba i dojučerašnje predsednice stranke Sande Rašković Ivić, koja je u teškim okolnostima uspela da stranku podigne iz mrtvih i vrati u parlament. Svako ko je prisustvovao poslednjoj sednici Glavnog odbora i video na šta je sve razularena rulja SNS poslušnika spremna radi preuzimanja vlasti u onome što je nekada bila Demokratska stranka Srbije, nije mogao imati mnogo iluzija i dileme u kom se pravcu stvari kreću.    

Ali priznajem da nisam očekivao da će pokušati da svoj sramni čin prikriju uvlačenjem mog imena u prljavu rabotu nelegitimnog organa koji sebe lažno naziva „Predsedništvo DSS“. Kao što su isprva pokušali da svoje leganje na Vučićevu rudu prikriju pravljenjem problema od Đorđa Vukadinovića, kojeg su po svaku cenu pokušali da isključe iz poslaničkog kluba, tako i sada, tobožnjom „poštedom“ mene, hoće da ostave utisak da nisu izdajnici, da brinu o Kosovu i Metohiji i da ne rade po Vučićevom nalogu i zadatku.

Odmah da kažem da razlog moje ostavke na mesto potpredsednika stranke i člana Glavnog odbora DSS-a nije bio moj lični odnos sa Sandom Rašković Ivić i Đorđem Vukadinovićem, već duboko neslaganje sa politikom koju je najavio novi potpredsednik i kandidat za lidera Miloš Jovanović u nizu svojih nastupa. To je politika minimalnog zameranja režimu, tihe kolaboracije i glumljenja „konstruktivne“ opozicije. Drugim rečima, shvatio sam da je u delovanju grupe koja je posle ostavke predsednice preuzela vlast u DSS-u slogan „Kosovo je srce Srbije“ promenjen tako što su umesto Kosova i Metohije u centar stavljeni Voždovac, Vračar i podela plena u nekolicini opština. Ne radi se ovde o „autonomiji“ lokalnih odbora da samostalno odlučuju o koalicijama, već o tome da li treba imati bilo kakvog posla sa onima koji već četiri godine izdaju Kosovo i Metohiju, upropašćuju državu i uništavaju nam stranku. Takođe, i čije stranačke kolege i saborci ovde na Kosmetu, dr. Marku Jakšiću i meni pale automobil, pucaju rafalom po kući i ubacuju bombu u dvorište.    

Zbog toga, sa ogorčenjem i gađanjem neopozivo istupam iz članstva u Demokratskoj stranci Srbije. Ali, ne iz one Demokratske stranke Srbije sa kojom sam dvadeset četiri godine delio dobro i zlo, već iz onoga u šta se ova, nekada ugledna i dostojanstvena stranka u međuvremenu pretvorila.

Slaviša Ristić,

Zubin Potok, 22. 10. 2016.    

(NSPM)