Sedam godina od martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji

Danas se navršava sedam godina od martovskih nereda 2004. godine na Kosovu i Metohiji. U trodnevnom nasilju 17. marta 2004. godine, pokrenutom pogrešnim tumačenjem nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka, ubijeno je osam Srba. Stradalo je i 11 Albanaca na koje su NATO snage otvorile vatru da bi zaštitile svoje vojnike i srpske enklave.

Vladika Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, sa sveštenstvom eparhije, služiće u crkvi svetog Nikole u Prištini parastos žrtvama nasilja koje je pokrajinu zahvatilo 17. marta 2004. godine.

Direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković rekla je da će u znak sećanja na stradanja u martu 2004. godine, zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi organizovati skup i odati poštu postradalima.

Prema njenim rečima, skup i paljenje sveća u Gračanici biće održani pod sloganom "Da se ne zaboravi".

Inspiratori tih događaja, sedam godina posle, još nisu kažnjeni, a Srbi u pokrajini, i pored činjenice otpočetih pregovora Beograda i Prištine, i dalje žive u nesigurnosti, uprkos prisustvu međunarodnih snaga.

Vlasti u Beogradu, i pored konstruktivnosti koju iskazuju u obnovljenom dijalogu, ne zaboravljaju događaje od 17. marta 2004, a nastoje da ih ne zaboravi ni međunarodna zajednica.

Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je, agenciji Tanjug, rekao da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini u ovom trenutku mirna i da je, u svetlu pregovora Beograda i Prištine, malo verovatno da može doći do nasilja takvog obima i pogroma Srba.

Ivanović je, ipak, konstatovao da ti događaji nisu do kraja istraženi, niti su pohapšeni organizatori, inspiratori i ideolozi nasilja, to jest oni koji su nameravali da u političkom smislu kapitalizuju efekte napada na srpsko stanovništvo.

"Ako su na slobodi i nisu kažnjeni, pretpostavljam da su ohrabreni da još uvek razmišljaju o takvom načinu rešavanja međuetničkih i političkih problema. To je ono što brine", rekao je Ivanović.

Ivanović je ocenio da je, sa aspekta albanskih nacionalista na Kosovu, 17. mart 2004. godine uspeo, jer je domove moralo da napusti oko 4.100 Srba, od kojih se nijedan nije vratio natrag.

"Ispražnjen je Obilić, deo Kosova Polja, selo Svinjare. Oni kojima su kuće zapaljene i koji su oterani duž puteva Priština-Uroševac, odnosno, do Lipljana, nisu se nikada vratili. Sa tog aspekta, mislim da je taj vojni plan, a to je nesumnjivo bio dobro pripremljen vojni plan, dao rezultat", rekao je Ivanović.

"Nama ostaje da žalimo što međunarodna zajednica nije to prepoznala i što nije shvatila da se na ovaj način promoviše sila i nasilje kao sredstvo za rešavanje međuetničkih problema i to, nažalost, u velikom prisustvu međunarodnih predstavnika. To je ono što je za duboko žaljenje i samim tim prouzrokuje dodatno nepoverenje Srba u dobronamernost međunarodne zajednice", dodao je Ivanović, inače očevidac događaja 17. marta 2004. godine.

Bilans martovskog nasilja

Na meti, pre sedam godina, našli su se Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova proterano je više od 4.000 ljudi.

U talasu nasilja 17. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba - od toga osam Srba i 11 Albanaca, dok se još dvoje Srba vode kao nestali. Osim 19 žrtava nasilja, kako glasi zvanična verzija događaja, šest leševa dopremljenih u prištinsku mrtvačnicu, nikada nije identifikovano.

Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili sa Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada. Uništena su i 72 vozila UN.

Srbi su proterani iz šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte.

Posebna meta nasilja Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.

Srušeni su i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena; u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka: "Smrt Srbima".

Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena su srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu.

U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih.

Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubin potoka i tako trojicu oterali u smrt.

Euleks odustao od većine predmeta

Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je Tanjugu, povodom sedme godišnjice albanskog nasilja na Kosovu, da je Euleksov tužilac u Prištini od šest predmeta koje je imao u vezi sa tim događajima pet obustavio, dok je u jednom slučaju optužnica potvrdjena.

- Slučaj u kojem je optužnica potvrđena, trenutno je u fazi glavnog suđenja. U Okružnom sudu u Prizrenu okončan je jedan predmet, a osumnjičeni je proglasen krivim - rekla je Gudeljevićave ne navodeći više detalja.