Сергеј Лавров: Међународно признање припадности Русији Крима, ДНР, ЛНР, Херсонске области и Запорожја је императив за мир

 Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поручио је, у интервју бразилском листу "Глобо", да Русија остаје отворена за покретање мировних преговора око Украјине, али је нагласио да лопта није на њиховој страни.

"Кијев до сада није показао спремност за преговоре. Најновији доказ тога је неспособност украјинских оружаних снага да поштују 30-дневни мораторијум на ударе на енергетске објекте или 30-часовно ускршње примирје. Режим Зеленског је показао да му недостаје политичка воља за мир и способност да заустави рат, који подстичу русофобични кругови појединих земаља ЕУ, пре свега Француске и Немачке, као и Велике Британије", рекао је Лавров.

Он је оценио да "Брисел не жели ништа осим безусловног пораза Москве".

"Било који други исход би за њих значио губитак геополитичке игре. ЕУ верује да би прекидом подршке Украјини показала своју стратешку неспособност и немоћ. Другим речима, бирократе у Бриселу се фокусирају на спасавање своје репутације, а не на постизање праведног и трајног мира. Уместо да олакша решење, Европска унија настоји да поткопа споразуме тврдећи да је уложено мало, ако уопште и јесте, напора да се позове да допринесе овим разговорима. Истовремено, ЕУ се спрема да пошаље војне јединице из земаља НАТО-а у Украјину упркос свим нашим упозорењима да би то било неприхватљиво. Испоруке оружја Кијеву се настављају. ЕУ такође планира да повећа производњу одбрамбене опреме. Стварају све те коалиције вољних и разговарају о начинима стварања ванбуџетских механизама за набавку више оружја за Кијев", рекао је он.

У том контексту, чињеница да актуелна администрација у Сједињеним Државама покушава да разуме узроке кризе је прилично охрабрујућа, додао је Лавров.

"То је у супротности са администрацијом Џозефа Бајдена, која је напумпала кијевски режим смртоносним оружјем и била проактивна у својим напорима да увуче Украјину у НАТО. Председник Доналд Трамп је много пута рекао да не би било сукоба да претходна администрација није настојала да увуче Украјину у НАТО. Москва и Вашингтон одржавају дијалог како би пронашли пут ка решењу. Надамо се да ће ово отворити пут обострано прихватљивим резултатима", додао је.

Када су у питању предуслови који морају бити испуњени зарад дугорочног мира, Лавров наводи постоје две основе за коначно решавање украјинске кризе које задовољавају безбедносне интересе Русије.

Неприступање Кијева НАТО-у и потврда његовог неутралног и ванблоковског статуса у складу са Декларацијом о државном суверенитету Украјине из 1990. године - један је од два темеља. Други је, како наводи, превазилажење последица владавине неонацистичког режима у Кијеву, који је формиран као резултат пуча у фебруару 2014. године, укључујући напоре који су уложили како би истребили све што је руско – језик, медије, културу, традиције, православље. На дневном реду су такође и задаци демилитаризације и денацификације Украјине, укидање санкција, тужби и потерница, као и враћање замрзнуте руске имовине.

"Међународно признање припадности Русији Крима, Севастопоља, ДНР, ЛНР, Херсонске области и Запорожја је императив", додаје Лавров. 

Притом, све обавезе Кијева морају бити правно осигуране, имати механизме спровођења и не смеју имати временске рокове. 

На питање новинара да ли и друге државе могу да буду укључене у мировне преговоре, Лавров је навео да је више од двадесет земаља показало такве иницијативе, укључујући и Бразил. 

Осврнувши се на предстојећи самит БРИКС-а у Бразилу, Лавров је рекао да је дедоларизација један од кључних глобалних економских трендова и додао да, иако би било прерано разговарати о преласку на јединствену валуту за БРИКС, група заједно ради на стварању инфраструктуре за плаћање и поравнање за обављање прекограничних поравнања између земаља БРИКС-а. Конкретно - повећање удела националних валута у међусобним трансакцијама, али како наводи, прерано је говорити о преласку БРИКС-а на јединствену валуту.

"БРИКС је постао много јачи у поређењу са временом када је ова група формирана 2006. године. Данас представља централно место са мисијом координације интереса водећих земаља глобалне већине. БРИКС се у потпуности придржава принципа једнакости, међусобног поштовања и равнотеже интереса међу својим учесницима. Русија ову групу сматра једним од стубова мултиполарног света и важним механизмом за међународну сарадњу", поручио је Сергеј Лавров.

Он је нагласио да је Русија против пружања додатних места западним земљама и њиховим савезницима у Савету безбедности УН, будући да је њих тамо већ превише има.

"Нисмо спремни да подржимо кандидатуре Немачке и Јапана због оживљавања идеологије милитаризма у овим земљама и њихове отворено непријатељске политике према Русији", подвукао је Лавров.

(РТ)