Skupština Srbije: Slaviša Ristić: Kada će Maja Gojković da raspiše lokalne izbore na severu KiM ; Aleksić: Kada će RTS početi profesionalno da se ponaša i da omogući opoziciji da odgovori na laži koje iznosi Vučić

Poslanici Skupštine Srbije postavljali su jutros poslanička pitanja, a to isto će učiniti i danas u periodu od 16 do 19 časova kada će u parlamentu na njih odgovarati premijerka Ana Brnabić i članovi Vlade Srbije.

Uoči nastavka rasprave o Predlogu budžeta za 2019. godinu, poslanici su pitali kada će biti raspisani izbori na severu Kosova i Metohije, da li je šef radikala u skupštini Vojislav Šešelj "plaćen" da "plasira lažne vesti", ali i koliko su javna preduzeća potrošila za reklamiranje.

Slaviša Ristić: Kada će Maja Gojković da raspiše lokalne izbore na severu KiM 

Poslanik Slaviša Ristić pitao je predsednicu parlamenta Maju Gojković kada će u skladu sa ustavnim ovlašćenjima da raspiše lokalne izbore na severu Kosova i Metohije budući da su gradonačelnici ovih opština podneli ostavke.

- Prvo pitanje želim da postavim vama kao predsedniku narodne skupštine republike Srbije, a ono glasi: kada ćete u skladu sa vašim ustavnim ovlašćenjima i obavezom raspisati lokalne izbore na severu Kosova i Metohije, dakle, u opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok?

To pitanje je, vrlo kratko. Podsetiću da je još još 2013. godine, Vlada mimo svih ustavnih i zakonskih rešenja raspustila lokalne samouprave u ovim opštinama, a koje su funkcionisale po sistemu Republike Srbije, koje su proizašle nakon izbora koji su sprovedeni po našim zakonima iz samo jednog razloga, da bi se Srbi naterali da izađu na separatističke izbore te jeseni 2013 godine.

Evo sada je prilika i vama šansa da raspišete izbore s obzirom na okolnosti da su gradonačelnici ovih opština, a koji su bili u prištinskom sistemu - podneli ostavke. Ja to pozdravljam, a isto moram da kažem pozdravlja ogromna većina Srba na prostoru Kosova i Metohije,  ali nažalost izražavamo sumnju u iskrenost tog poteza. Evo zbog čega: Zato što se očekivalo da te ostavke podnesu i poslanici u takozvanoj skupštini Kosova, ministri u takozvanoj vladi Kosova, da se i sudije povuku, da se i pripadnici civilne zaštite ponovno vrate na svoja mesta. Toga nažalost nije bilo.

Naravno najveću sumnju izaziva i ponašanje predstavnika naših vlasti. Evo juče smo imali priliku da slušamo Marka Đurića gde je on neki način demantovao da su oni podneli ostavke. Ljudi kažu „mi smo podneli ostavke“, a Marko Đurić kaže na konferenciji za štampu „da su oni suspendovani svoje učešće u kosovskim institucijama dok Priština ne povuče svoje mere“. To je velika velika razlika.

Inače, apsolutno se slažem da je jedini način, nažalost, Srbima na prostoru Kosova i Metohije,  a kako sada vidim poziva i vlast na to -  gandijevska borba,  dugoročna gandijevska borba. A što se i dešavalo sve do dolaska ove vlasti, odnosno vlasti Srpske napredne stranke.

Moram da istaknem i jedan pozitivan primer. Među tim gradonačelnicima, gradonačelnik Zubinog potoka Stevan Vulović je u izjavi za RTS rekao: „Posle pet godina izuzetno sam srećan, jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove ‘gradonačelnik kosovskih institucija’. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta sa svih strana. Sve ima svoj kraj, evo presrećan sam da je ovo kraj“.

On je takođe i pozvao vas da raspišete izbore, ne samo u Zubinom Potoku, već u svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije.  I da kažem da je jedini dostavio pisanu ostavku prištinskim institucijama, što ovih preostali tri gradonačelnika nikad nisu učinili. Dakle, to je razlog zbog čega izazivam sumnju prema tome, mada kažem pozdravljam apsloutno taj čin, a vas još jednom pozivam da raspišete konačno izbore u skladu sa vašim obavezama, tj. u skladu sa vašim ustavnim obavezama.

"Koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost, kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti?

Drugo pitanje upućujem Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije,  a ono glasi:  Koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost i  izbegava istinu, kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti?  

Jednom prilikom je čak pomenuo i moje ime. S obzirom da sam tada bio na funkciji predsednika opštine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo.

Dakle, takozvano integrisano upravljanje prelazima nije počelo da funkcioniše 2011. godine kako to tvrdi Aleksandar Vučić, već desetog decembra 2012. godine na Jarinju, a  31 decembra 2012. na Brnjaku. O tome svedoči zaključak Vlade i to zaključak ove vlade u kojoj je SNS učestvovao, a kada je premijer bio Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić.

U tom zaključku, evo nemam puno vremena, pročitaću najbitnija dva stava u kojima se kaže: „Vlada prihvata informaciju o razgovorima predsednika vlade Ivice Dačića sa visokom  predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton i predstavnikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem“, i u nastavku zaključka stoji „da će vlada primeniti postignuti sporazum na način što će administrativni prelazi Jarinje i Merdare biti otvoreni desetog decembra, admistrativni prelaz Brnjak 31. decembra - konstatovao je Slaviša Ristić na kraju svog izlaganja.

Aleksić: Kada će RTS početi profesionalno da se ponaša i da omogući opoziciji da odgovori na laži koje iznosi Vučić

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić pitao je premijerku kada će dostaviti informaciju koliko su javna preduzeća od 2012. godine potrošila za reklamiranje u medijima i na koji način se realizuje projektno finansiranje medija u Srbiji.

On je naveo da je na konkursu koji je objavio grad Beograd za finansiranje medija oko 90 miliona dinara pripalo tabloidima "za ljaganje, kritikovanje i targetiranje svakog ko drugačije misli".

Ministra kulture i informisanja Vladana Vukosvaljevića pitao je šta će preduzeti zbog kršenja kodeksa novinara i kršenja zakona o informisanju.

Ministra, ali i direktora RTS-a Dragana Bujoševića pitao je "kada će javni servis početi profesionalno da se ponaša i da omogući opoziciji da odgovori na laži koje iznosi predsednik Srbije Aleksandar Vučić".

On je "izmerio" da je Vučić imao više od 10.000 minuta na RTS-u i da je za to vreme opoziciju nazivao ološom, pljačkašima, a pojedince je, kaže, opstuživao za ubistva.

Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović tražio je od Agencije za privredne registre finansijski izveštaj Islamske zajednice i Srspke radikalne stranke.

Kaže da je kao poslanik dobijao pitanja da li je tačno da je Muamer Zukorlić dobio 50.000 evra da se obračunava s politčkim protivnicim, te zatražio od Agencije za borbu protiv korupcije da ispitaju te tvrdnje.

On kaže da je veoma inidkativno to da su Šešelj, SRS, ali i "druge stranke Vučićevog režima čitavo delovanje usmerili na plasiranje lažnih vesti i lažne tvrdnje na račun Sulejmana Ugljanina, Bošnjačkog nacionalnog veća, ali i drugih javnih ličnosti".

Zabrinjava, kaže, da te napade vodi Šešelj koji je osuđen zločinac, te upitao predsednicu Skupštine Srbije kada će zakazati sednicu da se šefu radikala oduzme mandat.

"Ukoliko to ne urodi plodom, mi ćemo pokrenuti tužbe i potražiti pravdu pred međunarodnim sudom", rekao je Imamović i ocenio da je prethodnih dana postojao pokušaj "naprednjačko-radikalske koalicije da jednim udarcem ubije Ugljanina, BNV, ali i Rasima Ljajića”.

"Nemam nameru da branim Ljajića, ali vidim da je i on na meti radikalskih napada, što govori u prilog cinjenici da su za to radikali plaćeni", rekao je Imamović.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković mu je odgovorila da dobro prouči Poslovnik Narodne skupštine, aludirajući na to da je za oduzimanje mandata nadležan Administrativni odbor, a ne predsednica parlamenta.

Poslanik SRS-a Aleksandar Šešelj pitao je premijerku Anu Brnabić šta će Vlada Srbije da preduzme da se pomogne Srbima na KiM, podsetivši da su "albanski separatisti blokirali celokupnu privredu na KiM kada su uveli carine".

Poslanik SDPS-a Muamer Bačevac rekao je, između ostalog, da optužbe na račun ministra Rasima Ljajića nisu na mestu, da su neargumetnovane i u lošem maniru "dečjeg nivoa", dok Ljajić, s druge strane, pokušava da ja ojača trgovinu Srbije.

Vulin: Neke starlete mi dobacuju, pa nemoguće je da mi poslanici dobacuju

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin je u Skupštini Srbije poslanike koji mu dobacuju iz poslaničke klupe, nazvao "starletama".

"Neke starlete mi dobacuju. Neke starlete su se umešale negde", rekao je Vulin.

Dobacivali su mu dok je govorio o uspesima vlasti na Kosovu i o važnosti saradnje Srbije s Rusijom.

Nakon negodovanja poslanika i opomene predsednice Skupštine, Vulin je pokušao da se opravda time da ne veruje da je moguće da mu narodni poslanici dobacuju.

"Pa nemoguće je da poslanici dobacuju. Nemoguće je da poslanici krše red time što mi dobacuju", rekao je Vulin u Skupštini dok je odgovarao na pitanja poslanika.

Siniša Mali: Javni dug za vreme prethodne vlasti rastao "vrtoglavom brzinom", a danas je pod kontrolom 

 U nastavku rasprave o Predlogu budžeta za sledeću godinu, ministar finansija Srbije Siniša Mali kaže da je javni dug danas pod kontrolom za razliku od perioda kada se, kako kaže, vodila neodgovorna politika koja je ugrozila finansijsku stabilnost i budućnost građana Srbije.

Mali je u parlamentu gde se raspravlja o Predlogu budžeta za 2019. godinu ukazao da je javni dug za vreme prethodne vlasti rastao "vrtoglavom brzinom" i da su doveli zemlju pred bankrtostvom.

Ministar finansija je rekao da je krajem decembra 2008. godine javni dug iznosio 8,8 milijardi evra, godinu dana kasnije je porastao za 12 odsto, zatim je 2010. godine uvećan za dodatnih 23,4 odsto i dostigao iznos od 12 milijardi evra.

Dodao je da je javni dug 2011. godine porastao za dodatnih 21,6 odsto i stigao do 14,8 milijardi evra, a 2012.godine do 17,7 milijardi evra.

Javni dug je, kaže, 2013.godine bio 20,1 milijardu evra, a 2014. godine 22,7 milijardi evra kada je javni dug zaustvaljen merama fiskalne konsolidacije i ukazao da je neodgovorna politika bivše vlasti dovela Srbiju pred bankrotstvom.

Prema njegovim rečima, od 2015. godine ukupan javni dug je bio 24,8 milijarde, 2016. godine takođe 24,8 milijardi, iako je bilo velikih investicija, a 2017. godine 23,2 milijarde evra.

Do kraja godine, Mali kaže da će javni dug do kraja godine iznositi 24,2 milijarde evra. On je istakao i da je ova vlast morala da isplaćuje i kamate skupih kredita koje su uzimali njihovi prethodnici.

"Oni su imali i negativan rast BDP-a 2009. godine od 3,1 odsto, godinu dana kasnije, rast je bio 0,6 odsto, a 2011. 1,4 odsto. Sledeće godine opet je srpska ekonomija imala negativan rast od jedan odsto", rekao je Mali i podsetio da će ove godine taj rast biti oko 4,5 odsto.

Navodeći da je jedan od osnovnih pokazatelja uspešnosti osim stope rasta i učešće javnog duga u BDP-u, ministar finansija je rekao da je 2013. godine to učešće bilo 77 odsto, a da je danas na nivou od 55 odsto. 

Mali je tako odgovorio na kritike šefa poslanika DS Gorana Ćirića koji je rekao da predloženi budžet nije ni socijalni, ni razvojni, te naveo da je javni dug od 2012. godine do danas porastao.

Rekao i da nije dobro što godinama nema zvaršnog računa budžeta, što znači da se ne zna na šta su pare potrošene.

"Budžet nije ni socijalni. Siromaštvo u Srbiji je nikada veće, 10 odsto građana živi ispod linije srioamštva, to je 700.000", rekao je Ćirić.

Naveo je da treba obezbediti deci u Srbiji besplatnu užinu u Srbiji i da sredstava ima, jer će se za izgradnju Nacionalnog stadiona potrošiti oko 250 miliona evra.

Mali: Neće to biti samo nacionalni stadion, već čitav “siti”

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da će nacionalni stadion u Beogradu biti izgrađen u okviru projekta "siti" i da će osim stadiona biti izgrađen veliki broj stambenih blokova, poslovnih, izložbenih, novi zabavni parkovi, akva parkovi i "sve što treba da doprinese razvoju bruto društvenog proizvoda".

On je u Skupštini Srbije odgovarajući na kritike zbog uzimanja kredita za izgradnju nacionalnog stadiona rekao, da će taj ceo projekat doprineti podizanju građevinske industrije, "isto kao što je bilo za Beograd na vodi".

Mali je kazao da izgradnja tog stadiona otvara mogućnost organizacije velikih evropskih svetskih i drugih prvenstva i najavio izgradnju još sedam ili osam stadiona i rekonstrukciju postojećih u celoj Srbiji.

"Želimo da podignemo našu infrastrukturu, da imamo mogućnost da u sportu, koji je odavno prestao da bude samo sport i postao biznis takođe, iskoristimo priliku da promovišemo našu zemlju i od toga zaradimo i kroz turiste i kroz promociju i kroz sve", kazao je Mali.

Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije danas nastavljaju pretres u načelu Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu i seta poreskih zakona.

Budžetom su predviđeni ukupni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara i rashodi u visini od 1.269,1 milijardu dinara, što daje predviđeni deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP-a.

Rasprava o budžetu je počela u sredu i tom prilikom ministar finansija Siniša Mali rekao je da će budžet, ali i set poreskih zakona doprineti podizanju životnog standarda, privrednom rastu i intenzivnijem napretku Srbije.

On je odbacio kritike opozicije da je rast BDP-a u Srbiji manji nego u pojedinim zemaljama i tu tvrdnju odbranio projekcijama Evropske komisije.

U popodnevnom delu sednice, od 16 do 19 sati, premijerka Srbije Ana Brnabić sa članovima Vlade odgovaraće na pitanja narodnih poslanika, najavljeno je iz njenog kabineta.

(Agencije)