недеља, 30. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Шарл Мишел: Лидери ЕУ изабрали Антонија Косту за председника Европског савета и предложили да Урсула фон дер Лајен остане на месту председнице Европске комисије
Хроника

Шарл Мишел: Лидери ЕУ изабрали Антонија Косту за председника Европског савета и предложили да Урсула фон дер Лајен остане на месту председнице Европске комисије

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. јун 2024.

Лидери Европске уније су у Бриселу предложили Урсулу фон дер Лајен за кандидаткињу за председницу Европске комисије, Кају Калас за високу представницу Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, и изабрали Антонија Кошту за председника Европског савета, саопштио је актуелни председник Европског савета Шарл Мишел.

Антонио Коста председник Европског савета

Шарл Мишел је саопштио да су лидери ЕУ предложили Урсулу фон дер Лајен за кандидата за председника Европске комисије, Кају Калас за кандидата за високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, и изабрали Антонија Косту за председника Европског савета.

Лидери ЕУ договорили стратешку агенду за период од 2024. до 2029.

Лидери Европске уније договорили су се вечерас, током самита Европског савета, око стратешке агенде за период од 2024. до 2029. године, политичког плана којим се поставља правац деловања и циљеви ЕУ.

За сада се још не зна како изгледа текст договорене стратешке агенде, а Политико је раније пренео да су Француска и Немачка заједно предложиле низ измена у вези са стратешком агендом ЕУ.

У делу који се односи на проширење Париз и Берлин затражили су да се дода да ЕУ наглашава потребу да се успоставе неопходни унутрашњи темељи и реформе како би се испуниле дугорочне амбиције Уније и позабавило кључним питањима која се односе на њене приоритете и политике, као и њену способност да делује у суочавању са новом геополитичком реалношћу и све сложенијим изазовима.

Када је реч о одбрани, они су тражили да у докумету пише да ће "јача и способнија ЕУ у области безбедности и одбране позитивно допринети глобалној и трансатлантској безбедности и комплементарна је НАТО, који остаје темељ колективне одбране за њене чланице".

Француска и Немачка тражиле су и, по питању климатске политике, да се наведе у документу да ће ЕУ наставити да примењује и даље развија Зелени договор, а када је реч о политици конкуренције, да морају да се преиспитају европска правила и праксе конкуренције и омогући успостављање конзорцијума и консолидације у кључним секторима како би се ојачала европска отпорност.

Париз и Берлин желе и да се избрише део у вези са одбраном из стратешке агенде који се односи на водеће пројекте и одбрамбене иницијативе од заједничког интереса широм ЕУ.

Самит о челним позицијама могао би да траје краће него што је очекивано, јер су и пре састанка три већинске политичке групе - народњаци, социјалисти и либерали - постигле међусобни договор.

По њему, Урсула фон дер Лајен остаје на месту председнице Европске комсије. Бивши португалски премијер Коста, преузеће од Шарла Мишела место председника Европског савета, а премијерка Естоније Каја Калас би на месту шефа европске дипломатије трбало да наследи Жозепа Бореља

Немачки канцелар уочи састанка каже да је Европи потребан брзи договор, а не спорење око челних позиција.

Оваквим договором олакшавамо доношење одлуке. Лидери морају да предложе пакет који може да рачуна на подршку Европског парламента, наводи Олаф Шолц.

Ипак, таквим планом нису сви задовољни. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони протестује што њена политичка групација деснице, иако трећа по величини у Европском парламенту није укључена у преговоре. Против су и словачки и мађарски премијери Роберт Фицо и Виктор Орбан.

"Споразум је сраман. То је подела моћи по партијској линији, а не по заслугама или програму. Европски гласачи су изневерени јер је већина гласала за десницу", сматра Виктор Орбан.

Мелонијева и други неће моћи да блокирају одлуку о челницима јер се она доноси већином, а не једногласно. Пракса је ипак да се избегава надгласавање. Избор је компликована слагалица, јер су у игри изборни резултати, географска равнотежа, па и равнотежа заступљености полова.

Као гост самита украјиниски председник Володимир Зеленски потписао је са ЕУ дугорочни безбедносни споразум, којим Брисел формализује већ преузете обавезе о испоруци војне опреме и обуци украјинске војске.

Разговараћемо са лидерима и о наредним корацима, о противваздзухопловној одбрани и војној опреми која нам хитно треба на бојном пољу, навео је Володомир Зеленски.

Раније ове недеље на првој међувладиној конференцији Украјина је фомално запоцела преговоре о чланству у ЕУ.

(РТС, Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер