Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o eliminaciji nuklearnog naoružanja

Dan pošto je sa govornice UN uputio snažnu poruku o novoj Americi koja će kroz saradnju sa svetom rešavati zajedničke interese, Barak Obama je juče predsedavao samitu Saveta bezbednosti na kojem je jednoglasno usvojena rezolucija koja vodi ka bezbednijem svetu bez nuklearnog oružja.

Kao prvi američki predsednik koji predsedava SB, Obama je petnaestočlanom telu predstavio američki nacrt rezolucije.

„Ne smemo da se zaustavimo dok ne dođe dan kada će atomsko oružje nestati sa lica zemlje. To je naš zadatak. To je možda naša sudbina”, poručio je Obama.

Kako je izvestio Asošijeted pres, u tekstu se ne pominju poimenice Iran i Severna Koreja, ali se potvrđuju prethodne rezolucije koje se odnose na nuklearne ambicije ovih zemalja.

Ovaj skup na nivou šefova država i vlada proglašen je istorijskom, isto kao i ovogodišnje zasedanje Generalne skupštine koje je, uz očekivane provokacije Gadafija i Ahmadinežada, obeležio duh multilateralizma.

Strah od nekontrolisanog širenja nuklearnog naoružanja dominirao je u govorima lidera u sredu, na otvaranju 64. Generalne skupštine Svetske organizacije. Obama je govorio o „nezamislivim razmerama užasa” ukoliko se ne spreči nuklearna trka u svakom regionu, a britanski premijer Gordon Braun i francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorili su Iran i Severnu Koreju da svet neće sedeti skrštenih ruku.

Iranski predsednik nije direktno spominjao nuklearni program svoje zemlje, ali je govorio o zemljama koje ugrožavaju razvoj drugih zemalja pod izgovorom da sprečavaju širenje arsenala. Mahmud Ahmadinežad je bio dosledan sebi u optužbama Izraela, mada po ocenama analitičara malo umereniji. Iako nije pominjao „nepostojeći holokaust”, četiri delegacije su izašle iz sale u znak protesta pre njegovog govora ili za vreme njega.

Na kraju je poručio da je Iran spreman da se „toplo rukuje sa svima koji iskreno budu pružili svoje ruke”, što je protumačeno kao dobar nagoveštaj pred šestorni skup o Iranu u Ženevi sledeće sedmice.

Izraelce je naljutila poruka sa govornice da „Amerika ne prihvata dalju gradnju naselja kao legitimnu”. Takav ton je po oceni bivšeg američkog ambasadora u UN DŽona Boltona veoma antiizraelski, jer dovodi u pitanje legitimnosti dosadašnjih jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama.

Obama je obe strane u bliskoistočnom mirovnom procesu, ali i sve druge, upozorio da moraju da odluče da li su iskreno za mir ili samo na rečima, što mu je donelo aplauze.

Da umiri Amerikance koji mu zameraju da je od početka mandata na „turneji izvinjavanja”, Obama je istakao da se nikada neće izvinjavati za odbranu nacionalnih interesa svoje zemlje. „Ipak, čvrsto verujem da su ove 2009. godine, više nego u bilo kom trenutku u istoriji, interesi država i naroda zajednički.”

Analitičari čekaju da američki predsednik na delima opravda obećanja o multilateralnom angažovanju.

Ruski lider, koji se nalazi pod pritiskom SAD i drugih zapadnih nacija da razmotri takve mere, rekao je da „u nekim slučajevima sankcije mogu biti neizbežne”, ali da treba zadržati sistem podsticajnih mera koje dozvoljavaju Iranu da koristi atomsku energiju u miroljubive svrhe.

Medvedev je takođe izjavio da bi Rusija i SAD mogle da se dogovore o novom START-2 sporazumu o smanjenju nuklearnih arsenala do decembra ove godine.

„Veto se kosi sa Poveljom, ne prihvatamo ga i ne priznajemo ga... pravo veta bi trebalo ukinuti”, izjavio je libijski lider.

Gadafi je istakao da činjenica da je od UN pre više od 60 godina izbilo „65 ratova” predstavlja dokaz da su njeni osnivački principi iznevereni.

(Politika)