Siniša Kovačević: Studenti su podsetili narod, koji je bio sabijen u flašu od pola litre i sa nemogućnošću bilo kakve reakcije, da kaže – dosta! Kako raspisati izbore u sistemu koji je krađu izbora doveo do perfekcije?

Predlog za nominovanje srpskih studenata za Nobelovu nagradu za mir, koju su podneli dramski Siniša Kovačević i advokatica Dijana Stojković izazvala je, kao i sve poslednjih meseci, podeljene reakcije. Ali to odavno više nisu odbrana i kritika, već nekontrolisana paljba obično na ličnom nivou. Na šta su studenti podsetili starije generacije i u kojim stavovima su ih razuverili u emisiji 3D na Insajder televitiji govorio je dramski pisac, Siniša Kovačević.

"Vredna je hvale ta, pre svega, moralna pojava kojoj svedočimo svi, da u jednom kolopletu svih zala koja su nas snašla ovih decenija i malo više. Mi smo bili na ivici da se u toj septičkoj jami udavimo u vlastitim izlučevinama. I onda je ta spasonosna ruka koja je nas izvukla iz te tako ponižavajuće smrti došla odjednom, niotkuda i neočekivano, jer da, to je ta studentska ruka koja je pre toga nekoliko puta izostajala i čak smo mi ponekad znali da budemo srditi, zašto ta deca ćute, šta čekaju, kad će jednom Brankov most da se napuni studentima. Kad će jednom taj imaginarni organ koji se zove trpilo, da pukne kod tih mladih ljudi, oni su uvek, u stvari, bili kreatori nekih promena u društvenim sistemima, kako pojedinih država, tako i na nivou celog čovečanstva. Da vas podsetim na '68-u. I gle čuda, odjednom se dogodilo, je li da? Povod je bilo ono batinjanje studenta FDU-a na ulici kad su poslati ljudi koji su to dočekali, pretpostavljam, s radošću i zahvalnošću, što su baš oni izabrani. A onda je usledio odgovor koji je bio mali, pa se onda odjednom ta mala grudvica - pretvorila u lavinu. A, iza lavine ostaje goli pusti prostor, ni traga od stoletnih šuma, ni traga od nekih hotela ili vikendica i eto šta se dogodilo. Dogodilo se to, da je prosto taj permanentni nedostatak stida odjednom eksplodirao. Vi ste gledali 12 godina priču o nekih 700.000 članova neke organizacije, što je prosto nemoguće u jednoj zemlji od 3,5 miliona punoletnih ljudi. Pa ste gledali priče o nepogrešivosti tog mudrog čoveka koji ne spava, koji nikad nije bio na godišnjem odmoru. A onda smo gledali kako se polako gradi taj kult vođe."

Imali smo studentske proteste 1968. godine, zatim demonstracije od 1991. do 1999. pa sve ove posle toga. Šta pravi razliku između svih tih generacija koje su protestovale ovih dana, za koje smo stereotipno svi bili ubeđeni da su hermetizovane, okrenute sebi svojim sadržajima, telefonima? Kako ih vi vidite ovako?

"Koncept je suština. To je ta razlika. Ovi sadašnji naši heroji imaju koncept, imaju jasno vođenu misao šta sutra i kako dalje i to ih razlikuje od svega ostalog. Zašto su između ostalog oni moji kandidati i gospođe Dijane Stojković, koja je prevela taj ne tako jednostavni tekst koji sam ja napisao, komunicirala sa Nobelovom fondacijom, dobila potvrdu da je kandidatura prihvaćena itd. Pa to je to nenasilje kao deo celog koncepta. Jeste primetili da je krv na pločnicima srpskih ulica i trgova isključivo i samo studentska? Jeste li primetili koliko gandijevske superiornosti ima u svemu tome? Jeste primetili koliko nedostatka straha ima u svemu tome? Oni zgaze neko dete od 19 godina koje je došlo iz Kraljeva u Beograd, sutradan se ne smanji broj tih momaka i devojaka na ulicama, nego naprotiv poveća. I s druge strane, to je jedna vrsta nepovratne istorijske i političke zrelosti koja se definiše kroz taj koncept o kome sam pričao. Dakle, ako njima bude trebala pomoć, treba da im je pružamo samo onda kad je traže."

Upravo to što ste rekli studenti se ne boje i dođu u još većem broju sutradan, a šta je sa starima? Je li to danak svim prethodnim izgubljenim bitkama ili nešto drugo?

"Nema demonstracija koje u Srbiji nisu propale. Nekako su manje trajale, imale manje koncepta, možda višak adrenalina u početku, ali su raznim medijskim, političkim, policijskim i ostalim marifetlucima, oni uspevali da budu ugašeni. E, sad šta je poenta? Taj narod koji je bio uplašen, koji je bio deprimiran, koji je bio sabijen u flašu od pola litre, sa nemogućnošću bilo kakve reakcije, odjednom je rekao dosta." 

Verujete li da ovi protesti, osim što se vide, imaju i onu nevidljivu ruku, da oni menjaju na neki način svest u glasačkom telu? 

"Apsolutno, tu nevidljivu ruku zagovara liberalni kapitalizam kao koncept koji treba da rešava sve ekonomske probleme celog čovečanstva. I sad da smo mi zemlja sa nekim srećnim, pre svega etičkim dispozicijama, ništa lakše nego rešiti ovakvu krizu, raspišete izbore. Ali, kako raspisati izbore u državi, u sistemu vrednosti koji je krađu izbora doveo do perfekcije." 

Protest će između ostalog biti zapamćen, kao i svaki studentski, ali čini se da je ovaj poseban po tim duhovitim transparentima. Jedan od transparenta je bio ne lažite mi babu. Ali šta se desilo juče? Juče su studenti dobili podršku od onih od kojih je najteže dobijaju, od generacije od koje su najdistanciraniji, a to su penzioneri. Da li ste vi to očekivali?

"Pa jesam, evo pred vama sedi jedan penzioner. Penzioneri su ljudi kojima je lako manipulisati. S godinama srce i oči omekšaju. To su nečije babe i dede, pa ako taj čovek koji ima 70 godina iz Valjeva danas sa strahom gleda vašu televiziju ili neku drugu koja će tačno preneti šta se dešava, on sa strahom gleda plašeći se za sudbinu svog unučeta ili svog deteta i u tom smislu, penzioneri nisu jedna amorfna masa, nisu testo u rukama veštog pekara koji koristeći medije može da ih modeluje kako on hoće u kifle, perece ili u bureke."

Da vas vratim malo na Nobela. Nešto sam danas gledao podatke, mislim da je najmlađi nosilac Nobelove nagrade Malala Yousafzai koja je dobila Nobelovu nagradu za mir. Pakistanka koja se bavi pravima devojčica. Pa da li postoji realna mogućnost da zaista takva odluka bude donesena, imajući u vidu argumente koje ste vi izneli u tom obrazloženju i predlogu da studenti Srbije dobiju Nobelovu nagradu za mir.

"Mislim da su šanse male, ali bih naravno jako voleo da se to dogodi. Već deceniju, dve unazad, ta nagrada je postala prosto jedan politički žeton koji se dodeljuje budućem američkom predsedniku. Ne bih se iznenadio da neko dobije Nobelovu nagradu za mir zato što je imao koncept da se Palestinci iz Gaze isele, da se tamo buldožerima napravi livada i da se kao u Las Vegasu grade kockarnice, razumete? E sada, sama činjenica da su kandidovani, i obzirom na taj sistem vrednosti koji ovi mladi ljudi zagovaraju, na to šta se zagovara kao zadnja premisa, a to je da se izgradi jedan sistem vrednosti u kome će se taj nenadležni čovek baviti dodelom ordenja, dekoracijom zaslužnih ljudi, onda će se stvari dovesti u red. I otprilike to liči na onu činjenicu kad vi pođete da popravite cipele kod obućara, a lokalni frizer kaže dođi da razgovaram, čoveče idem da popravim cipele, nemam šta da razgovaram sa frizerima. Dakle, ceo taj najpre mikro, moralni i politički prostor nadrasta Srbiju, čini mi se, i postoje sada već svetska pojava."

Upravo to razlikovanje kandidature i nominacije, list Novosti koristi,  i kaže "da vi mnogo lažete," pa me zanima kakav je vaš odnos prema medijima danas?

"Mislim da je više nego jasan, kroz činjenicu da ja te medije ne konzumiram. U novinarstvu ne postoje svetinje, nema više porodice, nema više razlike između istine i laži. Sve se pretvorilo u jedan koncept u kome ćete vi postati bat ili malj vlasti u rukama ljudi bez savesti. Ja se dobro sećam vrlo respektabilnih vremena u kome je svetionik demokratije u ovom gradu bio B92 i Studio B, a onda se stvari promene. Nadajmo se da će se ponovo uspostaviti neki sistem vrednosti u kome će laž, pretnja, nasilje biti definisani onako kako i treba da se definišu."

(Insajder)