Сергеј Лавров: Глобална криза је доказ да се завршава 500 година доминације Запада

Данас се свет брзо мења. Овај процес се тешко и нелинеарно одвија. Катализатор ових промене постала је глобална финансијска и економска криза која је убедљиво – чак и за оне који су у то сумњали – демонстрирала да се ради о завршетку 500 година доминације Запада и стварању новог полицентричног међународног система, који одговара реалностима у 21. веку а који би се ослањао на свима позната „правила игре“.

У последњих годину дана међународни односи су ушли у зону турбуленције.

Све је насушнији задатак практичне политике да не дозволи међуцивилизацијске ломове, сукобе на етничкој, културној и верској основи. Упркос свему, не престају прекогранични изазови и претње безбедности, којима се можемо супротстављати само солидарним напорима међународне заједнице.

Глобална померања која су у току доприносе формирању флексибилнијих неблоковских механизама мултилатералне сарадње, мултивекторске мрежне дипломатије, засноване на равноправности и међусобном уважавању интереса. Ово отвара нови хоризонт могућности за развој међународних односа, очишћених од интелектуалне инерције и стереотипа хладног рата, уз прагматично сабирање напора у тражењу солидарних деидеологизованих креативних одговора на заједничке изазове.

Њихово нагомилавање у међународним односима тера водеће државе да раде у условима позитивног обједињеног дневног реда.

Овоме може да послужи БРИКС – организација пет великих земаља са интензивно растућим тржиштима и сличним погледима на проблеме света а који је постао фактор од глобалног значења.

Међународној заједници данас су неопходни јасни оријентири у раду на јачању механизама за заједничко глобално управљање. Уверени смо да такви оријентири морају бити, пре свега, поштовање темељних норми и принципа међународног права, јасан, строг и одговоран однос према одредбама Повеље УН, јачање улоге светске организације као форума који нема алтернативу, који има потпуни мандат и општепризнати легитимитет.

Потребна нам је повећана ефикасност целе структуре и механизама УН у интересу адекватног реаговања на најразноврсније савремене ризике и претње.

Управо такав приступ ми протежирамо у кантактима са нашим западним партнерима. У односима са НАТО полазимо од тога да је Северноатлантски савез реалан фактор који у много чему одређује безбедност у евроатлантском региону и на нашим границама. У интересу је Русије да сарадња са НАТО буде стабилна и предвидљива.

На редовном заседању савета Русија-НАТО у децембру 2011. године на нивоу министара спољних послова анализиран је ток извршења одлука које су договорене на самиту у Лисабону 2010. године. Тада су лидери земаља учесница поставили задатак изградње стратешког партнерства заснованог на принципима узајамног поверења, транспарентности и предвидивости. Означена је и перспектива ступања у простор мира, стабилности и за све једнаке безбедности у евроатлантском региону.

Нажалост, о целом низу фундаменталних питања која дотичу битне безбедносне интересе наших земаља – западни партнери засад још нису спремни на озбиљну сарадњу. У први план избија проблем противракетне одбране.

Председник Медведев је 23. новембра 2011. године детаљно изложио наше виђење проблема ПРО. Ми смо спремни за дијалог уколико буду уважени законски интереси свих страна. Нама су неопходне јасне гаранције да инсталирана противракетна средства неће бити уперена против руског стратешког потенцијала. Те гаранције треба да буду засноване на објективним критеријумима који омогућују да се оцени да ли је систем противракетне одбране, који се ствара, у складу са прокламованим циљем – супротстављањем ограниченим ракетним изазовима чији се извори налазе ван граница Европе. Обична уверавања да Русија нема разлога да се брине нас не задовољавају.

Не треба гајити илузије – уколико руска забринутост не буде узета у обзир – да ће Русија предузети адекватне мере полазећи од развоја ситуације у свакој етапи реализације америчког фазног адаптивног приступа противракетном систему. Наш је главни интерес – очувати стратешку стабилност у условима изградње система противракетне одбране. Сматрамо да за налажење међусобно прихватљивог решења још има времена.

За Русију је приоритет изградња одговарајуће архитектуре безбедности засноване на колективним и демократским начелима који одговарају савременој реалности.

Војно-политички односи у евроатлантској зони далеко су заостали иза савремених економских, технолошких, трговинско-инвестиционих и осталих процеса који јачају нашу међузависност.

Свима нам је потребна стабилност и поверење у војној сфери који и даље у пуној мери имају значај својеврсне материјалне базе безбедности. На дневном реду је крајње важно питање преноса у правно обавезујућу форму политичких декларација о недељивости безбедности читавог евроатлантског региона. То је суштина руске иницијативе о склапању Споразума о европској безбедности. Треба истаћи да недељива безбедност није јеловник са кога можете да изаберете јело које вам се свидело а одустати од онога које вам не одговара.

Ова иницијатива се уклапа у нашу логику, а иницирана је пре годину дана на самиту ОЕБС у Астани, где је формулисан стратешки циљ изградње евроатлантске и евроазијске заједнице безбедности која би се заснивала на заједничким интересима и вредностима, у првом реду на принципу недељивости безбедности, а који би хармонично био уграђен у глобални систем.

Сматрамо да је обезбеђивање владавине права кључни услов за остваривање напретка у том правцу. Убеђени смо да би напуштање овог принципа, ма под каквим невиним изговорима, неминовно водило слабљењу глобалне и регионалне безбедности, рушењу темеља на којем се заснива сав систем међународних односа.

Ми не скривамо наш однос према догађајима у Либији и томе како је НАТО извршавао одговарајуће резолуције Савета безбедности УН. Када су доношене те одлуке у СБ УН, ми смо рачунали да ће бити обезбеђено стриктно поштовање њиховог слова и духа. Међутим, операција за обезбеђење ембарга на испоруке оружје и забрањене зоне летова претворила се у активност обарања режима са шокирајућим финалом. Борбена подршка из ваздуха само једној страни у грађанском рату и стална бомбардовања и ракетирања довели су до многобројних жртава међу цивилним становништвом.

Зато имамо низ питања поводом изјава да су догађаји у Либији модел за деловање и у случају других сличних регионалних ситуација. Неки политичари наиме тврде да за одлучне војне мере наводно није ни потребан мандат СБ УН. Овакво тумачење „одговорности за заштиту“ – што УН никада нису одобриле као пуноправну концепцију – стимулише део опозиције у земљама које је захватила криза да се ослањају на страну подршку силом. Не желимо да верујемо да постоји замисао да се Северноатлантски пакт претвори у „глобалног хирурга“, који покушава да реализује радикално мешање свуда где се одигравају тешки унутрашњи конфликти.

Спремни смо за успостављање нормалних конструктивних односа са САД и имамо намеру да на основи узајамног уважавања тражимо прихватљиве путеве решавања свих проблема. Ми полазимо од става да је побољшање сарадње могуће на основу поштења и предвидљивости. Разуме се, темпо кретања на овом путу директно ће зависити од тога која се решења буду налазила за тешка питања која су на дневном реду руско-америчких односа. У првом реду за проблем америчког потенцијала противракетне одбране у Европи.

Међу традиционалним приоритетима спољнополитичког курса Русије је даље продубљивање стратешког партнерства са Европском унијом. Тежимо да своје односе са ЕУ што више унапредимо, да их подигнемо на квалитетно виши ниво и да обухватимо максимално широк спектар питања.

Русија је спремна да преузме свој део одговорности за стање ствари у свету. Одржавање конфликтних жаришта и кризних ситуација ни у којој мери не одговара нашим интересима, то одвлачи ресурсе који су неопходни за изградњу максимално повољних спољних услова за реализацију комплексне модернизације земље, обезбеђење њеног свестраног динамичног развоја и максимално могућег повећања конкурентности Русије у светској политици и економији.

Као и наши западни партнери, и ми смо заинтересовани за што брже налажење решења за „кризне тачке“. Међутим, указујемо – а то показује пракса – да методи притиска, увођења једностраних санкција не могу бити панацеја, да такви методи само отежавају налажење решења. У 21. веку, при решавању конфликата, треба придобијати земље за сарадњу, а не бавити се њиховом изолацијом.

Управо овим се руководимо у приступу рашавања питања иранског нуклеарног програма око кога и даље траје међународна напетост. Ми се залажемо да Иран најтешње и у пуној мери сарађује са експертима Међународне агенције за нуклеарну енергију ради обнове поверења међународне заједнице у искључиво мирнодопски карактер иранског нуклеарног програма. За нас су неприхватљиви покушаји да се ситуација пренесе из преговарачког оквира у директну конфронтацију уз нове санкције и претње применом војне силе.

За нас је од приоритетног значаја да се не дозволи подривање режима неширења нуклеарног оружја. Залажемо се да Споразум о неширењу нуклеарног оружја буде општеприхваћен и за ступање на снагу Споразума о потпуној забрани нуклеарних проба.

Русија остаје отворена за контакте са партнерима. Ми не кријемо своје мисли и намере. Уверени смо да је на овој оштрој кривини историјског процеса потребно максимално искористити могућности сарадње поводом целог комплекса питања ради тражења оптималних одговора на глобалне изазове у 21. веку.

Залог успеха је добра воља и обједињавање напора.

(Из ауторског текста шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова објављеног у „Дипломатском годишњаку“ под насловом „Међународни односи у зони турбулентности – где су тачке ослонца?“)

Превод Горан Шимпрага

(Факти)