Siniša Mali: Vlada Srbije usvojila nove mere pomoći - svim građanima po 60 evra, penzionerima po 110; Brnabić: Imali smo pad BDP od 1 odsto - najbolji rezultat u Evropi

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas sa premijerkom Anom Brnabić novi paket pomoći.

Na sednici Vlade Srbije usvojeni su svi pravni akti neophodni da se sprovede treći paket mera pomoći privredi za saniranje posledica pandemije virusa korona, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. Ovaj paket će, prema njegovim rečima, biti vredan 249,4 milijarde dinara, što zajedno sa prethodna dva čini ukupno 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra izdvojenih za pomoć privredi. Paket podrazumeva isplatu tri puta po pola minimalca za zaposlene, sektorsku pomoć, isplatu 60 evra punoletnim građanima, 50 evra penzionerima i nove kredite iz garantne šeme za privredu.

Isplata pomoći od tri puta po pola minimalca odnosi se na preduzetnike, mikro, mala, srednja, a ovaj put i na velika preduzeća.

„Prva isplata biće 8. aprila za martovsku platu.  Isplata pola minimalne zarade zaposlenima odnosi se na martovske, aprilske i majske zarade“, rekao je Mali.

Kako je naveo, prijava će biti jednostavna – od 1. marta biće ustanovljen jednostavan obrazac preko koga će firma svaki put da se prijavi za platu za prethodni mesec.

„Postoje dva ograničenja – nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tokom tri meseca po isplati poslednje polovine minimalne zarade. I drugo – oni koji uzmu pomoć nemaju pravo isplate dividendi“, istakao je Mali.

Ovaj put u paket pomoći uključena su i velika preduzeća. To je, kako je naveo Mali, dodatnih 300.000 zaposlenih, što je ukupno oko 1,4 miliona radnika na koje se odnosi ova pomoć.

Uz tri polovine minimalca, sektor ugostiteljstva i turizma, turistički vodiči i rent-a-kar dobiće, kako je najavio Mali, još jednu celu minimalnu zaradu.

„Imamo još dve sektorske pomoći. Za sve gradske hotele biće ista pomoć kao u 2020 – 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi. Treća sektorska pomoć se odnosi na sektor autoprevoznika, koji će dobiti 600 evra mesečno za svaki autobus“, najavio je ministar finansija, dodajući da će javni poziv za autoprevoznike biti  u narednih desetak dana, preko Ministarstva saobraćaja, a prve isplate od aprila.

Mali je najavio i dve garantne šeme – bankarske kredite privrednicima uz garanciju države. Jedno je proširenje prošlogodišnje garantne šeme sa 500 miliona evra, a druga je takođe od 500 miliona evra namenjenih firmama u najvećem problemu.

Zakoni kojim će ovaj paket mera biti sproveden u delo biće, kako kaže –  usvojeni u aprilu.

Kada je reč o isplati novčane pomoći, ona je ovaj put u iznosu od 60 evra, odnosi se na punoletne građane.

„Ova jednokratna pomoć biće isplaćena u dva puta po 30 evra. Već krajem aprila otvorićemo i prijave preko kol centra i interneta – za isplate u maju i novembru. Građani treba da se prijave samo jednom, a prijava će važiti za obe uplate“, naveo je Mali.

Penzioneri će, kako je dodao, do kraja godine uz pomenutih 60 evra, dobiti dodatnih 50 evra pomoći.

„Prošle godine pomoć od 100 evra bila je isplaćena za tačno 6.118.911 građana“, istakao je Mali.

Sve više frilensera se javlja i prihvata da plati što duguje na ime poreza

Uprkos prekinutim razgovorima, sve veći broj frilensera se javlja i prihvata da – ili plati što duguje na ime poreza, ili sačeka izmene Zakona o porezu na dohodak građana koji smo najavili u aprilu, kako bi obaveze platili pod lakšim uslovima, izjavio je Siniša Mali komentarišući reprogram poreza i doprinosa koji je država ponudila radnicima na internetu, prenosi N1.

„Dve nedelje smo posvetili razgovorima sa frilenserima. Ne možemo da prihvatimo mogućnost da se porezi tek tako otpišu i ne naplate“, istakao je Mali.

Pregovori sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu su, podsetimo, propali, a reprogram koji podrazumeva plaćanje duga po osnovu poreza i doprinosa za PIO i zdravstvo za proteklih pet godina i tekuću, uz otpis kamate, frilenseri smatraju – neprihvatljivim, piše N1.

Mali je na konferenciji za novinare, upriličenoj povodom predstavljanja novog paketa mera državne pomoći istakao da se ponuđeni reprogram ne odnosi na one koji su zarađivali klađenjem na internetu i izdavanjem luksuznih nekretnina.

„Imate gospodina koji je 500.000 evra zaradio izdajući svoju luksuznu vilu, sa njim nećemo da razgovaramo. Razgovarali smo kako da ljudima, socijalno ugroženim, koji su zarađivali do 200 evra mesečno, omogućimo da isplate svoju poresku obavezu“, istakao je on.

Kako piše N1, potom je ponovio primer da frilenser, koji je zarađivao 200 evra mesečno, a do danas mu se nakupilo 5.000 evra duga na ime poreza i doprinosa, po izmeni Zakona o porezu na dohodak građana duguje 2.000 evra manje.

„Tih 3.000 evra duga, znači da će mesečna rata tokom deset godina da mu iznosi 26 evra, što je oko 3.000 dinara“, naveo je Mali. On navodi da za neplaćanje poreza „uvek postoji neko opravdanje“. „Neko vam nije rekao, niste znali… Ali, uređena i ozbiljna država ne može da oprosti takav dug. Mi smo uradili maksimalno da budemo fleksibilniji, omogućimo plaćanje na duži rok, bez obračuna kamate. A, tu ulazite u rizik da vas ostali pitanju, a što i mi ne možemo na rate“, naveo je Mali.

On je istakao da su zaustavljena sva poreska rešenja do donošenja novog zakona.

„Pozivam sve da izmire svoje poreske obaveze. Prijavite se najbližoj filijali. Ima još jedan korak dalje – do kraja godine izaći ćemo sa novim zakonom o fleksibilnim oblicima zapošljavanja kako bi konačno rešili status frilensera. Najveći broj frilensera već jeste organizovan kao preduzetnik. Na jedno pitanje tokom pregovora nisam dobio odgovor – šta je sa nelojalnom konkurencijom. A čovek prisutan na pregovorima kaže da predaje engleski preko interneta. Ali, imaš i druge koji to isto rade, ali su organihzovani kao preduzetnici i plaćaju 10 odsto poreza“, naveo je Siniša Mali, piše N1

Mali: Obveznice Srbije biće od juna uključene u JP Morgan indeks

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas da će tri državne obveznice od juna biti uključene u JP Morgan indeks zemalja u razvoju.

On je novinarima rekao da je na tome rađeno u protekle dve godine.

Kako je objasnio, u JP Morgan indeks su uključene samo obveznice zemalja koje su dovoljno kredibilne i koje nemaju problem sa likvidnošću.

Dodao je da je to dobar pokazatelj i za strane investitore, koji govori o kredibilnosti sprovednih reformi u zemlji i kvalitetu novih hartija od vrednosti. 

Brnabić: Imali smo pad BDP od 1 odsto i to je najbolji rezultat u Evropi

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je na današnjoj konferenciji za medije da je Vlada usvojila paket mera podrške koji je predložen i, kako kaže, već počinju da pristiži ekonomski i privredni rezultati iz 2020. godine. Oni pokazuju da su dva paketa podrške bila uspešna i pravovremena.

- Srbija se borila na zdravstvenom i privrednom frontu tokom pandemije. Hvala predsedniku koji je predvodio privredni krizni štab i što je osmislio pakete pomoći privredi. Ovaj paket smo počeli da osmišljavamo još krajem prošle godine - kaže premijerka.

Na oba fronta je, kaže Brnabić, Srbija ostvarila odlične rezultate. Srbija je postala model za borbu protiv koronavirusa, a sigurna je, kaže, da će se govoriti o uspesima Srbije na ekonomskom planu.

Izdvojila je, kaže, 6-7 rezultata, koji su dobijeni kroz pakete mera.

- Imali smo pad BDP od 1 odsto i to je najbolji rezultat u Evropi. Rezultati nisu samo u BDP-u. Za neverovati, ali tokom 2020. godine, kada je ceo svet trpeo zbog pandemioje, industrijska proizvodnja bila je veća za 0,4 odsto u odnosu na 2019. U toku 2020., godine imali smo više od 50.000 novozaposlenih, kaže premijerka.

U toku 2020., godine imali smo više od 50.000 novozaposlenih, kaže premijerka.

Izvoz se, kaže, povećao u 2020, ali rasle su i plate i penzije.

- Prosečna plata u novembru bila je 518 evra. Inflacija je ostala stabilna i javni dug je ostao pod kontrolom. I najuspešnije ekonomije imale su povećanje jasvnog duga, a nama je ispod 60 odsto - kaže premijerka.

Ovi rezultati, kaže, pokazuju da su paketi bili pravovremeni, uspešni, da nam je privreda žilava i da su investitori nastavili da veruju u Srbiju.

- Srbija je pokazala da je jaka i stabilna i da, i građani i privreda, na nju mogu da računaju kada je najteže. Treći paket mera podrške treba da nastavi u tom pravcu - rekla je Brnabić novinarima.

Ovaj uspeh koji danas svi vide nije pao sa neba i nije se desio slučajno, već je rezultat napornog rada, vizije i reformi od 2014. do danas, kaže premijerka.

"Mere nam pomažu da naša privreda ne izgubi kiseonik, da građani ne izgube posao, da nam penzioneri prežive i da imaju veru u svoju državu, kao i da nastavimo da se razvijamo", rekla je premijerka Ana Brnabić, dodajući da je naša privreda žilava i da se pokazalo da strani investitori veruju u Srbiju.

Mali: Vlada pomogla građane i privredu sa ukupno 8 milijardi evra

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je vlada do sada, kroz tri paketa mera, pomogla građane i privredu sa ukupno 8 milijardi evra.

"Pohvale smo dobili i od MMF i Svteske banke, a to je odgovornost da tim tempom nastavimo i dalje. Imamo i 2,9 milijardi evra stranih investicija u prošloj, najtežoj, godini. Osećamo i vidimo negde kraj problemima", rekao je Mali.

Mali je rekao i da "korona i dalje radi, kao i da dalje trpimo posledice i da je zbog toga i došla odluka o trećem paketu podrške".

Podrška građanima

Svi punoletni građani, njih 6,1 milion dobiće kroz novi paket po 60 evra. Isplata će ići u dve rate, prva u maju 2021. a druga u novembru. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra, dakle ukupno 110 evra.

Prijavljivanje počinje u aprilu, a ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati, a procedura će biti ista kao i prošle godine kada je država davala po 100 evra.

Podrška privredi, prva isplata 8. aprila

U okviru podrške privredi, svaki preduzetnik i radnik zaposlen u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima dobiće tri meseca po 50 odsto minimalne zarade. To je ukupno oko 48.000 dinara, odnosno 16.000 dinara mesečno.

Pravo na ovu meru ima 1.505.093 radnika. Mera stupa na snagu od 1. marta ove godine sa prvom isplatom 8. aprila aprilu. Mera ne uključuje banke i finansijske institucije.

"Prijava će biti jednostavna preko sajta Poreske uprave. Uslov je da nema otpuštanja više od 10 odsto zaposlenih, tri meseca nakon isplate poslednje minimalne zarade, kao ni isplate dividende", rekao je Mali.

Pored 50 odsto minimalne zarade tokom tri meseca, još jedan ceo minimalac (32.000 dinara po radniku) dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, kao i hoteli, odmarališta i renta-kar agencije. Isplata je april, maj i jun po 50 odsto minimalca i u julu ide ceo minimalac.

Takođe, gradski hoteli dobiće 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.

Kako je ranije najavljeno, sektor prevoznika u drumskom saobraćaju i autobuskih stanica dobiće 600 evra po autobusu. Ova mera se sprovodi kroz 6 mesečnih isplata.

Podrška i za likvidnost

Programom podrške predviđene su i mere za očuvanje likvidnosti privatnog sektora. Konkretno, reč je o produženju postojeće garantne šeme.

Takođe, biće uspostavljena nova garantna šema za podršku najugroženjim preduzećima. Detalji nove garantne šeme biće određeni kroz pregovore sa bankama u cilju postizanja najboljih uslova za ugrožena preduzeća.

(Agencije)