Slavenko Terzić: Rusofobija je duboko ušla u svest Zapada. Amerikanci možda ne bi bežali ni od ograničenog nuklearnog rata na teritoriji Evrope

Rusofobija je duboko ušla u svest nekih koji odlučuju na Zapadu. Rusiju vide kao strano telo. Zato se bojim da do rešenja krize u odnosima Rusije i Zapada neće doći brzo. Amerikanci možda ne bi bežali ni od ograničenog nuklearnog rata, recimo na teritoriji Evrope, samo da ne bude na teritoriji Amerike, iako to ne bi bilo ni u čijem interesu.

Akademik Slavenko Terzić, bivši ambasador Srbije u Moskvi, ovako komentariše dramatičnu situaciju u odnosima Rusije i Zapada, ističući da ne treba sumnjati da je Rusija spremna da se brani svim sredstvima i da na to stalno upozorava.

Planovi Zapada

U zapadnom političkom rečniku, posebno od izbijanja krize u Ukrajini, kako kaže, ne krije se težnja da se Rusija, rečnikom Zbignjeva Bžežinskog, vrati u svoje „prave okvire“, to znači na teritoriju pre Petra Velikog, bez izlaska na Baltik i Crno more, što su opasne igre s nepredvidivim posledicama.

Kada čovek sluša pojedine zapadne lidere često se zapita da li su normalni

Slične planove Zapad ima i na Balkanu gde bi da Srbiju svede na „razumne mere“, ističe Terzić, koji upravo u takvom ponašanju Zapada vidi ključnu paralelu između sudbine Rusije i Srbije i aktuelnih dešavanja u Ukrajini ali i na Balkanu.

On ukazuje da smo odjeke snova Bžežinskog i pokojne Medlin Olbrajt o razbijanju Rusije ovih dana čuli od nekadašnjeg poljskog lidera Leha Valense koji otvoreno priželjkuje svođenje broja Rusa na 50 miliona, a ima ih skoro trostruko više.

„Sad su smislili novi termin – dekolonizacija. Navodno, u Rusiji postoji mnogo naroda koji žele da se oslobode a Zapad da im pomogne. Drugim rečima, Zapad želi da radi na razbijanju Rusije. Ali Rusija je preventivnom akcijom sprečila agresiju ne samo na Ruse u Donbasu nego i na svoju teritoriju, koja se očigledno pripremala“, kaže Terzić, podsećajući da je tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini pronađeno bezbroj dokumenata koji to potvrđuju.

Slične planove Zapad ima i na Balkanu gde bi da Srbiju svede na „razumne mere“

Terzić u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ upozorava da je ono što Valensa predlaže put u veliki svetski sukob, izražavajući nadu da je na Zapadu ipak ostalo mudrih ljudi koji će izabrati put političkog rešenja krize.

Kako kaže, kad čovek sluša pojedine zapadne lidere često se zapita da li su normalni, ali veruje da bi ekonomska kriza i socijalne napetosti koji se očekuju u bliskoj budućnosti možda uticati da se privedu zdravom razumu.

Koncepcija marginalizacije Srba

Poredeći ponašanje Zapada prema Rusiji, i na Balkanu, Terzić podseća da kao što je još Austrougarska od kraja 19. veka teritoriju današnje Ukrajine nastojala da iskoristi kao poligon protiv Rusije, formirajući u Galiciji unijatsku crkvu i razvijajući projekat političkog ukrajinstva, tako je i okupacioni upravnik Bosne i Hercegovine Benjamin Kalaj radio na projektu bošnjaštva.

Još jedna paralela je što su tadašnje projekte političkog i socijalnog inženjeringa nasledili boljševici u SSSR odnosno jugoslovenski komunisti.

„Kad gledate granice u SSSR i Jugoslaviji vidite da su one bile potpuna improvizacija. Iz tog improvizacijskog rešavanja nacionalnog pitanja u SSSR i kod nas proistekli su mnogi ratovi. Jer istorijska Rusija, Malorusija pripala je Ukrajini, slično kao u našem slučaju. Paradoksalno je da je Zapad koji je decenijama vodio borbu protiv komunizma i njegovih tekovina to sve potpuno priznao“, podseća akademik, pa je štaviše rekao da su nekadašnje granice republika nepovredive, doduše, ne i za Srbiju čije granice rasturaju kako hoće.

Kad je reč o Balkanu, Zapad je, naglašava Terzić, svoju koncepciju stabilnosti regiona temeljio na marginalizaciji srpskog faktora kao najbrojnijeg naroda.

Ta koncepcija se sastojala u tome što je razbijena jugoslovenska država, administrativne granice priznate kao granice među tim državama, proterani Srbi iz Hrvatske u zločinačkoj akciji, veliki delovi BiH očišćeni od Srba, Crna Gora odvojena nelegitimnim referendumom a srpski narod u toj zemlji obespravljen, proteran srpski narod sa KiM i nasilno otcepljen deo Srbije.

„Oni smatraju da je to put ka stabilnosti Balkana. Krajnji cilj zapadne strategije je svođenje državnog prostora Srbije na beogradski pašaluk a da je svaki pokušaj povezivanja Srba izvan tog prostora pokušaj stvaranja navodne velike Srbije“, ocenjuje Terzić.

Kako kaže, to ga podseća na koncept koji je svojevremeno izneo nemački istoričar Fridrih Nauman.

Krajnji cilj zapadne strategije je svođenje državnog prostora Srbije na beogradski pašaluk a svaki pokušaj povezivanja Srba izvan tog prostora je pokušaj stvaranja navodne 'velike Srbije'

„Kad govori o projektu kako urediti Balkan, kaže da na Balkanu treba stvoriti države trabante a Srbija nije zaslužila da bude ni trabant nego je susedi moraju držati pod kontrolom kao remetilačkog faktora. Mene ovaj koncept NATO podseća na koncept Naumana“, primećuje Terzić, dodajući da u tom svetlu ima razloga za strah o „drugog poluvremena“ ‘90-ih godina na Balkanu.

Terzić se osvrnuo i na izjavu stalnog predstavnika EU u BiH Johana Satlera koji je povodom godišnjice zločina u Srebrenici rekao da bi pomirenje bilo „uvreda za žrtve“:

„Ta izjava deluje uvredljivo i nedobronamerno. Zapanjujuće je koliko praunuci onih koji su ovde počinili strašne zločine u dva rata pa i 1999. uzimaju sebi za pravo da nam drže moralne lekcije. To je ne samo cinizam nego i odsustvo bilo kakvog dobrog ukusa.“

(Sputnjik)