RSE: EU traži da se sporazum iz Ohrida hitno uvrsti u pregovarački okvir o članstvu između Beograda i Brisela. Od Srbije se očekuje da se potpuno uskladi sa zajedničkim, restriktivnim merama EU prema Rusiji i Belorusiji

Evropska unija će formalno tražiti od Evropske komisije da uvrsti obaveze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u pregovore o članstvu između Beograda i Brisela, prenosi RSE.

„Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, stoji u nacrtu zaključaka u koji je RSE imao uvid.

Ove zaključke će usvojiti ministri za evropska pitanje na sastanku Saveta Opštih poslova 12 decembra. Iste zaključke će potom potvrditi i Evropski savet na samitu evropskih lidera koji će biti održan 14. i 15. decembra.

Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije, obuhvata odnose sa Kosovom.

EU redovno upozorava da brzina pristupnog procesa sa Srbijom zavisiti od napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa.

Srbija i Kosovo su 27. februara postigli sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.

U Ohridu je 18. marta usaglašen aneks primene ovog dogovora.

Beograd i Priština nisu potpisale sporazum ni aneks primene, jer je to odbio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izjavom visokog predsednika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela sporazum se smatra pravno obavezujućim za obe strane.

EU je i ranije poručila da će i ovaj sporazuma da se uključi u pristupni proces Srbije, kako bi se potvrdio pravno obavezujući karakter tog dokumenta.

U nacrtu zaključaka se pozdravlja Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije i njegov aneks za implementaciju. Međutim izražava se žaljenje zbog nedostatka primene kod obe strane, „kao i drugih nerešenih obaveza postignutih u dijalogu koji pomaže EU“.

Pozivaju se „Srbija i Kosovo da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova“.

„Ovo uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na ovoj osnovi“, stoji u nacrtu.

Takođe se u dokumentu izražava očekivanje da „i Srbija i Kosovo pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane“.

„Savet očekuje od Srbije da se uključi u Dijalog uz podršku EU u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum s Kosovom o normalizaciji odnosa u skladu s međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja. Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti”, navodi se u zaključcima.

Dodaje se da su normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i da „obe strane rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka“.

Srbija nije dovoljno uradila po pitanju mera oko nasilja na severu

U zaključcima koji se odnose na Srbiju, u odlomku koji se odnosi na nasilje na severu Kosova, poručuje se da nema opravdanja za ovo nasilje i oštro se osuđuju „nasilni akti demonstranata kosovskih Srba protiv građana, trupa KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i medija koji su se desili 29. maja 2023“.

Takođe se u tom smislu spominje u napad na Kosovsku policiju u selu Banjska 24. septembra 2023, kada su ubijeni jedan kosovski policajac i potom trojica napadača sprske nacionalnosti.

„Savet očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada uhapse i brzo privedu pravdi. Savet izražava žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne mere u tom pogledu“, poručuje se u nacrtu zaključaka koji čekaju na usvajanje Saveta opštih poslova EU.

Izražava se zabrinutost zbog ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini Kosova te konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme.

„Srbija i Kosovo moraju da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja i da zaustave retoriku koja izaziva podele“, poručuje Savet EU.

Pozdravlja se činjenica da je Srbija preduzela „neke korake u pravom smeru“, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova. Od Srbije se traži da podstakne kosovske Srbe da se vrate u institucije koje su napustili.

Ponavlja se upozorenje da će mogući neuspeh u deeskalaciji tenzija imati posledice i da je EU spremna da proceni „dalje mere i prema Srbiji i prema Kosovu, ako bude potrebno“.

Srbija spremna za otvaranje klastera, ali mora da uskladi spoljnu politiku

Savet EU, u nacrtu zaključaka prihvata procenu Evropske Komisije da Srbija održava svoj nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i obećava da će nastaviti s procenom toga.

Poručuje se, međutim, da EU ima snažna očekivanja od Srbije da pojača svoje napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama, uključujući Rusiju i Belorusiju, „kao pitanje najvećeg prioriteta“.

„Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima“, navodi se u nacrtu zaključaka.

Savet EU takođe prima na znanje „humanitarnu i drugu pomoć“ Srbije Ukrajini.

Pozdravlja se takođe „poboljšana saradnja“ Srbije s EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU i ohrabruje Srbija da nastavi ove napore.

„Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU“, poručuje se u nacrtu zaključaka.

Vladavina prava i odnosi s Kosovom ključni za pristupni proces

Ministri za evropska pitanje zemalja članica EU, od Srbije će tražiti da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 koje se odnose na vladavinu prava.

Pozdravlja se blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022, ali se nacrtom zaključaka poručuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.

Podvlači se potreba da Srbija pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te neophodnost opipljivih i ubedljivih rezultata o efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima, pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom.

„Savet podseća da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora“, poručuje se putem ovih zaključaka koji će biti usvojeni 12 decembra.

Zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima

Savet EU će ovim zaključcima ponoviti svoju zabrinutost zbog ograničenog napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija u Srbiji. S tim u vezi poziva se Beograd da pojača napore na delotvornoj primeni akcionog plana medijske strategije.

U dokumentu se podvlači važnost značajne regionalne saradnje u domaćem rešavanju pitanja ratnih zločina, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.

„Ne bi trebalo da postoji podrška osuđenim ratnim zločincima niti veličanju ili negiranju njihovih zločina“, poručuje se putem zaključaka.

(Radio Slobodna Evropa)