Ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji je projektovao većinu zdanja u međuratnom Beogradu, dobiće spomenik u srpskoj prestonici

Ruski arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov, neimar koji je u oblasti arhitekture, urbanizma, enterijera i primenjene umetnosti ostavio značajan trag u izgledu Beograda i brojnih gradova širom Srbije, sledeće godine dobiće spomenik u prestonici Srbije.

Kako se navodi u saopštenju službe za informisanje grada Beograda, spomenik Krasnovu biće postavljen tokom održavanja "Dana Moskve", kada će u posetu Beogradu doći gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.

To je dogovoreno na sastanku gradonačelnika Beograda Siniše Malog i ambasadora Ruske federacije u Srbiji Aleksandra Čepurina koji su razgovarali o "Danima Moskve", manifestaciji koja će biti održana septembra sledeće godine u Beogradu.

Mali je Čepurinu predao pismo upućeno ministru u Vladi Moskve i rukovodiocu Odeljenja za spoljno-ekonomske i međunarodne veze u Moskvi Sergeju Čerjominu, u kojem su definisani osnovni elementi tog privrednog i kulturnog događaja.

Dogovoreno je da se na polju kulturne saradnje tokom 2016. godine organizuje postavljanje spomenika arhitekti Krasnovu, kao i svečano otvaranje dve restaurirane zgrade u Beogradu, rad ruskih autora, a čiju restauraciju će finansirati Naftna industrija Srbije, kao donaciju Beogradu.

Arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov rođen je 5. decembra 1864. u podmoskovskom selu Honjatino, a studije slikarstva, vajarstva i arhitekture završio je na Moskovskom umetničkom učilištu 1885.

Sa 24 godine postavljen je za glavnog gradskog arhitektu Jalte, na Krimu, gde je gradio reprezentativne objekte za plemstvo i kulturnu elitu.

Rekonstruisao je brojne istorijske građevine, i 1911. izgradio dvorac "Livadija", letnjikovac cara Nikolaja I, u kojem je 1945. održana Krimska konferencija na kojoj su učestvovali Vinston Čerčil, Josif Staljin i frenklin Ruzvelt.

U Beograd dolazi 1922. gde u Ministarstvu građevina rukovodi Odsekom za monumentalne građevine i spomenike.

Naredne dve decenije širom Srbije gradio je brojne objekte poput zgrade Ministarstva finansija (danas Vlada Srbije) na uglu Nemanjine i Kneza Miloša u Beogradu, Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda (danas Ministarstvo spoljnih poslova), pilone, substrukturu i skulpturne dekoracije mosta  kralja Aleksandra I koji je povezivao Beograd i Zemun, unutrašnje uređenje i detalji fasade Skupštine Srbije, unutrašnjeg uređenja crkve Svetog Đorđa na Oplencu...

Krasnov je preminuo u Beogradu 8. decembra 1939., a sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja.

(Tanjug)