Siniša Mali: Vučić se ne oseća dobro, obratiće se naciji u narednih 48 sati; Za podršku privredi i očuvanje radnih mesta 5,1 milijardu evra, po završetku vanrednog stanja svakom punoletnom građaninu po 100 evra

Sveobuhvatan paket mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta vredan 5,1 milijardu evra

BEOGRAD - Pripremili smo sveobuhvatan Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije za očuvanje zaposlenosti, a vredan je 5,1 milijardu evra, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

"Ovaj program je trebalo predsednik Vučić da predstavi, izvinjavam se u njegovo ime, ne oseća se dobro, nije sa nama, ali će se u narednih 48 sati obratiti", rekao je Mali u Palati Srbija.

Kaže da je paket mera pažljivo pripremljen i da su sagledane sve moguće posledice ove krize po našu ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja.

"Ovo je sveobuhvatni paket mera koji je usmeren na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru", naglasio je on.

Ministar kaže da je u proteklih desetak dana vlada dobila veliki broj predloga od strane ekonomista i privrednika i privrednih udruženja i da su najveći broj njih i uvrstili u paket mera...

Mali se zahvalio Narodnoj banci Srbije i guverneru Jorgovanki Tabaković na tome što je NBS izašla sa merama uvođenja moratorijuma na kredite i lizing kao i na tome što je smanjila referentnu kamatnu stopu.

Kriza koja postoji svuda u svetu, rekao je Mali i Srbija nije kriva za nju:

"Nismo mi krivi za ovu krizu, ovo je globalna kriza, kriza sa kojom se suočava skoro svaka zemlja u svetu. Ono što je velika razlika je što u odnosu na veliki broj tih zemalja a u odnosu na možda, usudiću se da kažem neke krize iz prethodnih perioda, Srbija ovu krizu čeka i bori se ekonomski nikada jača i nikada snažnija", rekao je Mali.

Imamo stabilne javne finansije i novca, poručio je Mali.

"Zato idemo sa predlogom ovih mera danas da najveći teret ove krize upravo država preuzme na sebe kako bi našu privredu rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica i prošla kroz ovu krizu", rekao ej Mali.

Podseća, pre par godina Srbija je bila na ivici bankrota.

"Tada su teške mere bile, mere reformi koje je pokrenuo predsednik Vučić dok je bio predsednik vlade, a kao posledica i rezultat tih mera mi četiri godine imamo suficit u budžetu i javni dug koji je ispod 50 odsto BDP-a".

Danas je Zavod za statistiku izašao sa podatkom da je u Srbiji industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

"Ovaj program mera je upravo rezultat i posledica reformi koja je sprovođena sa građanima zajedno. U ovom trenutku imamo dovoljno prostora, stabilne finansije imamo dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo onda kada je ta pomoć najpotrebnija", rekao je Mali i naveo da je država izdvojila zato pomoć od 5,1 milijardu evra što je u dinarima 608,3 milijarde.

Poređenja radi to je polovina našeg godišnjeg budžeta, rekao je Mali i dodao da je reč o 11 odsto našeg BDP-a.

Kako je istakao, nemate mnogo zemalja na svetu, "možda na prst jedne ruke" koje su izdvojile ovoliku pomoć u odnosu na veličinu i obim svoje ekonomije.

Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19. Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru - uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu). Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede. Konkretno, program predviđa dve mere 1) program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i 2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.