Sergej Lavrov: SAD nije trebalo da podstiču avanturističke namere Sakašvilija

Moskva – Amerikanci su, izgleda, zaboravili svoj stari princip „Never say never”(Nikad ne reci nikad), rekao je Sergej Lavrov komentarišući izjavu potpredsednika SAD DŽoa Bajdena da Vašington neće nikad priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.

Ruski ministar je istakao da „realnost ostaje realnost, i da se tu ništa ne može”. Zato su Amerikanci morali ranije da razmisle kako će urediti svoje odnose sa Gruzijom koja se u potpunosti oslanja na njih. I „bilo je neophodno da iskoriste sav svoj uticaj na Tbilisi da se u Gruziji stvori normalna država, a ne da podstiču avanturističke namere koje je Mihail Sakašvili pokazivao od samog početka”, rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije pozvao je Amerikance da „ne guraju pod tepih” informacije o ogromnim problemima Gruzije s demokratijom, sa ljudskim pravima i sa svim što se uobičajeno naziva civilizovanim ponašanjem.

On je zapitao i zašto izveštaj o situaciji u Gruziji koji je napravila organizacija Hjuman rajts voč nije objavljen.

„Ova nevladina organizacija sastavila je izveštaj o stanju demokratije u Gruziji, ali za razliku od drugih izveštaja ove cenjene organizacije, on nije objavljen nego je diskretno predat gruzijskim vlastima”.

Kao što je „Politika” pisala, DŽo Bajden je tokom nedavne posete Gruziji dao nekoliko izjava o Rusiji koje se ne uklapaju u atmosferu stvorenu za vreme posete Baraka Obame Moskvi, kada su lideri dve zemlje učinili sve da izbegnu retoriku „hladnog” rata i pripreme teren za „resetovanje” odnosa. Osim što je pozvao Rusku Federaciju da „povuče svoju vojsku sa delova gruzijske teritorije”, čim se vratio u Ameriku, u intervjuu za „Volstrit džornal”, Bajden je predvideo negativne tendencije u gotovo svim oblastima u Rusiji što je izazvalo prilično oštar odgovor Kremlja.

Sergej Prihotko, pomoćnik ruskog predsednika, zapitao je „zašto je upravo sada, kada su delegacije i institucije Rusije i SAD krenule u praktičnu realizaciju dogovora koje su postigli dva predsednika, drugi čovek američke administracije odlučio da da svoje tumačenje i svoje viđenje međusobnih odnosa”.

Na Bajdenovu optužbu da Rusija ne želi da smanji svoj atomski potencijal, Prihotko je odgovorio: „Što se tiče naših obaveza u vezi sa razoružanjem, mi smo ih ispunjavali, ispunjavamo i ispunjavaćemo ih”.

On je izjavio da kritika Rusije nakon što je stvorena konstruktivna atmosfera u međusobnim odnosima dve zemlje, provocira pitanje: „Ko određuje spoljnu politiku SAD – predsednik ili članovi njegovog ekipe?”.

Naglasivši da „takve situacije za nas nisu nikakva novost”, pomoćnik ruskog predsednika podsetio je da su Rusija i SAD do sada skladno radile u okviru „osmorke” i „dvadesetorice” na traženju zajedničkih odgovora na izazove s kojima se susreće svet zbog finansijsko-ekonomske krize i da su „svi, bez izuzetka”, članovi G-8 na samitu u Italiji pokazali zainteresovanost za popravljanje atmosfere u rusko-američkim odnosima.

„A ako se ta atmosfera nekim članovima administracije i članovima vlade Baraka Obame ne dopada, neka nam to i kažu. Ako se oni ne slažu sa linijom svog predsednika, mi treba to da znamo”.

DŽozef Bajden izazvao je ljutnju Kremlja i izjavama da je, zbog ekonomske krize Rusija veoma slaba, a „oslabljena Rusija će se prikloniti Americi” (citat iz „Vol strit džornala”), što će dovesti do niza ustupaka Zapadu u vezi sa nacionalnom bezbednošću, kao i do „slabljenja pritiska” na bivše sovjetske republike, i do smanjenja atomskog arsenala.  

„Svet se brzo menja i ide napred, a Rusija se još drži za prošlost”, smatra Bajden i zaključuje da je osnovni ruski problem smanjenje broja stanovnika i slab bankarski i ekonomski sektor, što je nagnalo Prihotka da ga podseti da su ekonomski problemi celog sveta nastali „kao posledica nerazumnih dejstava ekonomskih institucija SAD i Buša mlađeg, koji su se nekad graničili sa avanturizmom”.

(Politika)