Robert Zelik: Potreban novi sistem odbrane od ekonomske krize

U govoru održanom uoči godišnjeg sastanka Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Istanbulu, predsednik Svetske banke, Robert Zelik, založio za izgradnju novog multilateralnog sistema koji bi podsticao uravnotežen svetski privredni rast i finansijsku stabilnost, i pomogao borbu protiv klimatskih promena i siromaštva. U iscrpnom izlaganju koje je održao na Katedri za međunarodne studije na Univerzitetu DŽouns Hopkins, u Vašingtonu, Robert Zelik se najpre osvrnuo na promene kroz koje je svet prošao posle pada Berlinskog zida 1989. Posebnu pažnju je posvetio promenjenoj ekonomskoj i političkoj arhitekturi Evrope, pa i Balkana.

„Ove godine biće obeležena 20. godišnjica mirne revolucije sprovedene 1989. Prekretnica koja se osetila te godine širom Evrope dovela je do okončanja Hladnog rata, pada Berlinskog zida, oslobađanja Centralne i Istočne Evrope, ujedinjenja demokratske Nemačke i povratak Rusije na svetsku scenu. Evropska priča krenula je novim pravcem ka ekspanziji Evropske Unije, stvaranju zajedničke valute i proširenju NATO saveza,“ rekao je Zelik.

Globalna ekonomska i finansijska kriza bila je prva prava proba istrajnosti evropskog projekta posle 1989, rekao je Zelik i nastavio:

„Evropska Unije je možda bila spora u uočavanju razmera ekonomske krize, ali bio je to prvi izazov za Novu Evropu koja je nastala zahvaljujući revoluciji 1989. Unija se relativno brzo snašla i evropske institucije bi posle ove ekonomske krize mogle da budu mnogo jače.“

Centralna i istočna Evropa su posebno teško pogođene globalnim finansijskim kolapsom i ekonomskim zastojem, nastavio je predsednik Svetske banke, Robert Zelik.

„Njihove nevolje ni izbliza nisu okončane. Pomoć koju su pružili Evropska komisija, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, Evropska investiciona banka, kao i Svetska banka, bila je ključna. Po svemu sudeći, banke evropskog bloka koje su investirale u banke istočne i srednje Evrope takođe nisu napustile te zemlje. Sa strateškog stanovišta, dobra vest je i to što su evropske zemlje, bez obzira na svoje interne debate i pregovore, zaključile da su uzajamno povezane. Evropu ovog puta nisu zadesile podele.“

No, u jeku otežanih ekonomskih prilika, Evropska unija je suočena i sa bezbednosnim problemima, upozorio je Robert Zelik.

„Njena energetska slabost podstiče strepnje i utiče na pogoršanje njenih odnosa sa zemljama Istoka, posebno Ukrajinom i Rusijom. Balkan i dalje tinja, dok bi zapostavljanje pitanja Bosne moglo da oživi strahovanja da Evropska unija nije u stanju da osigura bezbednost na sopstvenom kontinentu. Evropska unija i Turska tek treba da usaglase viziju zajedničke budućnosti. Dok njeno stanovništvo stari, Evropa se i dalje bori sa problemom integracije imigranata.“

Pred Evropom kao i ostalim regionima u svetu, stoji zadatak da doprinesu normalizaciji globalnih privrednih tokova, jer, kako je istrakao predsednik Svetske banke, Robert Zelik, postoje samo dve alternative: da svet pasivno čeka novu krizu ili da sledeću dočeka spreman, sa multilateralnim mehanizmom odbrane.

(VOA)