Rusija bira predsednika, favorit Vladimir Putin

Građani Rusije biraju novog predsednika između pet kandidata. Favorit je aktuelni premijer Vladimir Putin, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Izbore obezbeđuje 470.000 policajaca i radnika obezbeđenja.

U Rusiji se održavaju predsednički izbori, na kojima se pet kandidata takmiči za naklonost birača koja će im omogućiti šestogodišnji mandat. Glavni favorit je premijer Vladimir Putin koji ima podršku više od 50 odsto birača, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.

Budući da su i opozicija i strani posmatrači posle nedavnih parlamentarnih izbora imali primedbe na izborne procedure i brojanje glasova, što je dovelo do demonstracija, država sada, po Putinovom naređenju, preduzima posebne mere da organizuje najtransparentije izbore na svetu.

I bez projekta maksimalne transparentnosti, izbori u najprostranijoj zemlji sveta su logistička noćna mora.

Danima pre izbora u pratnji policije sakupljaju se glasovi najudaljenijih birača. Više od pola miliona članova komisija opslužuje 92.000 biračkih mesta, a obezbeđuje 470.000 policajaca i radnika obezbeđenja.

Biračka mesta obilazi nekoliko hiljada posmatrača, od čega 700 stranih. Predsednik centralne izborne komisije upozorio je da ništa ne sme biti prepušteno slučaju.

Prvi put kamere će uživo na internetu prenositi glasanje sa svih biračkih mesta.

Svi ostali kandidati su duboko u senci Putina, a ruski analitičari i agencije za istraživanje javnog mnenja već nedeljama prognoziraju samo jedan izborni krug, uprkos naporima vanparlamentarne opozicije da mobiliše sve potencijalne birače da daju glas bilo kom drugom, osim Putinu.

Drugi po predizbornom rejtingu je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške među glasačima.

Putin je optuživao vanparlamentarni deo opozicije da su spremni da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri opozicije imali su priliku pre nekoliko dana da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema.

Zjuganov, koga nazivaju "večitim drugim" je tokom minule predizborne kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno-demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, kojeg podržava manje od 10 odsto birača. U više televizijskih duela i debata oni su davali podršku jedan drugom i dopunjavali se u kritikama vlasti.

Međutim, obojica su u danima kada su mitinge organizovali vanparlamentarni opozicionari ili pristalice Putina istovremeno održavali svoje mitinge koji su prolazili u potpunoj senci velikih događaja i na njima okupljali neuporedivo manje ljudi.

Za razliku od njih, samostalni kandidat Mihail Prohorov pojavljivao se na Trgu Balotnaja i Prospektu Saharova u Moskvi, ključnim mestima otpora Putinovoj vlasti, ali ipak nije uspeo da se oslobodi epiteta "putinskog" kandidata.

Žirinovski ga je uz to nazvao nepodobnim za predsednika jer nije oženjen, a ima 47 godina.

Uprkos političkom neiskustvu i kontroverzama koje se vezuju za njegovu stvarnu ulogu na izborima, Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.

Lider Pravedne Rusije Sergej Mironov ima podršku od tri do pet odsto birača.

Iako se našao na udaru Žirinovskog kada se krajem januara saznalo da je bio na "tajnom" sastanku s američkim ambasadorom u Moskvi Majklom Makfolom, Mironov je, takođe, podržao Zjuganova tokom protekle kampanje i najavio da će mu pružiti podršku u eventualnom drugom krugu.

(RTS)