.jpg)
| Hronika | |||
Rusija dobila podršku Šangajske inicijative |
 |
 |
 |
| subota, 30. avgust 2008. | |
|
Države članice Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) podržale su na samitu održanom juče u prestonici Tadžikistana Dušanbeu, Rusiju u njenom nastojanju da na Kavkazu očuva mir. Ovo je učinjeno u svetlu nedavnog ratnog sukoba između zvanične gruzijske armije i snaga pod kontrolom separatista Južne Osetije i Abhazije, što je i dovelo do priznanja nezavisnosti dve pomenute republike od strane zvanične Moskve. U Deklaraciji izdatoj po okončanju samita stoji da su se lideri zemalja članica saglasili sa stavom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je država koja je pokrenula agresiju protiv Južne Osetije odgovorna za posledice koje su ovim činom izazvane, preneli su ruski mediji. Šangajsku organizaciju za saradnju sačinjavaju Tadžikistan, Rusija, Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan i Kina. Kao posmatrači u radu učestvuju Indija, Mongolija, Iran i Pakistan, s tim što su dve poslednje države već istakle svoju kandidaturu za stalno članstvo. Mada ne deluje kao vojnopolitička organizacija, jedan od glavnih zadataka ŠOS je borba protiv uticaja SAD i NATO u Aziji. Inače, ovo je bilo i prvo učešće Dmitrija Medvedeva u radu organizacije kao novog šefa ruske države. Samit u Dušanbeu je, osim uobičajenih pitanja u vezi sa funkcionisanjem organizacije, borbom protiv terorizma i sprečavanja nezakonitog prometa oružjem, na programu imao i rad na Memorandumu o osnovama partnerske saradnje u okvirima Međubankarskog udruženja ŠOS i Evroazijske banke za razvoj. Ipak, sve navedeno palo je u senku očekivanja posmatrača kako će učesnici samita reagovati na priznanje Moskve nezavisnosti pobunjenih gruzijskih republika. U Deklaraciji iz Dušanbea se navodi da države učesnice „izražavaju duboku zabrinutost u vezi sa nedavno izniklom napetošću u vezi sa problemom Južne Osetije”. Strane odgovorne za nastalu situaciju pozvane su na dijalog radi regulisanja konflikta. Istovremeno, podržana je uloga Rusije u održanju mira i saradnje u regionu. Ruski predsednik Medvedev ocenio je navedenu formulaciju kao podršku aktivnostima njegove zemlje. „Tokom razgovora došli smo do zaključka da dešavanja ovakvog tipa definitivno ne učvršćuju mir, i da država koja je pokrenula agresiju mora da odgovara za njene posledice.” Kako prenosi internet agencija „Njuz.ru”, maksimalni dobitak za Rusiju bila bi odluka pojedinih članica ŠOS da slede primer Moskve i, takođe, priznaju nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Naravno, očekivati tako nešto već na samitu u Dušanbeu bilo je iluzorno. To potvrđuje i formulacija po kojoj su članice ŠOS potvrdile privrženost jačanju napora „usmerenih na očuvanje jedinstva država i njihove teritorijalne celovitosti”. U Deklaraciji se, takođe, navodi da rešavanje regionalnih problema putem sile nema perspektivu. „Bezbednost jednih država ne može se osiguravati na račun bezbednosti drugih, a međunarodna bezbednost mora da se zasniva na principima poverenja, međusobne koristi, ravnopravnosti i saradnje”, ocenili su učesnici samita. Interesantno je da su pojedini zapadni posmatrači iz formulacije o mirnom rešavanju sporova i očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja, izveli zaključak da ŠOS nije podržao Moskvuu vezi sa akcijama na Kavkazu. Ističe se, takođe, da do sada nezavisnost Južne Osetije i Abhazije nije priznala čak ni Belorusija, najverniji ruski saveznik. Činjenica je, međutim, da su, malte ne sve države u Šangajskoj organizaciji, na neki način, suočene sa problemima separatizma i da principijelni stav o navedenim pitanjima može da bude ispoštovan samo ukoliko ne dolazi do oružanih sukoba. Uostalom, nijedna učesnica samita u Dušanbeu nije izrazila negodovanje zbog načina na koji je Rusija tretirala gruzijsku krizu. Valja na kraju istaći i činjenicu da je više država u Dušanbeu istaklo kandidaturu za članstvo u ŠOS-u čime se ova organizacija i definitivno pretvara u moćnog učesnika evro-azijskih zbivanja, kako u sferi politike, tako još više po pitanju ekonomske, pa i vojne, saradnje. S. Samardžija [Politika 29.08.2008] |
Ostali članci u rubrici
- Veliki protest prosvetnih radnika na Trgu narodnog ustanka u Čačku: „Ne izlazimo iz Beograda 15. marta dok ih ne izbacimo napolje“
- Studenti ETF u Beogradu o sukobima ispred Skupštine grada Beograda: Šta radi privatno obezbeđenje ispred skupštine grada? Ko su oni da tuku građane? Samo vršite represiju, svaka sila akcije ima silu reakcije
- Aleksandar Ivanović (NPS): Grad Beograd angažovao huligane za privatno obezbeđenje, koji su tukli okupljene građane metalnim štanglama i lancima
- Marija Zaharova na pitanje o neredima u Skupštini Srbije: Iskreno, meni je zanimljivije pitanje da li je Srbija povukla svoje glasanje za antiruske rezolucije u UN. Još nisam videla saopštenja o tome
- Rojters: Administracija Donalda Trampa planira da ukine privremeni pravni status za 240.000 Ukrajinaca u SAD, moguća ubrzana deportacija
- Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu: Pozivamo zaposlene u svim članicama Univerziteta da 7. marta pruže podršku studentima obustavom rada
- Ilon Mask: Evropski lideri žele večni rat u Ukrajini
- Sergej Lavrov: Nema prostora za kompromis kada je u pitanju raspoređivanje stranih „mirovnih snaga“ u Ukrajini. Ulazak evropskih trupa u Ukrajinu bi predstavljao direktno uključivanje NATO-a u sukob sa Rusijom
- Ana Brnabić: Miloš Jovanović je prvi bacio dimnu bombu. Tražiću javno izvinjenje od RTS jer poziva na „obojenu revoluciju“
- Skupština Srbije nastavila rad raspravom o amandmanima na predložene zakone, na dnevnom redu 70 tačaka
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
