Robert Gejts: NATO se suočava sa tmurnom budućnošću

BRISEL – NATO savez suočava se sa „mutnom, ako ne i turobnom” budućnošću ukoliko evropski saveznici ne povećaju svoje vojne troškove i ne postanu „ozbiljni i sposobni” partneri, rekao je danas u Briselu američki sekretar za odbranu Robert Gejts.

Šef Pentagona doveo je u pitanje opstanak NATO rekavši da su članovi Alijanse cicije i nemaju političku volju, zbog čega bi SAD mogle da odluče da prekinu svoju podršku Savezu, prenele su agencije. „Budući američki politički lideri, oni koji nisu formirani u vreme Hladnog rata, kao što sam bio ja, možda neće misliti da je američko investiranje u NATO vredno novca”, rekao je on na kraju jedanaesto- dnevne posete Evropi.

Gejts nije krio svoju frustraciju NATO birokratijom i ogromnim restrikcijama koje su evropske vlade uvele u svom učešću u ratu u Avganistanu i pozvao ih da obezbede više snaga za ratna dejstva.

Američki ministar odbrane je ocenio da NATO ne ispunjava svoje obaveze i previše posla prepušta SAD, kao i da obe sadašnje vojne operacije Alijanse - i u Avganistanu, i u Libiji - ukazuju na slabosti i neuspehe Saveza.

 „Realnost je da u američkom Kongresu i među američkim političarima ima sve manje strpljenja i želje za povećanjem fondova u korist država koje su, po svemu sudeći, nespremne da izdvoje neophodne resurse ili sprovedu neophodne promene kako bi bili ozbiljni i sposobni partneri u sopstvenoj odbrani”, naveo je on. Neimenujući nijednu zemlju posebno, Gejts je evropske partnere optužio da su „spremni da sve veću cenu bezbednosti prepuste da plaćaju američki poreski obveznici smanjujući sopstvene budžete”.

Prema njegovim rečima, rat u Avganistanu, koji se vodi pod okriljem NATO, je prvoklasni primer američke frustracije nemogućnošću Evropljana da obezbede neophodne resurse”.

 „Uprkos prisustvu više od dva miliona uniformisanih vojnika, ne računajući vojsku SAD, NATO se mučio, ponekad i očajnički, da izdrži razmeštanje između 25 i 40 hiljada vojnika, ne samo u vidu fizičkog prisustva vojnika na terenu, nego i u pomoćnim sredstvima kao što su helikopteri, transportni avioni, obaveštajni podaci, nadzor, izviđanje i još mnogo toga”, rekao je Gejts koji se 30. juna povlači sa mesta ministra odbrane gde je proveo četiri godine i gde će ga naslediti sadašnji šef CIA Leon Paneta.

Mnogi Amerikanci smatraju da je NATO proizvod vremena koje je prošlo i čija je svrha postojanja dovedena u pitanje nestankom Sovjetskog Saveza. „Ja vidim realnu mogućnost da će budućnost transatlanske alijanse biti maglovita i tmurna. Ovakva budućnost je moguća, ali ne i neizbežna. Dobra vest je da članice NATO, i individualno i kolektivno, imaju mogućnost da zaustave i promene ove trendove i umesto toga stvore veoma drugačiju budućnost”, rekao je Gejts.

On je izrazio uverenje da će NATO opstati uprkos sadašnjim nedostacima i neuspesima, ali je upozorio i na mogućnost da se SAD više okrenu svojim partnerima u Aziji i na Pacifiku, gde Kina postaje sve ozbiljnija pretnja.

Da bi ilustrovao zabrinutosti koje izaziva evropski nedostatak ambicije za izgradnjom sistema odbrane, Gejts je ukazao na poteškoće sa kojima se NATO susreće u operacijama u Libiji.

 „Najmoćniji vojni savez u istoriji se nalazi tek 11 nedelja u operaciji protiv slabo naoružanog režima u retko naseljenoj zemlji, a mnogim saveznicima već počinje da nedostaje municije, što SAD dovodi u situaciju da ponovo preuzme vodeću ulogu”, rekao je on.

„Da bi se izbegla veoma realna mogućnost da se postane irelevantan na vojnom planu, države članice moraju razmisliti o novim pristupima za poboljšanje svojih borbenih mogućnosti”, dodao je on. Gejts je ukazao i da je NATO centar za vazdušne operacije osmišljen tako da može da obavi više od 300 letova dnevno, ali da se danas muči da protiv Libije izvede i manje od 150 letova dnevno.

Prema njegovom mišljenju, problem sa kojim se Alijansa suočava u Libiji na političkom nivou je još veći. „Iako je svaka članica Alijanse glasala za pokretanje misije u Libiji, manje od polovine njih učestuvje, a manje od trećine njih je pokazalo spremnost da učestvuje u ofanzivnoj misiji. Iskreno, mnogi od ovih saveznika sede po strani, ne jer ne žele da učestvuju, nego jer nisu u stanju. Jednostavno nemaju vojne mogućnosti”, rekao je on.

(Tanjug)