РТС: Најважнији догађаји у 2011. години

Протеклу годину обележили су изручења хашких оптуженика, почетак дијалога Београда и Приштине и криза на северу Космета. Тома Николић је штрајковао глађу, укинуто је служење војске, у Београду су се окупили Несврстани, а Србија није добила статус кандидата за ЕУ.

Почетак године обележили су укидање обавезног служења војног рока и почетак дијалога Београда и Приштине, а крај одлагање одлуке о кандидатури Србије за ЕУ и пожари широм земље. 

Укидање обавезног служења војног рока

Одлуком Скупштине о укидању обавезног служења војног рока, Војска Србије од 1. јануара је постала професионална. Остављена је могућност да они који то желе, укључујући и жене, војни рок служе добровољно, о чему потписују посебан уговор о међусобним правима и обавезама.

Дијалог Београда и Приштине

Преговори Београда и Приштине почели су 8. марта у Бриселу и одржано је укупно осам рунди разговора. Први договори постигнути су почетком јула, о слободи кретања и матичним књигама. У преговорима су постигнути и договори о царинским печатима, катастру, универзитетским дипломама и интегрисаном управљању прелазима.

Од Београда је из ЕУ затражен и договор о представљању Приштине на међународним скуповима, али су српске власти то одбиле уз образложење да Косово не може да буде представљено као остале државе, нити Београд може да одустане од Резолуције 1244 УН.

Реконструкција владе

Србија је 14. марта добила нову, реконструисану владу са 17 ресора и 21 чланом. Влада је пре реконструкције имала 24 министарства и 27 чланова. Реконструкцији је претходило подношење оставке потпредседника Владе и министра економије Млађана Динкића 15. фебруара. Владајући блок најављивао је да ће реконструисана Влада бити ефикаснија и економичнија.

Штрајк глађу Томе Николића

Председник Српске напредне странке Томислав Николић почео 16. априла штрајк глађу и жеђу, са захтевом председнику Србије Борису Тадићу да распише ванредне парламентарне изборе. Штрајк жеђу окончао је 21. априла, док се на дан Ускрса причестио у Саборној цркви и тако прекинуо и штрајк глађу.

Хапшење хашких оптуженика

Хапшење последња два хашка опттуженика, Ратка Младића и Горана Хадића, први је на листи најважнијих догађаја за Србију у 2011. години, по избору Новинске агенције Фонет.

Младић је ухапшен 26. маја, а Хаџић 20. јула, чиме је Србија привела крају сарадњу са Хашким трибуналом, што је годинама био услов за напредак у европским интеграцијама.

Криза на северу Косова

После почетка дијалога Београда и Приштине у марту, који је довео до првих договора почетком јула, дошло је до немира на северу покрајине. Уследила је једнострана акција Приштине заузимања два прелаза на северу Косова, 25. јула. После тога запаљен је прелаз Јариње и избили су вишенедељни протести. Срби су поставили барикаде и у више наврата сукобљавали су се са припадницима Кфора.

Посета Ангеле Меркел

Немачка канцеларка Ангела Меркел посетила је Београд 23. августа. Канцеларка је послала поруку која је узбуркала домаћу политичку јавност. Она је наговестила да је веома близу тренутак када се на решавање косовског питања и евроинтеграције неће више моћи гледати као на два паралелна процеса.

Меркелова је у друштву председника Тадића рекла и да Србија треба да допринесе да се Еулексу омогући функционисање на целом Косову и да укине "паралелне институције" на северу Косова.

Министарски састанак Несврстаних

У Београду је почетком септембра, одржавањем дводневног министарског састанка Покрета несврстаних, оживљено сећање на најславније дане југословенске дипломатије. Неколико стотина дипломата свих раса, неки од њих у живописним националним одорама, истакли су потребу реафирмације концепта несврстаности на месту на којем је покрет пре пола века утемељен.

Политички ефекат тог догађаја био је релативно незнатан, али Србија се, иако је аспирант за улазак у ЕУ, а Несврстане не дефинише као један од стубова своје спољне политике, на тај начин декларисала као традиционални пријатељ земаља са којима у будућности може имати веома плодну економску сарадњу.

Закон о реституцији

Скупштина Србије усвојила је 26. септембра Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, који је био један од услова за добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији. Закон утврђује да ће предмет враћања бити сва имовина одузета после Другог светског рата, осим лицима која су била припадници окупационих снага.

Забрана Параде поноса

Савет за националну безбедност забранио је 30. септембра одржавање Параде поноса, планиране за 2. октобар. Процењено је да би њеним одржавањем, као и скуповима десничарских организација које се противе одржавању Параде, била угрожена национална безбедност.

Одлагање одлуке о кандидатури

Европски савет је 9. децембра одлучио да одложи давање Србији статуса кандидата за чланство у Европској унији. Лидери ЕУ траже додатну нормализацију односа Београда и Приштине у више области и најављују да ће кандидатуру поново разматрати у марту 2012. године.

Председник Борис Тадић сумирајући, средином децембра, процес евроинтеграција поновио да Србија неће одустати од европског пута, али  да "притисци на Србију поводом Косова не могу бити делотворни, јер Београд неће одустати од својих принципа, а то је, пре свега, инсистирање на Резолуцији 1244". 

Пожари широм Србије

Крај 2011. године обележила је серија пожара у централној и јужној Србији који су, према речима званичника, највероватније изазвани људским немаром, а гашење су отежавале неповољне временске прилике.

Током новембра и децембра само у Пчињском округу избило је 118 пожара у општинама Босилеград, Трговиште, Сурдулица и Врање где је горело ниско растиње, трава, борове и јелове шуме. Пожар већих размера захватио је у том периоду и планину Цер, у региону Липових вода, планину Јадовник код Пријепоља. Пожар је избио на планини Столови у општини Краљево, као и на Старој планини.

(РТС)