РСЕ: Твитер и Јутјуб ће уклањати садржаје у којима се "негира геноцид у Сребреници"

Компаније Твитер (Тwиттер) и Гугл (Гоогле) поручиле су, у одговору за Радио Слободна Европа (РСЕ), да имају намјеру да са својих друштвених платформи уклањају садржаје у којима се негира геноцид у Сребреници.

Институт за истраживање геноцида Канада (ИГК) недавно је упутио захтјев технолошким гигантима Твитер и Јутјуб (YоуТубе) да забране негирање геноцида у Сребреници на својим платформама.

Директор канадског Института Емир Рамић за РСЕ каже да ИГК води евиденцију о садржајима на друштвеним мрежама и да највише објава у којима се вријеђају сребреничке жртве долази из Србије, али да их има и из Русије, Француске и других држава.

ИГК још није добио одговоре на захтјев који је 30. јула 2021. упутио тим друштвеним мрежама, али Рамић се, каже, нада позитивном одговору “јер су обје социјалне мреже већ раније уклањале неке садржаје који задиру у мржњу према другом и другачијем и који вријеђају жртве холокауста, и у појединацним слуцајевима и жртве геноцида у Сребреници”.

Твитер и Гугл: Нема мјеста говору мржње

Компаније Твитер и Јутјуб у вези са захтјевом Института за истраживање геноцида за РСЕ кажу да имају јасно установљену политику која “санкционише сваки говор мржње”.

У одговору Гугла, под чијим окриљем је видео платформа Јутјуб, кажу да ће уклањати све садржаје који крше већ установљена правила компаније о ширењу говора мржње.

„Имамо јасну и успостављену политику у вези са говором мржње, а која забрањује садржаје који минимизирају или негирају добро документоване, насилне догађаје, укључујуц́и и геноцид у Сребреници. Ако се утврди да садржај крши ове смјернице, ми ц́емо га уклонити“, наводи се у одговору портпарола Јутјуба за РСЕ.

Слично поручују и из Твитера. Према ријечима портпарола те друштвене мреже, говору и порукама мреже “нема апсолутно никаквог мјеста на Твитеру”.

“Наша Политика мржње забрањује широк спектар понашања. То укључује таргетирање појединаца са уврједљивим намјерама, позивање на насилне догађаје, врсту насиља гдје су заштиц́ене категорије људи биле жртве или гдје се покушава порицање односно минимизирање таквих догађаја. Такође, имамо снажну политику у случајевима глорификовања политике насиља и предузимамо мјере против таквог садржаја и понашања који покушавају да величају или хвале насиље и геноцид", наводи се у допису портпарола Твитера РСЕ.

У тој компанији подсјећају да је Твитер недавно потписао и документ са са Канадским центром за израелска и јеврејска у коме се обавезао на заустављање ширења мржње према Јеврејима путем своје платформе. Исти токумент потписале су и друге водеће компаније међу којима су Гоогле и Фацебоок.

Највише садржаја долази из Србије

Емир Рамић каже да његов Институт за истраживање геноцида води своју евиденцију о садржајима на друштвеним мрежама који негирају геноцид у Сребреници.

“Највише негација геноцида долази из Србије, затим из (бх) ентитета Република Српска, Русије, Француске”, каже Рамић и додаје да систематског, организованог негирања геноцида има и у Сједињеним Америчким Државама (САД) и Канади.

“Ми смо у Канади имали петицију Канадског парламента којом смо тражили кривично санкционисање негатора геноцида у Сребреници у Канади. Петицију је потписало више хиљада Канађана , а спонзор петиције је био члан Канадског парламента Бриан Массе” објашњава Рамић за РСЕ.

У одговору канадске Владе на петицију коју је 2019. покренуо Инситут, поручено је да Канада снажно осуђује геноцид у Сребреници. Уједно се подсјећа да је то урадила и кроз своје институције.

“У 2010. години Парламент је једногласно усвојио Резолуцију М416 која догађаје у Сребреници признаје као геноцид. Исте године, Доњи дом Парламента је такође једногласно усвојио предлог којим се 11. јул признаје као Дан сећања на Сребреницу. Овај чин признања одражава дубоку тугу коју су осећали Канађани широм земље због ужасних догађаја који су се збили и он ће обезбиједити да ти догађаји не буду заборављени”, написано је у одговору канадске Владе Институту 2019.

Што се тиче објава из држава попут Русије, Француске и у, како каже Рамић, нешто мањој мјери Аустрије, Холандије, Белгије и Енглеске углавном ради о појединцима.

Уколико се на друштвеним мрежама претражују садржаји по кључној ријечи “Сребреница”, врло често ће се, поред чињеница о геноциду јула 1995. када су снаге Војске Републике Српске убиле више од 8.000 Бошњака, може приказати обиље садржаја у којима се негира овај злочин, понижавају жртаве и величају осуђени ратни злочинци.

Објаве на Фејсбуку

У Србији поред индивидуалних објава често се могу пронаћи странице група које, уз промовисање националистичке политике, објављују садржаје о негирању геноцида у Сребреници. Таквих група има и на Фејсбуку.

Тој компанији у октобру 2020. већ се обраћао канадски Институт. Рамић каже да је и та друштвена мрежа подсјетила да већ има политику забране хваљења злочина из мржње, масовних убистава, исмијавања жртава и промоцију злочинаца.

Институт је и том приликом захтијевао да Фејсбук “на исти начин третира и геноцид у Сребреници и забрани његово негирање као сто је то урадила са холокаустом.

“Они су (Фацебоок, прим ред) нагласили како већ имају политику забране хваљења злочина из мржње, масовних убистава, исмијавање жртава и промоцију организација и појединаца који их чине. По тој основи Фацебоок може уклањати са своје платформе свако негирање геноцида у Сребреници и величање осуђених ратних злочинаца”, објашњава Рамић и додаје да се то већ дешавало у неколико наврата.

“ИГК сматра позитивним што Фејсбук порицање холокауста и геноцида третира као говор мржње и надамо се да ће у будућности још више уклањати са своје платформе негирање геноцида у Сребреници”, додаје Рамић.

Та друштвена мрежа, попут Твитера и Јутјуба, односно Гугла такође има своју политику опхођења према објавама које промовишу говор мржње и на основу које уклањају непримјерене садржаје.

Из компаније Фејсбук нису одговорили на упит Радија Слободна Европа о томе колико је та друштвена мрежа до сада регистровала и уклонила спорне садржаје.

Злочин у Сребреници једини је који се догодио на простору бивше Југославије, а који је пред међународним и домаћим судовима окарактерисан као геноцид.

За те је злочине до сада осуђено 47 особа на више од 700 година затвора. Међу осуђенима су Радован Караџић, први председник бх. ентитета Република Српска и главни командант Војске Републике Српске Ратко Младић.

Како је у пракси?

Друштвене мреже се већ извјесно вријеме суочавају са проблемом контроле садржаја у којима се поричу свим правним и историјским чињеницама доказани злочини. Такви примјери су бројни и када је ријеч о холокаусту и ширењу антисемитизма.

Упркос пословним политикама овакве објаве није лако контролисати, показао је посљедњи извештај британско-америчке непрофитне оорганизације Центра за борбу против мржње у дигиталном простору (ЦЦДХ).

Након мониторинга током шест недјеља у мају и јуну 2021, ЦЦДХ је у свом извештају закључио да технолошки гиганти нису успјели да дјелују на пријаве корисника о антисемитизму.

Пратећи пет највећих друштвених мрежа – Фејсбук, Твитер, Инстаграм, Јутјуб И ТикТок, ЦЦДХ наводи да оне нису реаговале на 84 посто објава које су шириле мржњу према Јеврејима, а биле су пријављене путем званичних система за притужбе. Од 714 објава које су врло јасно нарушавале политику платформе у вези с антисемитизмом и генерално говором мржње, тек мање од једне шестине било је уклоњено или су профили избрисани након што је на њих скренута пажња.

Рјешење није само у политици друштвених мрежа

Емир Рамић сматра да кампања против мржње и негирања холокауста и геноцида не би требало да иде само преко платформи друштвених мрежа. Објашњава да би Владе свих држава преко свог правосуђа требало да уведу законе који регулишу ову тему на друштвеним мрежама.

“Неке су земље, попут Њемачке, већ усвојиле законе којима се пооштрава правило о томе како се платформе друштвених медија морају супротставити говору мржње на мрежи и другим илегалним садржајима. Неке земље такође забрањују порицање геноцида, онлине или оффлине”, каже Рамић.

Неке државе такође забрањују порицање геноцида, онлајн или офлајн, подсјећа Рамић.

Одлуку о увођењу забране негирања геноцида и ратних злочина недавно је донио и, сада бивши, високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко. Ова забрана уведена је у Кривични закон БиХ.

Са друге стране, власти у Србији и бх ентитету Република Српска, и поред међународних упозорења, негирају геноцид у Сребреници.

(Радио Слободна Европа)