субота, 20. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Резолуција Европског парламента: Русија користи тензије на Балкану да распламсава сукобе, Православна црква у Србији, Црној Гори и БиХ промовише Москву као чувара породичних вредности
Хроника

Резолуција Европског парламента: Русија користи тензије на Балкану да распламсава сукобе, Православна црква у Србији, Црној Гори и БиХ промовише Москву као чувара породичних вредности

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 11. март 2022.

 Европски парламент усвојио је синоћ Резолуцију којом осуђује напоре Русије да, како је наведено, искористи етничке тензије на Западном Балкану у циљу распламсавања сукоба и пођела, што би могло довести до дестабилизације читавог региона.

У Резолуцији се исказује забринутост због покушаја Православне цркве у земљама као што су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, посебно у ентитету Република Српска, да промовише Русију као заштитника традиционалних породичних вриједности и јача односе између државе и цркве.

Наводи се и да је ЕП узнемирен што Мађарска и Србија помажу Кини и Русији у њиховим геополитичким циљевима и препоручује се сазивање дијалога са цивилним друштвом Западног Балкана и приватним сектором ради координације напора против дезинформација у региону, са нагласком на истраживање и анализу и укључивање регионалне експертизе.

Позива се Европска комисија да изгради инфраструктуру потребну за израду одговора заснованих на доказима на краткорочне и дугорочне пријетње дезинформацијама на Западном Балкану, а Европска службае за спољне послове (ЕЕАС) на проактивнији став, "фокусирајуц́и се на изградњу кредибилитета ЕУ у региону, а не на његову одбрану, у проширењу СтратЦом мониторинга како би се фокусирао на прекограничне пријетње дезинформацијама које потичу из земаља Западног Балкана и њихових сусједа".

Резолуцијом се "примјећује да страно уплитање може да се спроводи и утицајем и инструментализацијом вјерских института, као што је руски утицај у православним црквама, посебно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, а нарочито у БиХ ентитету Републици Српској, Грузији и донекле Украјини, између осталог сијањем пођела међу локалним становништвом, развијањем пристрасног писања историје и промовисањем антиевропских програма, као и утицајем турске владе у џамијама у Француској и Њемачкој или утицајем Саудијске Арабије путем салафистичких џамија у цијелој Европи које промовишу радикални ислам".

Позива се Европска комисија и државе чланице да обезбиједе бољу координацију заштите вјерских института од спољног уплитања, као и да ограниче и повећају транспарентност финансирања. Државе чланице позивају се и да пажљиво прате активности у вјерским институтима те да, према потреби и ако постоје докази, предузму мјере, између осталог ускраћивањем финансијских средстава или одузимањем лиценци.

Резолуција има 155 тачака, уз мали број амандмана, свега десет, од којих су четири усвојена и односе се на "руско дезинформисање током рата у Украјини", потребу помоћи Кијеву против сајбер напада, док се истовремено поздравља и забрана рада руских медија Спутњик и Раша Тудеј у ЕУ.

Подносилац Резолуције је Сандра Калниете из Летоније.

(Вијести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер